СРБИ СЕ ВРАЋАЈУ

У СОЈЕНИЦЕ,

БЈЕЖЕ У ЦРКВЕ

НА БРДИМА.

ШТА СЕ, УСТВАРИ,

ДОГАЂА.

Наставља се Распад Југославије, који је био Пројект против Срба.

Сви су били против Срба. И Браћа Јединственици, и Комунисти, и Запад. И Срби су били сами против себе.

Ну.

Процес је почео раније.

◘ Прелазак у друге Вјере, и тиме у Нације, са недопустивом, историјском лакоћом

◘ Улазак у Краљевину СХС

◘ Прихватање Комунизма

◘ Потпуно неискориштавање НОБ и ФНРЈ/СФРЈ, у којој су Срби били половина живља. Политичко представљање је препуштено Кидричима, Кардељима, Бакарићима. Срби су демонстрирали снисходљивост и одсуство борбе за Српске Националне Интересе.

◘ Распад Југославије. Који је покренут да се Срби осакате и протјерају, или побију, преко Дрине, са Косова и да се, преткрај, откине Црна Гора.

Срби се ни у томе нису снашли.

Снашли су се само Срби Републике Српске.

◘ Након Бомбардовања од стране НАТО Пакта, Срби се, опет нису снашли. Ђинђић, Коштуница, Тадић и Вучић, нису ни близу капацитети за Вођу Србије.

Србија је, међутим, равнодушна.

Она тако смирено подноси Манипулатуру, јер Вучић није Диктатор, он је Манипулатор, да се чини да је дрогирана.

*

Догађаји у Црној Гори.

Ради се о наставку Распада Југославије.

Прецизније, о наставку Истребљења Срба.

Иако је узорак мали, Црногорски Догађаји говоре о стању Српства.

Тамо се већина од 600.000 становника преко ноћи одрекла Српства и отишла у Црногорство.

Црногорац је географска одредница, као и Босанац.

Али, Нација је створена и сад је готово.

Сада иде наставак. Држава те преконоћчне Нације, узима инфраструктуру Српске Прасвославне Цркве.

А кад ти узму Српске Правосвне Богомоље, како ћеш да будеш Србин.

Мило Ђукановић, такође Манипуалатор, али са дватри доктората у односу на Вучића, удара на Српство.

О томе нико не говори.

До отцјепљења Црне Горе и преласка Срба у Црногорце, дошло је због недостатка Политичке Артикулације.

Мило Ђукановић побјеђује на Избиорима без проблема.

Зато је без проблема донио Закон о слободи отимања цркава, богомоља, светиња и здања.

Да је постојала Српска Национална Странка, велика за тамошње прилике, то тако не би могло.

А ово Опозиције што постоји, иде Цркви по амандмане. Очекује да Црква у дијалогу са Милом, ријеши политички национални проблем.

Политичка Артикуклација је уништена и у Србији.

У Србији не постоји ни једна озбиљњна Национална Странка.

Ни СНС није Странка.

То је конгломератни манипулатив болесног Вучића.

Који му помаже да се он у Политици представи нормалним.

Стање у Црној Гори може да иде само на штету Српства.

Вучић и Мило дјелују заједно против Српства.

У томе ће страдати Српска Православна Црква.

Вучић ће тако елиминисати добар дио значаја и утицаја Косовских Владика.

Само му се још они супротстављају у његовој предаји и одрицању од Косова.

Мило Ђукановић мора да буде побијеђен на Избирима. Не на Улици и не у Цркви.

Црква подржава протесте и на улици. Не жели политизацију. Што је уреду.

Али није уреду што то не жели и Опозициија. Српска Политичка Артикулација.

Стога догађаји у Црној Гори говоре о даљем повлачењу Срба из Политике.

Што се показало погубно у Комунистичкој Југославији.

Посљедица тадашњег повлачења Срба из Политике, била је национална катастрофа у којој су Срби, током Распада СФРЈ, очишћени са своје земље.

Посљедица овог повлачења биће иста.

Не може, данас, Српска Православна Црква да спаси Нацију.

То може само Пполитика. Национална Политика.

А Политику не може да води Црква.

Може само Велика Национална Странка.

И тако, стално идемо укруг. Све мањи. И све нижи.