СРБИ ГУБЕ

ПОЛИТИЧКО БИЋЕ

Мада, за Политику, никад ни талентовани били нису.

Догађаји уназад неколико година, у Србији, Републици Српској и Црној Гори, коликогод то различита српска подручја била, имају многе заједничке карактеристике политичког сегмента српске Јавности и Народа уопште.

● Опозиција је закржљала, без Политичког Програма, извана индукована и инструисана, без подршке Јавности и без довољне подршке Бирача.

● Опозиција се заснива, и нада, на Гласовима Против.

Они Бирачи који су против, они су увијек против и то нема везе са Опозицијом.

Бирача који су Против, никад нема довољно за изборну побједу. Њихове кутије су анархистичка улица а ту се, онда, морају додавати зачини и адитиви из других извора.

● Под Опозицију се подвлаче играчи из других спортова. Натуршчици, глумци, циркусанти, манипулативи Служби...

● Опозиција увијек дјелује са временским помаком у односу на Власт.

● Опозиција у центар своје дјелатности ставља Парламент, надајући се да ће медији то да рашире, као пандемију, и да ће на основу тога Бирачи да похрле на изборе, дајући глас њима.

То је, пак, тешка површина. И Парламент, и Медији. То до Бирача не допире.

Овдје су подручја која још увијек добро рађају страначком припадношћу и организацијом.

То се не може заобићи.

Да би се дошло до Мила, Вучића, Додика, мора се доћи до Бирача.

А то нико неће да ради.

Јер је крвав и дуг посао.

*

Зато се у Црној Гори дошло дотле да Црква и Вјерници бране Политичке Темеље Српског Народа.

Пошто је, код референдума о одвајању од СРЈ, Српски Народ показао политичку немоћ, краткорочност, незаинтересованост или атрофију.

Напад на СПЦ, Милозаконом, напад је на Политичко Биће Српског Народа у Црној Гори.

То је Денационализација Срба.

Нека врста наставка претходних процеса покатоличења, турчења, македонизовања, албанизовања чак, па и одрицања од Српства а прихватања Црногорства.

Црква се, и Вјерници, томе не може супротставити.

Једноставно, Бог их није створио за такву борбу.

Политичари, Мило, Вучић, Додик, гледају кратко и виде боље. Владике гледају далеко и виде даље.

Мада су се неки извјештили да гледају кратко као и Политичари. Ну, то није довољно.

Српска особина да се сви роје око Вође, да сви воле Власт, и кад немају користи од ње, да сви лете за Чергом Власти, ко гологуза Циганчад, да поштују Власт само да би је некако и у нечему зајебали... доводи до дугорочне владвине Вођа.

А, пошто Вође нису Вино, већ Кисели Купус, то не излази на добро.

Опозиција, након неког времена, постаје сукривац за све Вођине грешке.

Вођа, са урођеним опстајућим анималним инстинктом то користи колико му треба. А своје успјехе истура у први план.

Када се то сабере са онима који не изалзе на Изборе, Опозиција је немоћна.

Играјући на Анархију, она још јачим чини Вођу а себе слабијим.

Уништавајући, даље, Српско Политичко Биће.

Видимо се у сљедећем завијутку спирале.