понедељак, 30. јул 2018.


ВЈЕШТАЧКИ
МУСЛИМАНИ
БРАНЕ БАКИР
САРАЈ ЧАДОР

Нешто је уклето у тој Сарајској Котлини.
Она је просто морала да доживи ову судбину.
Ни највећи напори, Сулејмана Крваваца, Лажи о Валтеру, Бранка Микулића и његове Олимпијаде, ни Лажи о Четничкој Опсади и спасоносном Тунелу, ни Ешдаунлук, ни Лажи о Три Мотокултиватора... нису могли спријечити овако лошу судбину. Да се Сарајево врати у статус Караван Сараја.
И да постане чист Муслимански Град.
Град Владар Босном које нема.
Тврђава на коју нико не напада.
Сарајево је данас сумрак муслимана.
У политичком смислу.
Јер је претварање Муслиманства у Политику, и Политичку Артикулацију, немогуће.
Сваки пут кад се Вјера покуша претворити у Политику и Бог јој страда.
Само је привидно јединство сарајевских Политичких Странака. Пробосанских. Муслимнаских.
На случају Изборне Јединице против Хрвата.
Муслиманска Политичка Артикулација је данас разбијена.
Разбијенија него код Срба и Хрвата.
А ако није разбијена, залутала је. Међу углове Лавиринта које је изградио Унитаризам.
И из којег нема излаза.
То слаби квалитет Муслимана као политичког фактора.
СДА, као ратнотворна странка, није успјела да одњегује политичара достојног калибра. Осим Полутихића, којег је Алија на силу наметнуо. Иначе би се крах догодоио знатно раније.
Истовремено, муслимани вјерски јачају, да не кажем да постају ортодокснији и вјерски агресивнији.
Али, то не може замијенити њихов лош политички рејтинг.
Најбољи показатељ краха Политичког Муслиманства је Жељко Комшић.
Ну.
Стање је отишло даље низбрдо.
Комшић је прошлост.
Сада се дошло до Дуновића.
Србина, потпредсједника Федерације БиХ.
Чије је данашње иступање, против Брадаре и Пузигаће, због покретања Виталног Националног Интереса, и око цијелог тог случаја одбијања Закона о ИЈ у ФБиХ, пимјер политичког аналфабетизма. Политичке Глупости.
То није скенер Српског Политиког Лудила.
Јер, Срба, у политичком смислу, и нема међу муслиманима. Има их још, само, нешто, међу Хрватима.
То је магнетна резонанца муслиманског Политичког Лудила.
Покушај да се Вјештачким Муслиманима, Дун Дун Србима, прозуклим Комшићем и Фра Ахднамашима, влада Федерацијом.
То је крај једне злопупотребе муслимана на Политичком Игралишту.
Трагичнији од тога, биће покушаји да се реализује здрава и изворна Политичка Артикулација муслиманског свијета и подручја у БиХ.