У НАЦИОНАЛНОЈ ПОЛИТИЦИ

ВАЖНИЈЕ ЈЕ ДА ЗНАШ

КАКО ЋЕ ПАСТИ ГРА

А НЕ ДА ГА, ЗА СИТНЕ ПАРЕ,

БАЦАШ

Политика јесте Практични Лего али захтијева умијеће разумијевања и предвиђања мијена и трендова.

Онај ко чини само да уклопи сљедећу коцкицу, тај влада за себе и гледа на своју гузицу. Онај ко угледа мијене и токове, и на вријеме се прилагођава, влада и за Државу и Нацију.

Народ је најбољи Политичар од свих.

Народ једини зна шта ће бити и како.

Несрећа је у томе што они, на које то пренесе и да им да се баве Политиком, јер цијели Народ не може да буде у Парламенту и у Влади, то не разумију, умисле да су они Народ, да су уватили Бога За Муда, а она мекана, обрасла свилом, мирисна и слатка, мисле да су изабрани не да би владали и напредак давали већ да би остали на власти.

Национална је трагедија ако се такве грешке и девијације догађају деценијама.

У предвечерје Ратова за истребљење Срба и пражњење њихових територија, Срби су дали власт коме су дали. И на једној и на другој страни Дрине.

Салдо картица На Стању, данас, полупразна је.

Српско вођство, Српска Политика није схватила трендове.

То није схватила ни Муслиманска Политика и Муслиманско Вођство.

Ну. То се није ни очекивало од њих.

Хрватско Врховништво је све схватило погрешно.

Ипак, Срби су шампиони у непоимању мијена и трендова.

Савез За Промјене у Српској, односно Српска Демократска Странка, није схватио куда иде Сарајевска Унитаризација Босне и куда иде Национална Држава у 21. вијеку.

Нису схватили сумрак Сарај Унитаризма који је наступио са Лајчаковом изгубљеном битком са Бањалуком, око промјене начина гласања у Парламентарној Скупштини БиХ.

Када је ОХР потпуно издахнуо, и када, одавно, још само мртав Инцко прди, Есдеес је пришао Сарајеву.

Ако су већ толико вољели Сарајево и Власт, требали су прићи кад је ОХР био на врхунцу.

То значи да нису схватили мијене и трендове.

За вријеме најјачег ОХР требали су формулисати Националну Политику и предочавати је Бирачима. Уз изнуђене грешке Есенесдеа и уз масовну појаву Мајкуна, Тајкуна, Шефида, Феудалаца, Крпеља и Профитера, у његовим редовима,  Есдеес би добио изборе.

Али. Ако те не убију Избори, убиће те Власт.

У истој ситуацији, са истим уграђеним грешкама, сада је у Србији, Вучић.

Није схватио трендове. Подржао Хилари и Клинтонизам. Није схватио ни до Орбана, ту преко равнице.

Није схватио слабљење Брисела, а нарочито Меркел, у наметнутој борни против Русије. Није схватио тачку прелома на Блиском Истоку.

Не схватајући све то, и још много непоменутог, није ништа учинио за Србију.

Сада је у ситуацији да чини само за себе. Да нову лего коцкицу уклопи у своју даљу власт.

Он, Вучић, објектвно, и није могао да учини нешто. Његов капацитет је малог домета. Он је формиран, као политичка личност, у сјени Шешеља, Милошевића, Драшковића, Тадића, чак. Мора се признати да је та колекција неперспективна за развој политичких личности и разочаравајућа.

Али. Није могао учинити ништа и због тога што му је извана формирана странка, што он није имао идеје, а о националним да не говорим, које би се уткале у Странку нити их је имала Странка, по којима би ишао Вучић.

Вучић, да је прекинуо понижење према Косову, мало више Србију окренуо Русији, а од ЕУ тражио партнерство и Паре, сада би Србија била у много бољој позицији.

А ни Вучић не би морао да мисли на Власт.

Бирачи би мислили да он треба да влада.

Овако му се може, Србији, најприје, догодити да На Васт долети нека будибогснамица, као што ј, ономад, био Тадић. Па, онда, Вучић.

То српско временско политичко кашњење, у највећој мјери, може да објасни све наше несреће, назатке и застоје, кроз неколико претходних деценија.

Срећа да је Република Српска прије десет година схватила Националну Државу, Опстанак, Самосталност, Трулост Запада... данас би били у много тежој ситуацији него Србија.

Или нас не би било.