НЕТКО ИМА ПРОБЛЕМЕ

СА КРАТКОМ ХИСТОРИЈОМ,

НЕКО СА КРАТКОМ

БУДУЋНОШЋУ

А то је поуздан знак да је Садашњост КДК,  Курцу До Кољена.

У Пионирској Хрватској обиљежава се нека годишњица везана за Фрању Туђмана. Па премијер Пленковић изјављује да би данас Фрањо Туђман био задовољан Хрватском. Јер је он увијек волио Слободу, још у Партизану и Партизанима, додајем ја, Људска Права и то.

Суштина Јавног Изријека спала је Курцу Зауши.

Стога ово не вриједи ни коментирати.

Искорено се надам да је Пленковић сам себи смијешан.

А ако није, онда је у питању тешка болест духа, мисли и свијести.

Неко је, некидан, на Твитеру, подругљиво, објавио да Хрватска обиљежава годишњицу Водоторња у Вуковару, јер нема ништа друго да обиљежи. Што није посве тачно. Има, али се стиди или није употребљиво за Нову Еуропску Етнички Чисту Хрватску.

У праскозорје Неовисности Хрватске, потезала се Тисућљетна Повијест. Што је, дабоме, било оправдање за прогон Срба из Устава и са Територије.

Сада је јасно да у тој Тисућљетној Повијести нема ништа. Осим Тврђаве Книн, Водоторња и Туђмана.

Слично обрнута ситуација је у Србији.

Тамо постоји Хиљадугодишња Српска Повест али се настоји, свим силама, заборавити, потиснути, ако треба и поплавити.

Форсира се само Јасадашњица.

Јасадашњица је посебна врста личног распростирања по народу и привремено заузетој територији, посебна врста јавне диктатуре.

Њоме и одустајањем од Старих Српских Вредности, настоји се у први план избацити Кратка Будућност.

До 22. године ми смо у ЕУ. Најдаље до 25е.

Изјављује данас Вучић.

Тако се сва Повест Србије своди на шест до осам година.

То се промовише као врхунски циљ.

Као што је у Хрватској врхунаравно достигнуће да би Туђман био задовољан.

Та прошла и будућа краткоћа, говори само о једноме.

Садашњица је недостојна НДД Сфере.

И Човјека.