СИРОВИ

НАЦИОНАЛНИ

ТЕРИТОРИЈАЛИЗАМ

ЕСДЕА

И ЕСДЕЕСА

Кад Садик Ахметовић, из Сребренице, говори и пише ријеч Опћи, знај да је у питању Запосједање Територије и борба против Срба.

Иначе, у Сребреници се одувијек знало да дјеца муслимана јаучу само зато што их родитељи туку све док не науче ријечи Опћина, Опћенито, Опћи. И слићно.

Ну.

Садик Ахметовић је овијех српскијех дана у Сребреници завапио. Није ово Странки Демократске Акције први пут да губи у Подрињу. Ово је губитак читавог ентитета.

А Стари Есдеесовци, Оснивачи, они послије којих се појавио Исус, рекли су, поводом Дана Сјећања на Босића, Соколу је догорјело до муда ка је изгубио Пале.

Какве везе имају Стари Есдеесовци и Садик од старијех Ахметовића.

Из исте су Странке.

Само се једна зове СДА а друга СДС.

Њихове, тих двију странака, порођајне особине су Дивљи Национализам и Сирови Територијализам.

Неки се сјећају тог њиховог дивљања, утројченог са Хадезе, по асфалту Бранка Микулића и Николе Стојановића. Када се на сваки километар бијелим кречом исписивало те три магичне скраћенице. А између пуне линије. Не прелази без три литре крви.

Тако су те три странке схватале национално и територијално питање. Као хордашко.

Зато те три странке нису успјеле да остваре своје циљеве. СДА није остварио Државу Босну, јер је, тако како они мисле и докле могу да схвате, немогуће направити ни Државу ни Дркаву. СДС није имао тако прецизан концепт. Лутао је од САО до Слобо Јао. Зато им је главни град Републике Српске, Сарајево. Какве Историјске Српске Будале. Умјесто да су отишли у Брчко.

Политиколошки је занимљиво да су те двије странке, СДА и СДС, ХДЗ се нешто копрца са Столним Градом и Трећим ентитетом, каснећи за мном деценију и по, и данас на тим позицијама Дивљег Национализма и Сировог Територијализма.

Па заједно и губе општине, које се сматрају њиховим легајама. И заједно вапе за Палама и за Сребреницом.

Не схватајући, јер их је вријеме прегазило и јер се од старих млитавих и млатећих муда не може исциједити коко шанел пет, да данашња политичка борба, и вријеме, захтијева концептуалну националну политику под стијегом Националне Државе.

Политика, Нација, то је моја Странка, Територија, то је моја општина, чак и када се то конгломератизује у неки облик Унитарне БиХ или Републике која ће имати трајну петељку у Холидеј Ину, у Сарајеву, не даје резултате.

Стога СДА и СДС полако одлазе са сцене. Само им је, као и оно суштинско, то тешко схватити. Бакир се против тога бори изградњом Чадор Сараја. Есдеес се бори слуганством, националном издајом и колаборационизмом према Чадор Сарају и Америчкој Амбасади.

Али и те политике су неутемељене. Краткорочне.

Стање са Есдеесом и Есдееа добро је за анализу стања Босне и Херцеговине. И њених могућности.

Крајње могућности БиХ су домети СДА и СДС.

Кад Америчка Амбасада то схвати, отићи ће Додику на ноге. Или неком другом Додику.

Али, мени не идите ни на пушкомет.