СУСРЕТ
ПУТИНА
И ЕРДОГАНА
ВЕЛИКА
ШАНСА
ЗА
БиХ
Постоје и
још веће глупости од ове, које су изречене о Турској, Русији, на Балкану, и о
БиХ као центру свијета, свемира и још неоткривених маглина.
Ратови
нашег касног Братства и Јединства омогућили су многима да постану лопови, да
постану важни, да постану демократи лажни и да буду убијеђени да су их они
организовали зарад васељенских националних циљева.
Остаци ових
посљедњих и данданас мисле да је БиХ најважније мјесто на свијету а Сарајево творац
Свемира. Да је Хрватска Вертикала Изврсности а да је Премијер Србије сљедећи
Далај Лама.
Сарајевски
академици, Туњо Филиповић и Есад Дураковић, данас, закључују да Турска и Русија
губе контролу над Балканом и да БиХ долази у фокус.
Какви
Будалаши.
БиХ није ни
у Фокус Групи.
Све су то
одјеци процеса који је настао у тренутку руског ангажовања у Сирији чиме је
прекинут вишегодишњи хаос Блистока којег су форсирале САД и Турска.
Цијели
процес одвијао се веома убрзано и високофреквентно, што је неуобичајено за
глобално-тектонске тешке поремећаје на стратешким правцима односа у Свијету.
То само
показује да Свијет постаје све опасније мјесто у Свијету.
Одлазак
Ердогана подноге Путину није финале тог процеса. То је почетак дугог процеса
слијегања тла након хаоса којег је изазвала Турска.
Турска
политика у посљедњој деценији може да се окарактерише као неартикулисана и без
покрића. И на свим правцима је доживјела крах или дошла до зида.
У БиХ се
ангажовала лажно и полетно, од постдејтонских параформалних институција, преко
економске активности, до доласка малог бившег Давутоглуа у Бањалуку, на
отварање Ферхадије. Никаквог конкретног успјеха није имала, осим нарасле
провинцијалне љубави Бакира Изетбеговића према Ердогану, свом узору, очито, и
светињи.
У Србији се
Турска покушала мијешати у географију. Санџачки вјерски крах.
Унутрашња
Ердоганизација Турске не даје резултате. Али ће давати нове потресе.
Економија
Турске је једна од најлажнијих растућих економија. Њена структура не даје
основе за било какву дугорочну прогнозу стабилности државе.
Турски
проблем са Курдима и Јерменима латентан је и никад га се неће ријешити.
Политика
стратешке самосталне баханалије Турске није се допала Америма и Нато Пакту.
Ангажман
Турске у сиријском случају, као мјешавина уништења Курда, шверца или отимања
нафте, помагање дивљака терориста и територијалних аспирација, када се Сирија
распадне, доживио је крах и прије уласка Русије. Обарање руског авиона био је
потез боксера аматера који се наљутио на противников прецизни директ.
Ердоган је
био приморан да увиди да је Русија толико моћна да може да сломи Турску и без
даљинског управљача.
Уз то је
схватио да је најлакше своју и турску, израњавану политику цијеле деценије,
санирати управо на тој линији. Са Путином. Јер, Путин је високорационалан
Националист. И он ће из тога извући корист за Русију.
Стога је
Ердоган прихватио да се понизи, и себе и Турску, писмом извињења и одласком у
Санкт Петербург.
Ни на
једној другој путањи не може постићи тако брз и лак успјех.
Какве то
везе има са БиХ.
Никакве.
Ништа се
неће промијенити у Нато Пакт Мозаику. Хладни Рат ће да се настави. Балкан ће и
даље бити у хаосу. БиХ ће да се растави. Србија ће да главиња под Вучићем.
Хрватска ће бити заборављена од ЕУ. Шиптари ће да дивљају по Проклетијама, што
је име за Косово, Југ Србије и Макшиптарију.
Русија ће и
даље мало мање вољети Србију, Српску и Србе у односу на то колико они воле себе,
и брину се о себи. Али неће ништа учинити да их спаси ако то сами не умједну.
Турска неће
ништа значити на Балкану, нити у БиХ, као што није значила ни у прошлој деценији
и свим прошлим, прије ње.
Само ће
Бакир Син још више вољети Ердогана.
