САЧУВАЈ МЕ БОЖЕ

ИНТЕЛЕКТУАЛИЗМА

АМЕРИЧКИХ

АМБАСАДОРА

Амерички амбасадори, у земљама постамеричког буњишта, кад не дјелују разарајуће, дјелују разочаравајуће а кад не дјелују разочаравајуће дјелују заглупљујуће.

Тако је Амамбица Кормак, резиденционирана у Сарају, некидан изјавила да су њени приоритети Образовање у БиХ. Она под тим подразумијева јединствене уџбенике, уједињујуће гванатанамо програме, једну историју, босански језик, турско доба и унитарну Босну у којој су, у току њеног настајања Срби били ларве које су се излегле у Четнике а Четници добили крила па постали Агресори а онда им је Милошевић дао оружје па су се једног јутра претворили у Геноцидаше.

Није Амбица тако то образложила.

То проистиче из сваке унитаристичке образовне политике.

Амбица Кормак, надмоћно заглупљена а шећерлемски одушевљена Сарајем, не разумије земљу у коју је дошла.

А неће је разумјети ни кад буде пошла.

Не мора много да чита. Нека прочита писмо Андрићевог пријатеља, доктора, који је живио у Сарају.

Овдје је, драга моја и мрска Амбице Кормак, Мржња тако газиран, гејзиран и зачињен живот, њоме, да би ваљало ово подручје прогласити за Међунационални Парк Мржње. Она овдје питомо и љепушкасто непрестано избија из земље. Нешто као Јелоустон. Само, није она пара и врућа вода. Већ Врела Крв. И Паре.

Овдје је Девет Југовића највећи Универзитет. Већи и од Харварда и Ломоносова. Енциклопедија. Боља и Значајнија од Британике. Овдје је Јасеновац предшколско образовање.

Овдје и други покушаају да изграде универзитете. Сребреница и Блајбург.

Овдје никад више нећеш Србе саставити са другима. Ни у чему, па ни у школској клупи.

Не зато што Срби то неће. Би они, какве су будале.

Већ зато што би их турци и усташе појели. Прије загорских штрукли и башчаршијске баклаве.

Ваше лијепе сарајске образовне севдалинке, типа не желимо један кров под два цријепа, шарена су лажа.

То је пут ка Унитатизацији. Ка Османизацији. То је пут ка Сарајевском Попису.

Немој се, драга и мрска Амбице Кормак, стављати на ту страну.

Боље, стави се на страну затвореника Гвантанама или правих терориста.

Дабоме. Питање је зашто Амбица Кормак инсистира на образовању. Јер, и кад би сви универзитети С Кољена На Кољено стали овог трена, када би нестало Крвавог Јелоустона, када би овог трена почело њено и турско образовање под једним, босанским, јакако, кровом, потребно је три деценије да Насеобина, Екстериторија Дејтона, получи резултате.

Дотад ће ови који данас славе матуру, већ бити екстраефектни актери новоинтернетске Мржње.

На који начин ће Кормак Образовци да преузму Насеобину.

Једино на начин да ове који данас славе матуру, вагонирате у неку Олују и транспортујете. Или у Јасеновац или у Матицу Геноцидну.

Амбица Кормак, својим захтјевима у погледу образовања, протежира Унитарну Једновјерску Босну. Муслиманску Босну.