среда, 15. јун 2016.

СРПСКО
ЈЕДИНСТВО
НЕПОСТОЈЕЋЕ ЈЕ.
СРПСКИ ИНТЕРЕС
ЈЕ МОГУЋ.

Ни Кардељ није имао толико идеја о Политичком Систему Социјалистичког Самоуправљања колико Срби имају о Српском Јединству.
Говорим о Републици Српској. О Србији је, у том погледу, тешко говорити. Тамо, док постоји, постоји само Јединство Са Вучићем.
Сада је лансирана теза о Влади Националног Јединства. А теопрактичари, аналитичари, баљезгатори, сарајполитикоиди, маломало па говоре о Уједињењу Српске. Те Бакир је Даном Републике ујединио Српску Политичку Сцену. Те Јукић, који и не зна да постоји Драган Човић, уједино је, такође, СПС.
Тако се наопаком логиком дошло до тезе да Муслмански Попис уједињује Српске Политчке Странке.
Национално Јединство је веома недокучива и непрактична маглина.
Недавни Рат Опстанка, показао је, код Срба, да ни у том уском надјасеновачком појасу пропасти, не може да буде Јединства. Неки одмах побјегли, неки пљачкали властити народ, неки шверцовали, неки постали ратни лиферанти, неки издали а неки нагло постали Београд – Бањалука.
Најуспјешнијом у Националном Јединству, кроз историју и код сваке Нације, досад се показала непробојна тоталитарна диктатура војног, специјалнополицијског и казаматског типа.
Шта, дакле, остаје, у нашим шакама и у нашим душама а што би могло да се означи Српским Јединством.
Остаје Српски Интерес.
Есенесде је током својих 20 година показао Српски Интерес. Нарочито у десет других, током којих је на власти. Промовисао је политику, Напријед Српска, Прво Република Српска, Моја Кућа, Српска, Референдум, Стоп Преносу Надлежности...
Са мање или више резултата. Јер, у тој борби није противник само Сарајево и Муслимански Унитаризам. Противници су сви.
Стога су ти сви и формирали Савез За Промјене.
Само нису рекли да је то Савез За Прмјене Политике Самосталности Републике Српске. За промијенити Есенесде. Остали из блока ће се прилагодити.
Како обликовати и исказати Српски Интерес.
Само на српским пословима. Никако на сарајевским. Босанскохерцеговачим. Босанским.
А на том спектру избор боја је много ужи него у маглини Свесрпског Јединства или Влади Националног Јединства или Спаса.
Од цијелог Савеза За Промјене, промјену боја у Српски Интерес, засад показује, што је апсурдно и неочекивано, само Младен Иванић. Коме се не може вјеровати јер досада није демонстрирао такве особине. И његов Српски Интерес је тек камелеонски, ситношићарски.
А и да није, он иза себе нема страначку и гласовну, изворно своју, базу на којој би тај Интерес постао и валидан и Српски.
Српска Демократстка Странка, велики потенцијал у Српском Интересу, мора да одустане од Сарајског Слуганства, од Јетрвског Опозиционарства и од Тужибабства Странцима.
И да након тога гради своју позицију у Српском Интересу. На којег је, у ових десет година, посве заборавила.
Српски Интерес није само бити на Власти. А ни бити увијек против Власти.
То и једни и други морају да схвате.