ТАТА, ТАТА,

БИК ИЗНЕНАДИО

БИЈЕЛУ КРАВУ

Кад је мршуљави, замазани и мјесецима неопрани, Зоранчић, први пут са оцем водио краве, Црнаву и Бјелаву, да воде, код Периног бика Плавоте, од цијелог тог церемонијала располагао је само сазнањем да се то зове Јебавање.

Да нека води, да неко скаче, да се неко мрчи, то су биле непознате нијансе.

Отац Драгутин, једноракијаш до подне, увијек је пио само по једну ракију и само до подне, док је највећег и најтежег рада на селу, упустио је краве у тор и окренуо се столу под старом крушком гдје је већ сједио Перо са три стаклена суда.

Јави ми кад шта буде. Добро, тата.

Након по чокања дотрча Зоранчић, сав усплахирен и замлаћен ногама и рукама. Тата, тата, бик јебо Црну Краву. Добро, добро, не каже се јебо, то је безобразно, каже се изненадио. Ајд тамо па опет јави.

Придну чокања, Зоранчић испаде иза куће ко да је спао са те старе, нагнуте, крушке. Тата, тата, бик изненадио Бијелу Краву. Добро је, моремо, онда кући. Немеремо. Опет је јебо Црну Краву.

*

Досад, ко се препознао, препознао се.

Одсад свака сличност не иде на моју душу.

*

Додик изненадио Међународну заједницу и Сарајево.

У погледу Опозиције.

*

Нисам ни сумњао да је Патријар млого фин чојек. Нити сам сумњао да воли тај учтиви бонтон у рјечнику. Који је Рјечник док се листа а Ријечник док стоји на полици.

Кад постану Папе и Патријарси, постану млого фине земљане душе. Ко да су небеске.

Баш ме занима, кад бих ја постао Папатријарх, да ли бих престао да псујем. Печен љеб. Жарен Кру, Жежено Сунце. И Тетку. Једва се сјетих мог тешког четвртог гријеха.

Па је, Патријарх, позво лидере, не све, у Бијељину, на пола пута, тамо гдје су Сузана и Тришке свеци који ходају, да им мало излиста Рјечник.

И сви послушали захтјеве. Уведен је Стенд Бај Јебај.

У политичком миљеу, мислим. Нема ни Је ни Бе, тријест дана. Мада је пост на седмице.

Колико сам разумио, Патријарх јесте забранио, замолио за Је и Бе, али није за Бле, па неки лупетају и даље.

Од тих пичкастих ријечи у политичкој сфери Републике Српске укоријениле су се Криминалци и Издајници.

Моја Савјетница за Божија Питања, непрестано ми понавља Не брините се, не клоните духом, Бог ником не даје муке више него што може да поднесе. Ја увијек хоћу да питам, али не смијем, Да ли он икад проба да понесе то што мени да.

Тако је и Патријарх, научивши приликом једне радионице, ворк шопа, о тим тегобама које се удјељују рјабима на земљи, додијело овима Тријест Дана.

Зна чојек да више не могу поднијети.

Ја, Опрости Драги Бого, нисам могао подијети ни два дана.

Уа Издајници.

Из цијеле сторије закључујем да Сузана и Тришке нису нешто нарочито добри са Патријархом. Тришке јест, ако Вучко каже. Сузана је из комунистичког Јајца. Од те бјеже и ђакони.

Али Додик и Иванић јесу добри са Патријархом

Њима користи јебостај.

Иванићу доноси неопходан бир, Мир. Излизале ми се типке па не видим.

А Додику ново загријавање и залет. Јер за тријест дана Опозиција ће нешто засрати а Додик нема шта да украде, опљачка, корумпционише, и кад истекне рок он је на добитку. Удри Мару по гузном дувару.

А о томе да ли је Босић звао Вучка, Вучко звао Патријарха, Патријарх Додика, Додик Вучка, други пут ћу.

Иванић није никога звао, њему је свеједно. Опет изненадио Црнатка.