ХРВАТСКА
НАСТАВЉА
ДИКТАТУРУ
ЗЛОЧИНА,
СРБИЈА
ДИКТАТУРУ
ЛУТАЊА
Ни једно ни
друго, неће се добро завршити.
Хрватска је
своју почела у Јасеновцу, Јадовну, Јастребарском.
Србија своју,
неартикулисаном и нереалном политиком Сви Срби у једној држави.
Хрватска
своју наставља војном парадом и книнском прославом нестанка 400.000 Срба из
Хрватске.
Србија
своју наставља лутањима од Поточара до Раче, без икаквог системског,
националног и рационалног односа према Српским Жртвама.
У Хрватској
тек понеки Домагој, понеки Рудан, има храбрости да јавно каже да није
цивилизовано славити такве ужасе. Политички нико не смије да се супротстави
Диктатури Злочина.
У Србији,
нека будала смије да предложи да седам хиљада Срба легне пред Скупштину, у знак
годишњице злочина у Сребреници. Али нико да предложи нешто слично за жртве
Олује. Нико политички не смије да Великом Вођи Пружене Руке, поручи да Србија
лута. Лута и у обиљжавањима Српских Страдања. А више нико и не говори о
жртвовању Срба у Хрватској, од стране Београда, о издаји, о медијском мраку. Нико
Пруженој Руци није, политички, смио да каже да не иде у Загреб. Да је то замка.
Да не иде у Сребреницу. Да је то варка.
Дабоме. Сва
Хрватска, сва тамошња Јавностба, сви Хрвати, и јавно и интимно, славе прогон,
изгон, па и убијање Срба. Срби су црно хрватско небо и црна хрватска земља,
којих се они никада неће ослободити.
Дабоме. Сва
Србија, тамошњи Срби, и не схата шта се догодило прије двадесет година са
Србима у Хрватској. Као што не схвата ни шта се догодило са Србима на Косову. Схватање
и егзистенција Српства, различити су у Србији и на свим другим мјестима.
Зато је,
тада, Милошевић, могао да ради шта хоће. Као што, сада, Вучић, може да,
политички некажњено, безминусно, иде на инаугурацију и каменорацију.
Зато је,
тада, Туђман могао да нареди пробој кроз небрањени народ и старе тракторске
постројбе. Као што данас Усташкиња Колинда и Свилени Зоки могу да организују
мимоходе и усташке пјевање, у Загребу и у Книну.
Оба та
процеса, национално, историјски, европски, у Хрватској и у Србији, нису природни.
И ниједан
се неће добро завршити.
