понедељак, 06. јул 2015.

ДАЈ ОСТАВКУ.
КАО ОПОЗИЦИОНИ
КОНЦЕПТ.

Дај Пичке од Мечке.
Једнака је реалност те политике. Чији предводник је Младен Родни Босић, Пробосић и Пробосанац, у сјени Иванића и Црнатка.
Ако искључим општу политичку моду, у којој је напад на Додика својеврсни Политички Селфи који се аутоматски прослеђује на сервер Странаца Усранаца, и чињеницу да је Босићу, у Сарајеву, речено, Само удри по Додику, Додик Мора Пасти, онда на површину Пробосићевог напада на Додика, који све више личи на стршљеновање, пробија празна је политичка форма.
Младен Босић, као превејани и добро премазани предсједник Есдееса, са седам слојева темељне, дванаест слојева боје и шест слојева лака, инстинктивно схвата да је ушао у сјену Иванића и Црнатка, да губи пордшку у Остацима Есдееса, да је његов једини имиџ Експерт Унутарстраначког Инжењеринга а да о имиџу Политичког Србина може само да сања, да нема никакав Политички Опозициони Концепт, нити стварни, алтернативни Политички Концепт за Српску, па је све карте бацио на маршкање Додика. Поднеси Оставку.
Тиме он, Босић, потцјењује Републику Српску и институцију Предсједника Републике.
Није Додик изабран за предсједника удружења пчелара.
Додик, пак, пошто има политички талент, као што сам и рекао, Ајнаштајн за импровизацју а Гатузо за организацију, дочепао се Босићеве Пробосанске Политике јер на другим подручјима нема довољно полуга, кардана и мјењача.
Па му је ово, пред љето и јесен која ће бити врела, као што мисице призивају Мир у Свијету, дошло ко Кец На Десет.
Одмах послије Сазаповог уласка у Сарајево, написао сам да ће то бити слаба тачка Есдееса, као Српске Политичке Странке, јер Она Двојица нису ни српски, ни политички, ни страначки, од које ће се, СДС, веома теко одбранити.
Додик то сада користи.
Али. Добија и важан нус производ. Слаби такозвану Државну Власт. Не знам колико Босић може да издржи под плаштем Издаје. Да ли до посљедњег Есдесовца, који ће отићи или док неко не сруши Есенесде са власти у Републици Српској. Па да га Иванић, уведе на власт, као и у Сарајеву, на Белом Коњу. А Млађу, опет, на Белу Лађу.
Додику недостаје оркестар за промоцију Босићеве Издаје. Стога трчи с краја на крај Републике и лансира ту тезу. То се сада не може промијенити. Они који су остали, не желе да то понаваљју.
И то може бити слаба тачка Додика и те кампање. Јер ће је лешинари тумачити као Додиков страх и једину политичку карту у рукаву.
Ну. Не треба је потцјењивати. Те Националне Црте Републике Српске тешко се одриче било ко. Као што је се није одрекао ни Холбрук када је креирао Дејтон, као теренски практични извјестилац. Није се одрицала ни Русија. Није се одрицао ни Милошевић. Не одриче се, сада ни Вучић. Иако Бодо Берлински посве отворено то захтијева од њега, кроз одрицање од Додика.
Српско Национално Лице није толико битно, нема ту тежину, ни у Србији, колико у Републици Српској. Док је оваква БиХ.
Босић би тога требао да буде свјестан.
Његово пристајање уз Сарајево, и помагање у Перманентном Државном Удару, јер је све што је наметнуто и отето а није записано у Дејтону и Уставу БиХ, инструментаријум је Државног Удара, у рукама Сарајева, није никако дуготрајна политика.
Он, Босић, не може Јавности Српске и Србима предочити користи од такве политике. Чак ни у виду фотеља. Јер Мектића, на примјер, нико не схвата политичарем из Републике Српске. А он и Огњен Тадић су ушли неповратно, голом гузицом у Боб Стазу Помирљивости тако да је остало још да се десрбизује Пандуревићка и лепеза ће бити потпуна. Више нико неће моћи да направи ралику између Оне Двојице, педепеоваца, и Сарајевских Есдеесоваца.
Да Босић није легао на Руд, и пристао да га Иванић мечкари по Сарају, због својих хедонистичких политикоидних порива, боље би му било да је пустио Есенесде у Сарајево а овдје формирао Концепт и Блок те створио атмосферу сигурне побједе на локалним и на општим изборима, 16е и 18е.
Али.

Дуг је пут, коњи моји, дуг је пут, од Личног до Општег.