уторак, 9. децембар 2014.

3422.
ВОЛЕО БИХ,
МАЈКО МИЛА,
ДА МИ КАЖЕШ, СИНЕ,
ДА ЛИ СИ ИЗ КИНЕ

Опозиционе колаборационистичке пушионичарске пробосанске Политичке Странке у Републици Српској, и нешто Медија лажи и Лажних медија, годинама граде своју промоцију и кремирање јавности на једноставној тези.
Влада ништа не ради. Влада вам не дозвољва да радите. Влада уништава све оно што ради. А оно што урадите, Влада вам покраде.
Чувено је питање Атевеа, некој мајци сиротици са неколико убоге дјеце. Да ли је Влада ишта урадила за вас. Није, каже јадна жена.
Да ли се неко сјећа Џона Кенедија.
Који је рекао да не треба питати шта је Америка урадила за вас. Питајте себе шта сте урадили за Америку.
Шта сте урадили за Српску.
Или да питам нешто приземније.
Да ли сте ишта урадили за себе, барем.
Данас смо, из Главне канцеларије Еснесдеа једној компанији у Пекингу послали мејл са упитом о 50.000 пластичних колорно унифицираних картица које ми штампано као чланске карте. То су картице сличне банкарским. Већ смо потрошили близу 80.000 и потребне су нам нове залихе. А и раније смо куповали из Кине, као и штампаче.
Када смо послали мејл, у Пекингу је било близу 22 часа.
За осам минута, ОСАМ МИНУТА, стигао је одговор. Има. Може у овим варијантама. Као на фотосима. Цијена 1.250 долара, укупно. Без транспорта.
Да не бих оптуживао друге, ја ћу да кажем за себе. Да је мени стигао мејл да напишем блог за некога у Кини, за 1.250 долара, на српском, и да пошаљем за осам минута, ја бих га затерао у три лепе пизде матерне. Нек ти ћаћа пише за те паре.
Био сам у Пекингу. И у многим кинеским градовима. Нисам зинуо на Шангај, на Пекинг, на аутопутеве. Зинуо сам кад сам видио колико људи воле да раде. Нико нигдје не стоји. Иако их свуда има вишка. Педесет радника Чи Сто Ће купи лишће у парку. Нико не стоји. Код нас би 49,5 радника било налакћено на грабље. Ми смо налакћени радници.
Зато су Кинези прва економија данас.
Срећа да сам у овим годинама.
Иначе бих умирао од страха. Не да ће нас Кинези окупирати. Као и цијели свијет. Већ да ће нас окупирати, покорити, или, једноставно, доћи. И натјерати да радимо за себе колико и они за себе.
ББУ. Благи Божији Ужас.