понедељак, 8. децембар 2014.

3420.
СВИ ЗНАЈУ
ШТА ЋЕ СЕ ТРАЖИТИ
ОД СРБИЈЕ,
НИКО НЕ ЗНА
ШТА ТРАЖИ СРБИЈА

Жарко Кораћ, један од ријетких србијанских приведеника на сарајевско појило, у Ослобођењу титулисан као Србијански Политичар, као што сам и ја Руски Виолинист, зна шта ће се тражити од Србије у погледу Босне и Херцеговине.
Не само то. Он тврди да је схватио шта све значи и какве све функције има Дејтонски споразум.
Кораћ каже да ООС, Општи Оквирни Споразум, има и задатак да гарантује интегритет БиХ, да је осови на ноге и да она постане функционална држава.
У том стилу је испуцан наслов. Од Београда ће се тражити другачији однос према БиХ.
Ма. Не треба тражити. Сам ће Београд.
Ну. Да мало појасним.
Однос Београда према Босни и Херцеговини мјери се искључиво односом према Републици Српској.
Београд не може подржати БиХ ако нешто не учини Републици Српској.
Како је Милошевић уводио санкције на Дрини.
Што ни Аустроугарска не би дозволила. Из Принципа.
Однос Београда према Властима Републике Српске увијек је лијек за унутрашњу употребу коју тамо справља Баба Врачара. Али не са Врачара.
Да ли ће нови лијекови да носе ону убрзану напомену Прије употребе..., односно, да ли ће се Београд око лијека консултовати са Бабом Брисел, то тек треба да се види.
Мислим да Београд долази у ситуацију када му неће помоћи однос према Републици Српској. Када ће му требати неки јачи рукав за правог кеца. Нисам рекао да такав Кец постоји.
А однос према БиХ, који помиње неупућени Србијански Политичар, Кораћ, без Републике Српске и њеног пристанка, у виду функционалности или издаје, неефективан је. У ствари, потенцијално је ефективан да се Београд и његови овдашњи сарадници, у тој претпостављеној ситуацији, оптуже за издају.
А то никоме тамо не треба. На овом степену развоја политичких односа  и националних снага.
Плиткоћа Кораћа, а и многих, јесте у томе што ниједан међународни споразум није ни уприличен нити има потенцијал да обезбиједни некоме гаранције државног интегритета.
Сваки такав споразум је записник мјесне заједнице о односу снага између поштара, матичара, учитеља, шумара и путара. У развијенијим подручјима и Отправника Возова. Тако је и Дејтонски Споразум споразум котлокрпа, насљедника шерпе, власника калаја и тканине за пробушена мјеста на дну шерпе.
БиХ није за озбиљна геостратешка дјела. Она није за Газовод. Она је, увијек у историји, а и биће, за Газивод. Газибог. Газирод. Газијан. Газокрв.