понедељак, 03. фебруар 2014.

2642.
ВЕОМА ЛОШ
СПИНОВАЦ
БОСИЋ,
МАРА СЕ УДАЈЕ
ЗА АМЕРИКАНЦА

Томан је био мајстор Спина, Црни Спин, Шеста Ноћ. А и правио је дрвене точкове, бурад и каце, све што се котрља. Никад не котрљај нешто коцкасто. Испашћеш будала. Отад ме прогоне облине.
Кад сам питао шта је Спин, Томан је рекао да је то исто као кад се Мара удаје за Американца.
Зима над селом се усзмрзлила, уињила и уцаклила, календар стао, ноћу мјесец упеко, дању сунце жмири, иње прекрива сваку стазу и богазе, гдјегод кренеш, траг иде за тобом. Сељани знају ко какве шаре на чизмама има па се ђонови режу тестерама или се обувају у вреће, само да се трагови сакрију. Трагови који иду код Маре, једине сеоске распуштенице, која ординира са свима, демократски, за сепет дрва или за какву одјећу.
Жене, законске, ујутру грију вунене чарапе и накурњаке на Шпорету Фијакеру. Што си га овако тијесног исплела, крв му јебем. Жена шути у подбрадак. Увече, кад дођу кући, накурњаке истресају из чизме, поспадали им, из лијеве или десне, зависно на коју су га страну јутрос носили. Зато законске жене не сумњају иако знају да је Мара без сталног курвара.
Сељани, мушки дио, а од мушког они укрућенији, прате ситуацију, ко се куд креће, ко има посла, ко је порадио а ко није, па се, сумраком, запуте код Маре.
Мара прима, не одбија. Кад закачи деку на прозор, прођи крај куће, прави се да идеш код неког даљег.
Ујутро, да се предухитре информације и баци нови спин, Мара саопшти Стевки да се удаје за Американца, стигло писмо. Стевка је ко мрежа радио станица. До подне знају све жене по селу.
То што се Мара досад већ иљаду пута удавала за Американца, то ништа.
Е, то ти је Спин.
Значи, кад нешто засереш, бациш Спин.
Јакако. А и кад оћеш неког да обалегаш.
Послије сам, кад је Томан отишао, сазнао да је Спин много јебенији од Маре. И много већа умјетност. А и Американци изгубили на цијени. Јебо, не јебо, од њих немаш користи.  
Сјетим се, често, да је Томан понављао Не спинуј ништа коцкасто.
И јуче се сјетим. Кад је Босић закотрљао велику, курчевиту и ненадјебиву изјаву Нећу ићи Додику на договор.
Закотрљао га Босић узбрдо. Нико га није ни звао код Додика. То је скоро исто, као да је, ономад, неки Американац послао дописицу, задња пошта под Требавом, са једном реченицом Нећу оженити Мару. Невер.
А бисер му је, Босићу, такав да се скотрљало у бунар, за ону фотку из Дубице. Распитаћу се.

Јебо ти своју Мару.