понедељак, 27. јул 2009.

EVROPA NE ZNA ŠTA ĆE SA BiH
Miroslav Lajčak poručuje da Evropa sa BiH ne zna šta bi a mi njemu da nikada ni znala nam nije.
Ta politička formula primijenjena je i u doba staljinizma i njegovog udara na nezavisno, autohtono, demokratsko, bratstveno i jedinstveno samoupravljanje kada je Agitprop KPJ štampao milionski letak slijedeće sadržine: Da se ne bojimo Staljin nama šalje pismo a mi njemu da se nikad ni bojali nismo.
Ni Staljin tada nije znao šta će sa Jugoslavijom.
Lajčak samo dobro uočava, sada, nešto što se stalno događa u niski istorije.
Ti inostranci, u vidu raznih sila i koljača, od Otomanske imperije pa dalje, nikada nisu znali šta će sa BiH, i šire, pa su, ipak, glatko i samouvjereno dolazili ovdje i stvarali umobolnike koji će uz pomoć njih pronaći rješenje. Zato je, danas, BiH puna grobova i kamenja za koje se ne zna da li su grobovi pojedincima ili cijelim plemenima, zato danas, u BiH, ljudi ne mogu očima da se vide, zato su ljudi iz BiH ratovali na svečetirima stranama svijeta... zato danas ni sama BiH ne zna šta će sa sobom.
Invalidni domaći sarajevski, i još pokoji, političari, uživaju u obje činjenice da Evropa, pa i BiH, ne znaju šta će. Uživaju u toj igri egzibicionizma, sladostrasti i voajerizma sa vlastitom postojbinom i u obećanjima inostranih proroka o opcijama, rješenjim i ustavima.
U tom kolopletu, rješenja za BiH, doista, nema. Provincijalnu sudbinu ne mogu da rješavaju inostrani provincijalci duha, politike i ineteresa.
Ali, neke pukotine se naziru, kao u iskustvu starog kamenodjelca koji tačno zna gdje će udariti čekićem pa da se kamen rastvori po prirodnim pukotinama, strijama, koje su u njega ugrađene prilikom nastanka, prije kojih stotine miliona godina.
Ako ne zna šta će štala, znaju konji. Samo ih ne treba kolijenčiti.