МАЛИ РЈЕЧНИК
ПОЛИТИКЕ КАЛА

 
▪ ХЕЛЕЗИЈА – Ерозија Сокачког Ума која се преноси на Сокаклије и Касабалије, због дотрајалости Свијести која постоји у непостојећем Отоманском Вакту.
▪ РАМОНИЈА – Хармонија  Баклаве и Главе, гдје је Баклава пуна, према старим рецептима, а Глава празна.
▪ БАЛОНИЈА – Ново име Бањалуке, нови рецепт за егзистенцију и одржавање великих Градова. То захтијева посебну технологију, неспособност и својство Владара типа Ћоркан, Дорат, Бало... да свакодневно лансира празне Балоне и тако скреће пажњу на себе и памет од себе.
▪ МЕТРОВИТОСТ – Тешко вријеме, теже од Кошаве. То је годишње доба које траје веома дуго а које производи Ветрове под земљом. Пошто тако дуго траје, Метровитост исушује Мозак и сужава Свијест.
▪ ОБРЛАЋАЊЕ – Нова технолошка достигнућа, комбинујући Кинесске Нано Технологије и домете Силицијске Долине, омогућила су Обрлаћање при чему Емитер учеставло лансира празне сторије а Конзументи их примају без икаквог релејног или интерфејс филтера. То доводи до космичког феномена да је Празноглави Емитер, на крају побједник са стопостотним успјехом а Конзументи остају ко слуђени, једва чекајући сљедеће Обрлаћање.
Обрлаћање траје доклегод нека земља има Територију коју може неко да отме или да је се добровољно неком дадне.
▪ ДОДИКОВАЊЕ – Нова врста Ковања у којој неспособни Српски Ковачи и Дезоријентисане Сарајевске Мује, кују Додика и по дану и по мјесецу.
То стално помињање Додика, масован је покушај самоизљечења неспособних, аматерских и аналфабетских Јединики које живе у политичком ријалити времену мале вриједности и велике учесталости.
▪ ДОДИКАРАЊЕ – Појава која се законито јавља након дугог и досадног Додиковања. Тад се носилац Додикарања заврати, ко Говедари на Мару, и долази до познате појаве Кне Виза Хоу Имга. А они остану црвеног Шупка и још црвенијих Ушију.
▪ МАЈКУНИ – То су обогаћени неспособни Актери који су превазишли оно, Не питај ме за Први Милион. Не питај ме низашта. Они хоће да се баве спортом, политиком, филаделфијом, аутизмом, зградацијом... Њима масе стално помињу Мајку. Ал у себи.
▪ КАЛАСАЊЕ – Појава која је настала на Западу а овдје је постојала много прије. Као носилац појаве евидентирана је извјесна Каја Калас која је у финалу Лиге Каласампиона, уништила Аналену, познату њемачку Ратницу, и тако засјела на Пиједестал.
Овдашње носитељице Каласања, далеко су изнад Каје Кајасе али неће да иду на такмичење. А неће ни да се лијече.
▪ ШМИТАЊЕ – Посебна врста Шлихтања (Шлихтање је, иначе, стара турска ријеч за појаву коју су Турци овдје затекли).
То је способност Малог Ума да се инфилтрира у Велики Чмар.
И тако чмарује, дуго и срећно.
▪ ПИЗДАЈНИЦИ – Никакби Људи а Издајници...
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

СУИЦИДНО
СРПСКО
ПОДРЕПАШТВО
САРАЈЕВУ

 
Три деценије траје неурачунљиво, или намјерно, или плаћено српско подилажење Сарајеву, сматрање Сарајева Државом, жвивљење у БиХ умјесто у Републици Српској, одбрана Републике Српске у Сарајеву...
Аналфабет Аматер, Кандидат Блануша, изјављује да је једнак и српски и муслимански Глас на Изборима.
Јесу Гласови једнаки али Циљеви нису.
Зашто би неки Козарац листом гласао за Србина.
Не постоји објашњење.
Балоначелник Балоњуке, неиживљени Макаки, дозивао је градоначелницу Сарајева у посјету, водао је по Центру Града.
Бабаљи, Шаровићи, Пандуревићке, Црноданци, Бореновићи... боре се за мјесто у Сарајеву, ко да је на Марсу а Марс прекривен Златом.
Јер ништа не могу да буду у Републици Српској.
Та количина Опозиционара, пола опозиција пола издајници, није довољна да поремети Политичку Сцену Републике Српске и Опстанак.
Али је опасна зато што њен утицај прелази Бираче и Гласаче.
Без икаквог Политичког Програма, без путоказа за Републику Српску. Они никад не говоре о Републици Српској, о њеној Будућности, о Држави Српској, о Дејтонском Споразуму, о Уставу БиХ и мјесту Републике Српске у тим међународним документима.
Али, позивају Бираче и добијају Гласове за своје жеље у позицијама.
Њихово једино образложење је да се боре против Власти која је Криминал. Против Режима који све уништава.
Они не могу да образложе зашто ти Бирачи двије деценије гласају за Криминалце и Ненародни Режим.
Они се боре против Додика који им је симбол за све.
Исто тако се против Додика бори и Сарајево.
И Неонацистичка ЕУ.
Они су, заједно са Америчанима, од Дејтона елиминисали стотине Додика разних нивоа.
Што би свакој Будали требало да отвори очи.
Да није проблем Караџић или Додик, већ је проблем Република Српска.
Националне Политичке Снаге у Републици Српској, морају ову годину дана, до Избора, да искористе да Србима и Јавности објасне, на разумљив начин, без еквилибристике и суве интелектуалике, да Опозиција, заједно са Сарајевом и Шмитом, ради на уништењу Републике Српске.
Јер. То је циљ Брисела и Сарајмуслимана.
Ми смо Руси у Украјини.
Политичка борба се води између Политичких Програма а не води се између Националних Снага и Издајника.
Ту не може да буде милости.
 
 

 

САНЏАК ЈЕ БОСНА
А ЈАСЕНОВАЦ
НИЈЕ ГЕНОЦИД

 
Народ који има овакву Србију, не треба да брине за своју Будућност.
Нема је.
Не треба му.
У Народној Скупштини Србије, неки Покрет, што много говори, предложио је Резолуцију о Геноциду у Јасеновцу.
Тринаест гласало За, нико Против али 166 није гласало од 179.
Без обзира што су сада друге Теме у Србији, ово је класична слика Вучићеве Србије, Србије и прије Вучића, јалове, никакаве Србије.
Истовремено, нека Селма без прозора, Предсједница Општине Тутин, изјављује да је Санџак саставни дио Босне.
А траје Вучићево нечеститање Карану након побједе на превременим Изборима.
Не зна се да ли је Шмиту изразио Саучешће.
Србија која је спремна да прекине све везе са Русијом, да се одвоји од Русије, да одвоји Српски Народ од природних веза са Русима, по више основа, ради на уништавању Српског Народа.
То, више није питање Власти, ове, оне, Вучићеве, погрешне процјене и политике, издаје и обмане.
То је питање Опстанка Српског Народа.
Срби Србије, нажалост, као и много пута у Историји, све то мирно гледају.
Неки се уздају у Бога, Православље, Српство... да, али Шума Народа је једно а Пут је практична чињеница.
Други нема ко да узбуни Србе.
Никог нема осим Републике Српске.
А она је мала и скоро опкољена и зазидана Неонацизмом ЕУ и Запада.
Мора да се бори за свој голи Опстанак и нема снаге да диже Српство.
Нити је то реално да Република Српска чини.
-------------
Срби, упамет се.
Како то непотребно, празно и нереално, сада, звучи.

 

ПОРИЈЕКЛО
ДВЈЕСТА ХИЉАДА
АНАРХИЈСКИХ ГЛАСОВА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 
Трансформација из Самоуправног Социјализма, Комунизма, уопштено категоризовано, у Политичку Сцену Парламентарне Демократије, није могућа.
Због наметнутих пратећих појава.
Због немогућности да свака Нација, Народ, Држава све то прилагоди својим условима.
Лего Коцкице, генијалан су концепт али се тако не може зидати Кућа од камена.
Западна Парламентарна Демократија, приручни је алат Мегакорпорацијског Капитализма.
У Земљама које су отете од Комунизма, и одвојене од себе, Парламентарна Демократија је Центар Манипулативног Система.
У Америци су Странке велике и не могу се купити.
У Инсталатурама, пак, Странке су мале и можеш купити по неколико. Ако нема на Пијаци, оснујеш себи, по неколико.
У пратеће појаве убрајам синхронизовани напад на Јединку
▪ Ти си главни у Демократији, и на Пјешачком
▪ У Буџету су твоје Паре
▪ Ти имаш сва права, чак и она која не постоје
▪ Држава је црно зло, одмах послије Цркве
▪ На Изборима бираш Странке које ће да владају а када их изабереш, идеш на улицу да их онемогућиш да владају
▪ Институцијама не могу да управљају побједници Избора, Парламентарна Већина и Влада, Институцијама морају да управљају они који немају везе са Изборима
▪ Ако ти је лоше у твојој Демократији, иди на Запад, тамо је права Демократија
▪ Никад не вјеруј својим Политичарима, својим Информацијама, својим Институцијама
▪ Сви су они Криминалци и ти не можеш да будеш За, најважније је да увијек будеш Против...
-----
На све те манипулације са Запада, долазе
▪ Миграције становништва, напуштање села, долазак у Град по сваку цијену, без икакве егзистенцијалне подлоге осим кредитне или уновченог сеоског имања
▪ Деиндустријализација. Не постоје велики рудници радних мјеста, нити постоје сигурна радна мјеста
▪ Живот између Индивидуалне Немоћне Слободе и захтјева Држави да ријеши све, од рупе на улици до радног мјеста
▪ Ријалитизација свега постојећег
▪ Настанак Медија који не доносе ни једну тачну и обухватну Информацију годишње...
--------
Све то, и много више непоментуог, створило је Јединку која је Концентрисани Пункт, складиште, манипулација, привида слободе, неслободе, немоћи, немогућих права, непостојеће демократије, несхватања времена...
Таква Јединка не може да реално процјењује своје могућности, не може да нађе начин да се уклопи у постојеће стање, не може да разлучи шта је могућност Државе коју сви уништавају.
Њихов излазак на Изборе није потрага за рјешењем, Политичким Програмом, Националним Интересом, Напретком...
Њихов Глас на Изборима, Крик је угроженог егзистенцијалитета. Без икакве бриге за посљедице.
Њихов Глас је Освета за све своје немоћи и добровољно прихваћене лажи.
Њихов Мозаик Свијести је Анархија.
Они ће увијек изаћи на Изборе и гласати жмирећи.
-------
Онај ко хоће да спаси Нацију и Државу, мора прићи свакој Јединки, па и таквима који су већ запосједнути секташким политичким девијацијама Ума.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

ИЗМЕЂУ ДВЈЕСТА И ТРИСТА
ХИЉАДА НЕАРТИКУЛИСАНИХ
АНАРХИЈСКИХ ГЛАСОВА,
ОПАСНОСТ ЈЕ ЗА
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

 
Република Српска има три велике Групе Гласача.
▫ Гласачи Власти, прецизније Есенесдеа и Додика
▫ Гласачи Опозиције, без прецизног одређења
▫ Константни Апстиненти.
-------
▪ Гласачи Власти темеље се на Чланству Есенесдеа, које, евиденционо, броји 200.000 Чланова. Ту су и Коалиционари са непрецизним бројем. Ту си и они који у појединачним Изборима, иду, по један, уз свака два Члана. Дакле, триста и више хиљада Бирача.
▪ Гласачи Опозиције су главни Играч болесне Политичке Сцене.
На превременим Изборима за Предсједника Републике Српске, кандидат Опозиције је добио 200.000 Гласова.
Есдеес и Педепе, немају ни близу страначке Организације тог капацитета.
Кандидат је Професор Универзитета али је политички аналфабет и потпуни анонимус.
Ну.
Добио је побједничке Гласове у неким Есенесдеовим Општинама и у Општинама гдје СДС, који га је кандидовао, скоро и не постоји.
▪ Бирачи Апстиненти су редован пратилац Парламентарне Демократије.
Они гласају унапријед.
Неизласком гласају за одлуку било које већине и слажу се са њом. Да имају своје опредјељење, да се не слажу са једном од страна на Изборима, изашли би и гласали.
------
Број Гласова који је добио Кандидат Незнануша, темељи се на колективној свијести оних 50.000 које је двапут добио Балоначелник у Балоњуци.
То су Гласови Против.
Они су увијек постојали. Њихов број се може смањити стварним Странкама и страначким Организацијама. Пасивизација Организације највеће Странке, повећава њихов број, не само проценат.
Унутар тог контигента Гласова Против, догађају се прегруписавања.
Прилив у велике Градове, повећава њихов број, што је нарочито случај у Бањалуци.
Колективна особина Гласача Против није веза за неког Кандидата или Странку Опозиције.
Они ће галасати за балавог средњошколца исто као и Универзитетског Професора.
Они не траже уважавање од Странке и Кандидата. Своје захтјеве испуњавају гласањем Против и тако искаљују свој протест, неку освету, незадовољство собом, дезоријентацију и несиурност у новој средини...
Њих не занима Политички Програм.
Не занима их реализација Програма и обећаног.
Они ће Гласати једнако за бесплатне градске аутобусе и за Политику Шмита и Унитармуслимана.
Јучерашњи Кандидат је био Кандидат Шмита и Сарајмуслимана Унитариста. Странке Опозиције које су га подржале, подржавале су и Шмита, ни ниједном политичком реченицом, нису му се супротставили.
Гласачи Против једнако ће гласати да у Бањалуци изгуби Есенесде и да Српска даље губи Дејтонску Позицију, Дејтонску Самосталност.
Ирационалност, анархија и рушилаштво, тог квантума од двјеста хиљада Гласова, који могу да се попну и до двјеста педесет или двјеста седамдесет хиаљада, највећа је национална Опасност за Републику Српску.
То нису Опозициони Гласови.
Гласови који подржавају друкчији Политички Програм, националну и државну политику Републике Српске. Такав Програм и не постоји. Странке Опозиције никада не помињу Републику Српску и никада се не залажу за своје виђење пута. Главна теза им је Додик Криминалац, СНСД Криминалци.
То је понижавајуће према Србима Српске.
Да постоји Криминал, Додик или неко други, прошао би као Санадер или као Новалић, за пет и по минута.
Криминал се не пресуђује на Изборима, чак и ако постоји. То морају да раде Институције и Органи.
Избори пресуђују Политичке Програме.
У овом случају само пола Бирача излази због Програма.
Она друга половина, у овом случају, подржавају нелегалног Шмита, нелегалне противуставне и противзаконске судске и елиминационе процесе против легално изабраног Предсједника Републике.
Они су Жонглери Избора, без икаквог обзира за посљедице.
Гавни проблем је што Гласови Против не траже никакву бригу за себе а Гласови За траже да им Организација приступи и уважава их, на разне начине.
Ако они који имају Чланове и Гласове За, мало застану, константа Гласова Против побјеђује.
То, практично, значи, да, сутра, може да побиједи било ко.
 

 

АМЕРИЧАНИ ВИДЕ
ДА СУ ИХ ЕУ
И УНИТАРИСТИ
КОРИСТИЛИ
У САРАЈЕВУ
 

Аранжман сачињен у Америчкој Амбасади, без Амбасадора, у питању Јужне Интерконекције, Плиновода из Хрватске, око кога су се спорили Хрвати и муслимани, Херцегбосна и Сарајунитаристи, говори неколико нових и старих чињеница и перспектива.
Иако то још није коначнио и процедурално завршено.
▪ Америчанима је стало до Ентитета Федерација БиХ. А не би подјаривали даље подјеле.
Са садашњим ступњем подјеле, задовољни су и Хрвати, само да се ријеши муслимански избор хрватског Чл Предсједништва.
▪ Република Српска је изван тога. Она није директно прикључена на руски Гас. Добија га из Србије. А НИС ће бити ријешен онако како Санкције одобре.
▪ Опасност по Српску, постоји. Али је постојала много већа.
САД никада не би скинуле Санкције, да нису толерантни на неку врсту мађарског синдрома Републике Српске. Мислим на везе са Русијом.
▪ У даљем току времена на овом простору БиХ, моћи ћемо да потврдимо чињеницу да САД нису одустале од Дејтонског Споразума и да неће прихватити Унитаризацију БиХ.
Мислим да је она и сада јасна.
Сарајмуслимани, Неотомански Унуитаристи, Територијалистички Нацисти, бивши сарадниц Нациста, дакле, и Бриселски Неонацизам, користили су САД за своје мрачне циљеве Европског Неонацизма.
САД неће даље пристајати на то.
За то не треба да чекамо проток времена.
▪ Загреб ће слушати Америку. Сарај Чадор мора. Херцегбосна је заштићена од муслиманског Плиновода преко своје Територије.
То неће развити љубав између Хрвата и Сарајмуслимана.
Лагано ће потицати антагонизме. Што је за Републику Српску повољно.
--------
Капиталним се показује оријентација Странке Независних Социјалдемократа на БиХ, као Два Ентитета и Три Конститутивна Народа.
 
 
 
 

 

БЛАНУША ЈЕ
ШМИТОВ КАНДИДАТ,
ТО СЕБИ НИЈЕ ТРЕБАО
ДОЗВОЛИТИ

 
Не само он, било ко други.
Имали смо Изборе. Изабран је Предсједник Републике Српске. Ови Избори, сада су рушење тих Избора, те воље Бирача Српске, која је орочена не четири године.
Ови Избори су рушење Устава и саме Републике Српске.
То је класични Неонацистички Волунтаризам који се примјењује над Републиком Српском, од потписа у Паризу.
Власт мора да изађе на Изборе.
Ако не узађе, ни Власт, ни Опозиција, онда би Предсјеник Републике Српске био изабран у некој Калесији.
Или у Шведској, помоћу Гласања Поштом.
Ако не изађе Власт а изађе Опозиција, онда би био изабран Шмитов Кандидат.
Онај ко каже да они нису спремни на Избор у калесији, вара се.
Кад су спремни наметнути Закон, мимо два Устава и Дејтона, корз нелегалног ВП, и по њему судити, одузети Мандат и наметнути Изборе... спремни су и да пусте Плин.
Власт мора да изађе на ове Изборе.
Да их преброди, јер након тога Неонацисти и Унитаристи немају, више, шта да ураде.
Осим да измоле Рутеа да НАТО бомбардује Републику Српску.
Опозиција, међутим, не треба да иде на ове Изборе, нити да даје Кандидата.
Да је тако урадила, Опозиција би учинила капиталан корак за Републику Српску и за себе.
Добила би велику националну позадину и сада и за Изборе 2026.
Овако, Опозиција у Српској, нема свог Кандидата.
Блануша је Шмитов Кандидат. А цијела Опозиција, и буквално, не стоји иза њега.
Он треба да побиједи и да, на тај начин, настави процес који је започео Шмит.
То не би био крај тог процеса. Крај је поништење Републике Српске.
Блануша је Аналафабет Аматер.
Али, свеједно, морао је да одбије Кандидатуру. Или, данас и сутра, да се повуче за Избора.
Он тиме не би ништа учинио за Кандидата СНСД и за сам СНСД.
Учинио би за Републику Српску.
Учинио би да СНСД и Власт, морају да буду одговорни за Републику Српску у складу са Мандатом који су добили.
И да на Изборе изведу довољно бирача за повољан резултат.
При томе је битно побити све манипулације са „Дописивањем“ Додика на Листић.
То је удбашка подвала.
Као и не подржавати оне који неће изаћи јер су то „Шмитови Избори“.
И то хегеловско филозофирање око практичне ствари као што су Избори, убачено је као Манипулација.
Опозиционе АА Будале, мисле да ће имати користи од ових Избора.
Балоначелник, Вукан, Миркан, па и Ноћна Тица...
Рачунају, ако СНСД побиједи, нападаће га жешће, ако изгуби, изгубиће и 2026е.
Зато се сада баве уличним и лудим позориштима.
Чекају шта ће бити.
У ствари, играју се Републиком Српском.

 

ПОЛИТИКА ЈЕ
ДОВЕДЕНА ДОТЛЕ
ДА МОРАШ РЕАГОВАТИ
НА СВАКУ БУДАЛУ

 
Политичка Јавност, као сегмент Јавности, уништена је.
Она је, некада, имала своје прецизне узусе, састављене од поштовања разних нивоа, уважавања, дипломатске учтивости, уопштеног а прецизног формирања изнијетих ставова и синтагми... није лагала, само је селектовала, Ставови и Иступи морали су имати подлогу у расправи и одлукама неке Институције, Органа, да простиш.
Садашње стање нема потребе да описујем.
Нико се ни о чему не изјашњава.
А Легитимацију Политике има и Сврака и Мрака.
Политички, програмски, економски, национални, државни... ставови тих Актера Политике, крију се боље него што то раде Змије.
То што не постоје, то их не ослобађа одговорности.
Једина је Власт обавезна да се изјашњава.
То сви чекају и скачу ко лептирови на једину сијалицу у селу.
Власт, штагод уради, да Концесију, врати Концесију, напада се све док не одустане.
То је једина Политика Опозиције.
Тако је ових дана.
Опозиција, Шаровић, ОХР, Власт.
Опозиција се не изјашњава о останку или одласку ОХР. О нелегалном Шмиту.
Изјашњава се Шаровић. Који није ништа и нико. Ни кад је био неко, био је ништа.
Шаровић изјављује да ОХР треба да остане.
Шаровићу је претходно дата важност предлагањем да буде Главни Преговарач.
То је исте важности, и реалности, као и да буде Кочићев Јазавац пред Судом и да га носе у врећи.
Али.
Циљ је постигнут и сада Шаровићева изјава има важност.
Битно је, дакле, у Политичкој Јавности, која је смрдљива, ријалиташка и лажна, легитимисати Тему.
Ако неко ко заступа наионалну и државну Политику Српске, не реагује на тог никоговића Шаровића, сматраће се да прихвата.
Формула је једноставна.
▪ Будала, или званичан Актер, лансира Став.
▪ Ако реагујеш, силазиш на нибо Будале, или некога ко има 372 Гласа.
▪ Ако не реагујеш, сутра сматрају да се слажеш а прекосутра да их подржаваш.
Зато су сви морали да реагују на Шаровића.
Јер сва Политика Српске своди се на одбрану од Охаера и Лажног Шмита.
ОХР је све одузео од Српске и дао Сарајмуслиманима.
А то прихвата Шаровић о тражи да се настви.
То прихвата и сва Опозиција у Српској.
Али, пушта Будалу да телали по Мерајама.

 

ШАРОВИЋ,
ДУХ ИЗ ЗАМРЗИВАЧА,
ШМИТ,
ДУХ ИЗ ОХАЕРА

 
Мирко Шаровић је некласични Есдеесовац.
Нека врста отпадних материја тадашњег Есдееса, кад је, Мирко, био у пуној снази.
У самом Есдеесу никада није уживао нарочит политички и национални углед.
Каснији његов пут то потврђује и изван Есдееса.
И сврстава га у једног од ситних Упропаштавача Српске Демократске Странке.
Данас, када се води тешка битка против протектората Неонацистичког Запада над БиХ, у сарадњи са Сарајмуслиманима, а то значи да се води борба да Дејтонску Самосталност Српске, за Опстанак Републике Српске, коју су у опасност довели управо ови које поменух, Мирко Шаровић, који не значи ништа, али му је реп дигнут синтагмом Главни Преговарач, изјављује да је у БиХ потребан међународни утицај, што значи Охаер.
Шаровић то поткрепљује тиме да овдашњи Политичари нису успјели да преузму одговорност...
А не говори да Странци Усранци и Охаер, нису никоме дали ни да се примакне, ко их није беспоговорно слушао.
Настрану тај улитани Шаровићев параинтелектуализам, иза тог става стоји нешто посве теже и трагичније за Србе, Хрвате и муслимане.
Међународни Утицај и Охаер омогућавају у БиХ, на светри националне стране, дугорочну и заштићену егзистенцију Странака без Чланства, Странака са вјештачким политичким утицајем, манипулативног Лего материјала, Лидера који добијају позиције без икакве политичке позадине и гласовне подлоге, у парламентима и даље...
То су читави кордони Политичких Губара који се врте у свом малом кругу, око своје Гузице, не гледајући даље и шире и занимајући се само како ће опстати и подилазити тим лажним Моћницима Међународног Утицаја.
Они, узасе, имају медијске фаланге, финансијски подржане незавинсе идиотиде, манипулисану масу Гласача Против, који своје искрено противљење Властима, претварају у лажну подршку Никоговићима, послушницима и аматерима сваке врсте.
Међународни Утицај, кога подржава Мирко Шаровић, подржан је од хиљада и хиљада Срба, Хрвата и муслимана.
То је једна паралелна али непостојећа „БиХ“, која се простире и изван граница те Насеобине.
То је непостојећа Држава Лаж која од својих Грађана и Власти, има само те кордоне Шаровића.
Бршљан.
Лијеп, зелен али паразитан и отрован.

 

ДРЖАВА „БиХ“
СЕ НЕ ПРАВИ
У ПАРКУ УН

 
Зашто су Странци Усранци стално присутни и агресивни у Сарај Чадору, који се лажно зове БиХ.
Зато што знају, и они и Сарајмуслимани, да су Сарајчадораши, Сарајевски Политички Круг, неспособни за било шта у сфери националног, политичког и државног.
Само за Лажи и Пишман.
Које је очитовао Први Пишан у Бошњака, Алија Изетбеговић.
Кад ниси способан да радиш своје послове, доћи ће неко ко је способан. А то ће те коштати твог посједа, суверенитета, положаја, државе...
Република Српска је, од постанка, од првих идеја, од Народне Скупштине, од формирања Српске Републике БиХ, од формирања Војске... показала да може да обавља своје послове.
И током Рата Опстанка, и послије Рата.
Иако су у обје фазе, сви били против Републике Српске. Прецизније, нико није био са њом.
Тек се у новије вријеме стање нешто промијенило.
Сарајмуслимани нису никад обављали своје послове.
Обављао је то НДХ, Тито, НАТО, Инглези, Хрватска Војска, Ешдаун и други Високи Клаунови...
Логично је да губе од Срба и Српске.
Политичке побједе муслимана нису Цвијет Сребренице у парку код УН. Нити лансирање Лажног Сафарија.
Као што им ништа нису донијела лажна Бонска Овкаштења, која су представљена као Побједа БиХ, цртица, муслиманског Унитаризма.
Као што им нису донијели ништа лажне Маркале, Тузла, седмогодишња Опсада Сарајева...
Сарајмуслимани, као параполитички колективитет, нису способни да живе са неким.
Веома су способни да живе под неким.
И ту настаје огроман проблем колективног егзистенцијала Сарајмуслимана, и као колективитета и као територије.
Срби и Хрвати, не желе да муслимани бивствују под њима.
А други нема ко.
Тако су Сарајмуслимани уништили сваку могућност заједничког организовања Државе Федерација БиХ, нормалних веза са Загребом и Београдом и кориштења Федерације БиХ за заједничку БиХ на основама Дејтона и Дејтонског Устава БиХ.
Доспјели су у ситуацију да запомажу, Шмите, упомооооћ.
А самом Шмиту нема ко да баци појас за спасавање.
Та ситуација се може отклонити новом генерацијом Политичара Сарајевског Круга, који ће прихватити лабаву конфедеративност БиХ и кренути даље на чистим дејтонским основама.
Ну.
Нова Политичка Генерације се не може купити на Тему.
Њу може да роди Сарајмуслимански Колективитет.
А, и кад би могао, за то требају деценије.

 

„БиХ“,
УНИТАРИСТИ
И ДВА НАРОДА

 
Од Извора, Два Путића, воде на двије стране.
А у „БиХ“ има Три Конститувина Народа.
Један Народ, који није Нација, што му је камен око врата, нема Пута за себе.
И што је најгоре, све чини да га нема. Да затрпа и оно мало стаза и богаза којим би могло да се иде.
Сарајмуслимани су отоманско насљеђе.
То није Колективна Свијест Перзије или Арапа.
То је Колективна Свијест Турака.
Они уживају у Сарајеву, Новом Стамболу а све остало су забчаени Санџаци чијих Живитеља, Хришћана треба да се ријеше.
С њима, у „БиХ“ тешко је бити. А њима је најтеже.
Данас је требала да се одржи сједница Дома народа.
И, два Народа нису дошла.
Унитаристички Хроничари извјештавају да је први пут да нису дошла Два Народа. Досад је увијек изостајао један.
Данас, нема ХДЗ БиХ и СНСД.
Појава јесте забрињавајућа.
Али је лепршава у односу на стварно стање.
Та два изостанка треба озбиљно да замисле Сарајмуслимане, Сарајевски Политички Круг, њихово конфузно вјерско – политичко вођство.
Као што их треба да забрине и забрана уласка неком Авди у Хрватску.
А, шта они раде.
Они нападају Хрватску на пасја прескала.
Да би се данас Љубић јавио и рекао да улазак „БиХ“ у ЕУ не зависи од ЕУ већ од Хрватске.
Покоп.
Стопут сам навео да муслимани нису Нација.
Не могу бити Нација.
Непостојање Нације условљава непостојање Политике.
Недостатак Политике и Нације, онемогућава постојање Државе.
Зато од Извора нема Трећег Путића.
Шта Сарајмуслимани раде.
Атакују на Хрватску и на Србију, као да се ради о највећим непријатељима.
За њих су то Агресори.
Нису схватили, Сарајмуслимани, да им је Дејтонски Споразум био спас од нестанка.
Да им је потреба Запада, да Српску на силу остави у Насеобини БиХ, поклон егзистенције.
Да треба да буду у изврсним односима са Загребом и Београдом.
А какви су ти усрани Загреб и Београд, према Хрватима и Србима овдје, могли су остварити чудеса за себе и за ту усрану „БиХ“, да простиш.
Овако, предстоји им болна будућност.
Болне реформе, болне интеграције... нису ништа спрам тога.
И, опет, неће схватити да не могу да столују у Сарај Чадору и да владају без Срба и Хрвата.
Кад имаш Нацију, треба да гледаш сто година напријед.
Кад немаш Нацију, гледаш од данас до сутра.
Сарајмуслимани су Дејтонски Споразум гледали од данас до сутра.
То им се освећује већ данас.
Повратка нема.
 
 

 

ИСТРАЖИВАЧКО
НОВИНАРСТВО
НЕ ПОСТОЈИ

 
То се никада на озбиљним Факултетима није предавало и изучавало.
Истраживачко Новинарство је Деинституционализација.
То је западна измишљотина за приглупе Народе, разорене Државе и за градњу унутарзападне паралелне замаскиране Моћи.
Она двојица, Вудворд и Бернстин, нису открила Аферу Вотергејт, а добили су награду, нису били Истраживачки Новинари.
Они су једноставно добијали документе и чињенице, почетне, од онога ко је регуларно имао приступ. Некад је био други човјек ФБИ.
Објашњење је било да иде у Пензију и неће да носи мрљу и да ћути.
Причај ми причу.
Никада није „истражено“ како је дошло до те његове одлуке и по коју цијену.
Афера Вотергејт је довела до пада Никсона.
Који је био дуги љигавац и лињавац у Политици али је учинио и неке успјешне сегменте у Америчкој Политици.
У пару са Кисинџером.
Па смо их ми, на Факултету, звали Никсинџер.
У Земљурке Распада Сфрј, Истраживачко Новинарство је стигло у пакету деструкције Свијести, Нације и Државе.
Истраживачко Новинарство се не финансира из Плата.
Финансира се нелегалним Парама.
А такве Паре кваре и Паре, не само Људе.
Како то конкретно изгледа.
Новинарство је мултидисциплинарна дјелатност.
Док је постојало.
Не изучава се узалуд на Политичким Наукама.
Наукама, дакле.
Зато је дошло и до специјализације у Новинарству, Скупштински Извјештач, Култура, Спољна Политика, Економија...
Данашњи Новинар кога назову Истраживач, најчешће нема никакво образовање за Новинарство.
Он добија документе, чињенице и дојаве, од спавача неке Службе, добија их за Новац, добија их од нечијег политичког противника.
Он ништа не истражује.
Он не бира шта ће добити и од кога.
То отвара огромну могућност Манипулације.
Ту је Новинар Истраживач само алатка која се користи не за информисање јавности, већ за политичке и друге циљеве.
Он може и да ради директно за неку Службу. За Паре.
Новинар Истераживач, увијек руши Институције.
Он ради посао који није његов а који је посао неке Институције.
Он је Истрага, Тужилаштво, Суд.
Он је Плаћеник.
Ако нека Политика, неки политички простор подржава „Новинара Истраживача“, то је поуздан знак да је њихов, да ради за њих.
И њихову илегалну Тајну Службу.
Такви Истраживачки Новинари добијају и своје платформе.
Новине, Портале, Емисије...
Заједно са припадајућом Политиком, то је Подземље.

 

БЉУЗГО И БАЛО.
СВЕ СЕ ПРОМИЈЕНИЛО,
САМО ВУЧУИЋ
ОСТАЈЕ ОПАСНОСТ.

 
Вучић, нуспродукт суве дестилације Шешељевих Радикала, западнут и врбован до грла, мисли да Наивни Игрокази које сервира Србији, могу да прођу и у Републици Српској.
Не дође на Дан Републике а оде у Станаре.
Станари су Жељ Станица.
Налази Снајперисте по селима уз Дрину, са ове стране.
Подржава Балоначелника, зовући да у Београд равноправно са Државним Врхом.
Лиже се са Шмитом, као са Зеленским.
Србима Србије, свеједно је за Зеленског, нама, за Шмита, није.
Трајно ће Вучић остати записан као Издајник против Републике Српске.
А, Шмит, при томе, неће остати записан нигдје.
Сада је Вучић наложио да Бало Аналфабет, важно изјави да је Предсједник Републике Српске издао Вучића.
Вучић није тог нивоа ни политичког квалитета да би га се издало и да би било потребе за тим.
Вучић ће за ове превремене Изборе у Српској, бити реална опасност.
Исто ће бити и за Изборе 2026е.
Он у Српској може да утиче на Балоначелника, на Уједињену Српску, на Лепу Јелу Јелену.
А, ту је и остала Удбашка Структура, која је јача од свих ових Партија појединачно.
Утицаће, уз помоћ његових пријатеља са Запада.
Од којих треба свашта очекивати.
Република Српска ће се носити са Вучићевом Србијом.
Са Западом, наводним Западом, амалгамом њемачке, инглеске и сарајевске структуре, мора да буде крајње опрезна.
Јер, кад су у стању да ураде све што су урадили у том „мандату Лажног Шмита, урадиће једнако незаконито и неуставно и у Изборима.
Избори 2026е, посљедња су шанса и Неонацистичкој ЕУ и Унитаристичким Сарајмуслиманима.
Вучићу нису.
Он је пао.
Само још мора да обавља задатке.
 
 

 

РИЗИК
НЕСТАНДАРДИЗОВАНОГ
ИСТУПА НАЈВИШИХ
ФУНКЦИОНЕРА
НА ДРУШТВЕНИМ
МРЕЖАМА

 
Та мода, стигла је и у Републику Српску.
Што приличи свима, није добро свима.
Новотарије се не могу избјећи али их се мора контролисати.
Неколицина највиших изабраних и именованих функционера Републике Српске, отворила је своје Налоге на Друштвеним Мрежама.
То је, кобива, демократизација, комуникација са Јавношћу, контакти са Бирачима, Гласачима и то.
Ну.
▪ Функционери не могу сами да воде Свој Налог.
Свако мора да има неког или неки тим, који ће све то да усаглашава са „Шефом“. Шеф нема, увијек, времена и лагодну позицију да процијени сваку ријеч или цијелу конструкцију. То доноси осцилације.
▪ Налог и живи иступ, интервју, конференција за медије, ко небо и земља су.
▪ Јавља се проблем ширег мозаика и координације. Ако се објави сусрет са једним а не објави сусрет са другим, долази до несклада и форсирање једног на рачун другог.
▪ Мрежашка Публика је мали узорак. То је лепеза од простодушно заинтересованих до јавношћу обољелих, од Умника до Аналфабета.
Ако оставиш могућност реакције на иступ, отвараш могућност свакој врсти Будале да реагује а то искључује оне који знају и разумију.
Ако не оставиш могућност реакције, проглашавају те Аутократом.
▪ Недопустиво је лично обраћање највишег Функционера неком испод ранга.
Политика, не само Дипломатија, има прецизно нивелисано рангирање у комуникацији.
Не могу Крушке и Брабоњци.
Тако је Српски Члан Предсједништва БиХ, доведена у ситуацију да се обраћа Бали Будали.
▪ Иступи на Друштвеним Мрежама, немају никакав позитиван ефект у Јавности а могу да имају негативан.
-------
Рјешење.
Умјесто Налога на име и презиме, и „личног“ иступа на Налогу, Налог треба претворити у Функцију. Српски Члан Предсједништва, без имена. Предсједник Владе Српске. Предсједник Републике Српске...
Ограничити се на суве Информације, огољене Ставове и убирати плодове чињнице да Иступ, Пост, може да иде у реалном времену, прије било којег Медија.
Све друго је заглибљивање.
 
 
 
 
 
 
 

 

БЕЗ КУРЦА У СВАТОВЕ
И БЕЗ ПОЛИТИКЕ
У ОПОЗИЦИЈУ

 
Опозиција у Републици Српској, а, изгледа и код Срба в обшћем, претворена је у добро позиционирану и ситуирану групу Суманоида АА Класе, која је добила право да цијелу Јавност и све њене учеснике и конзументе, перманентно прави будалама.
Сада, у времену кампање за превремене неуставне шмитарске Изборе за Предсједника Републике Српске, Опозиција показује сву своју јад и биједу, сву своју фарсичну величину и политичку ништавност.
Одласком Амамба Марфија и потезима Шмита по налозима противсрпских западних крволока из Њемачке и ЕУ, Опозиција Републике Српске, Опозиција Републици Српској, избачена из лагодног Слуганства Охаеру, ЕУ и Сарај Чадору.
И, нема шта да каже.
Та Опозиција у разним саставима, већ двадесет година нема шта да каже.
Ну.
То је прикривано Насиљем Охаера и унитаристичким потезима муслимана.
Опозиција је повремено презентовала уличну или скупштинску Анархију што је Јавности требало да дадне до знања да иза свега стоји Гранит Политике, Монолит Програма, Обелиск Напретка.
Сада, данас, они по ДМ, само то им је остало до страначких организација и манифестација, ваде цитате из емисија Челника Власти и коментаришу са неком дозом понижавања или свог вјештачког паметовања.
Геније Црнадак каже, Вратио сам се са пута и...
А Геније Кандидат Блануша, каже, Ако будем изабран за предсједника, гонићемо крупну корупцију.
Онај Црн Данак не зна гдје је био на путу.
А Блануша не зна за шта је кандидован.
Не зна шта може да ради Предсједник Републике Српске.
То је, укупно са њихове, опозиционе стране, понижавање Срба и Српске.
Исто као и Шмитово законодавство у суђење Предсједнику Републике Српске, укључивши Изборе.
Опозиција ништа не може да схвати.
Ни један тренутак, ни један тренд.
Власти Републике Српске, прихватиле су Деескалацију у БиХ, у консултацији са Русијом, како би заштитили Републику Српску.
Без обзира што морамо да учествујемо на неуставним Изборима, Република Српска је изградила нови бедем заштите.
Република Српска је на коњу.
Аранжман са Бијелом Кућом, оставио је изван Зидина и муслиманску политичку сцену и унутрашње стадо Оваца Јаловица.
Република Српска је прихватила Деескалацију јер Украјина још није капитулирала.
Опозиција Републике Српске, умјесто да у овој прилици покаже своју варијанту Српства, свој Програм за Републику Српску, они, или будалашу, или ћуте.
Ако ћути монументални Покрет Сигурна Безбједност, нека ћуте и ови што будалашу.
Да се не понижавају.
И себе и нас.
 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА,
ИМА ВЕЛИКУ ШТЕТУ
ОД ВУЧИЋА

 
Имаће је и даље.
Послије Вучића, може доћи само гори Вучић.
А може и Вучић још два мандата да буде премијер, што у Србији ништа неће промијенити, већ само појачати подзападну поданичку политику.
Свако подаништво Србије Западу, камен око врата је Републици Српској.
Република Српска је имала штету од Вучића, од Вучићеве Србије, не ради се само о Вучићу, прије свега у томе што је омогућен напад на институцију Предсједника Републике.
Србија је то могла спријечити.
Али не Вучићева Србија и не Вучић.
Република Српска, дакле, имала је велику уставну и државну штету а Додик се није спасио.
Иако треба видјети комплетан развој догађаја па онда закључивати.
А то неће брзо да буде.
Додик је морао да буде уз Вучића. Јер би се супротстављање протумачило као да су Додик и Српска, против Србије.
Морао је да буде близу и да има увид у његову подршку Балоначелнику и Удбашкој Странци. Вучић то није ни крио.
А Вучићу је користило да је уз Додика јер тако наивиним Србима Србије предочава своје Српство.
Лажно, ал ко те пита.
Зато је Додик са Вучићем, играо све оне празне представе.
Сад га је избацио из игре, одбацио га и понизио.
А, и за то треба сачекати неко вријеме.
За праве размјере штете, треба видити како ће се држати ОХР у Сарајеву.
Дојчамб данас изјављује да Њемачка стоји уз Шмита и не разматра да га замијени.
У питању је, дакле, њемачко волунтаристичко насиље.
Али. Очито се нешто кува.
Ну.
Мора се сачекати и видити како ће се даље наставити односи Русије и Републике Српске.
Они су у опасности.
Русији ће бити отет НИС.
Србија ће увести Санкције Русији.
Вучић је, правећи се блесав, јуче рекао да Влада то може ако хоће.
Мађарска, као пријатељ Републике Српске, такође је у опасности.
Падом Украјине, Запад ће појачати све фронтове према Русији.
Да ли је могло да се прође неким другим путем.
Тешко.
Ако Србија иде кроз Блато, Српска мора да иде кроз Живо Блато.
Србија је нуклеус сваког напретка Српског Народа на цијелом подручју Краљевине и Титовине.
Нажалост, ми томе никада нисмо присуствовали.
Србија се промовисала као стогодишњи Тегљач Српске Несреће.
Сад је почела саму себе да изгриза.
Репбулика Српска се мора држати Дејтонског Споразума, без обзира у каквом је стању и ко је све одустао од њега.
И кад буде поптуно уништен, Дејтонски Споразуим се не може поништити и промијенити.
Он даје могућност Русији и Кини да нас евидентирају или да помогну.
А Србија, ако нас се сјети, сјети.
Србији ће бити све горе.