„БиХ“,
УНИТАРИСТИ
И ДВА НАРОДА

 
Од Извора, Два Путића, воде на двије стране.
А у „БиХ“ има Три Конститувина Народа.
Један Народ, који није Нација, што му је камен око врата, нема Пута за себе.
И што је најгоре, све чини да га нема. Да затрпа и оно мало стаза и богаза којим би могло да се иде.
Сарајмуслимани су отоманско насљеђе.
То није Колективна Свијест Перзије или Арапа.
То је Колективна Свијест Турака.
Они уживају у Сарајеву, Новом Стамболу а све остало су забчаени Санџаци чијих Живитеља, Хришћана треба да се ријеше.
С њима, у „БиХ“ тешко је бити. А њима је најтеже.
Данас је требала да се одржи сједница Дома народа.
И, два Народа нису дошла.
Унитаристички Хроничари извјештавају да је први пут да нису дошла Два Народа. Досад је увијек изостајао један.
Данас, нема ХДЗ БиХ и СНСД.
Појава јесте забрињавајућа.
Али је лепршава у односу на стварно стање.
Та два изостанка треба озбиљно да замисле Сарајмуслимане, Сарајевски Политички Круг, њихово конфузно вјерско – политичко вођство.
Као што их треба да забрине и забрана уласка неком Авди у Хрватску.
А, шта они раде.
Они нападају Хрватску на пасја прескала.
Да би се данас Љубић јавио и рекао да улазак „БиХ“ у ЕУ не зависи од ЕУ већ од Хрватске.
Покоп.
Стопут сам навео да муслимани нису Нација.
Не могу бити Нација.
Непостојање Нације условљава непостојање Политике.
Недостатак Политике и Нације, онемогућава постојање Државе.
Зато од Извора нема Трећег Путића.
Шта Сарајмуслимани раде.
Атакују на Хрватску и на Србију, као да се ради о највећим непријатељима.
За њих су то Агресори.
Нису схватили, Сарајмуслимани, да им је Дејтонски Споразум био спас од нестанка.
Да им је потреба Запада, да Српску на силу остави у Насеобини БиХ, поклон егзистенције.
Да треба да буду у изврсним односима са Загребом и Београдом.
А какви су ти усрани Загреб и Београд, према Хрватима и Србима овдје, могли су остварити чудеса за себе и за ту усрану „БиХ“, да простиш.
Овако, предстоји им болна будућност.
Болне реформе, болне интеграције... нису ништа спрам тога.
И, опет, неће схватити да не могу да столују у Сарај Чадору и да владају без Срба и Хрвата.
Кад имаш Нацију, треба да гледаш сто година напријед.
Кад немаш Нацију, гледаш од данас до сутра.
Сарајмуслимани су Дејтонски Споразум гледали од данас до сутра.
То им се освећује већ данас.
Повратка нема.