МУСЛИМАНИ,
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
СПРЕМТЕ СЕ СПРЕМТЕ,
ЗА ШАРОВИЋА

 

Један од већих разлога због којих су Сарај Чадор и 5АЗ, подржали Шаровића а не поштеног Миличевића, за кандидатуру у Предсједништво БиХ, јесте већа могућност мобилизације муслимана у Републици Српској, да гласају за тог кандидата за Српског Члана Предсједништва.

Миличевић нема тај магнет.

Миличевић није исказао сећијашку кооперативност.

Та изборна употреба муслимана у Републици Српској није поштена.

То су најбољи муслимани у БиХ. Живе са Србима, остали су или су се вратили. Они признају Републику Српској и дају јој легитимитет.

Муслимани у Федерацији су у борби против Срба и Хрвата који су тамо. Нарочито Хрвата, Србе су ријешили.

Они имају „нешто“, ако прогрурају Комшића. Имају могућност за нову оганзиву против Хрвата.

Муслимани у Српској немају ништа ако прогурају Шаровића. Само се, беспотребно, замјерају изборној већини.

Муслимани Републике Српске су већ употребљавани у сличне сврхе.

Гласали су за Младена Иванића.

Па су послије схватили и јавно изнијели да је то било погрешно и разочаравајуће.

Суштина је у томе што се Иванић или Шаровић, у Предсједништву, не боре за муслимане, па ни за муслимане у Српској, већ за Сарајево и унитарну БиХ која је далеко од њих ко оне црне рупе по Свемиру.

Може у Предсједништву да сједи драги Алах али ти живиш у Врбањи код Бањалуке.

Када прођу Избори, видиће се по Бирачким Мјестима колико је муслимана изашло и гласало за Шаровића.

Нисам убијеђен да ће то бити ни близу толико колико Сарај Чадор и 5АЗ очекују и колико обећавају Шаровићу.

Ну. У случају расипања Српских Гласова, више Кандидата који ће да откину по мало од Кандидата највеће Странке, муслимански Гласови могу Шаровићу да донесу побједу.

То би било катастрофално за Републику Српску, ништа за овдашње муслимане и ништа за БиХ и њен опстанак.

 

 

У НАЦИОНАЛНОЈ ПОЛИТИЦИ
МОРАШ УВИЈЕК ЗНАТИ ШТА ЋЕШ,
НЕ МОРАШ УВИЈЕК ЗНАТИ КАКО ЋЕШ

 
Нација није лак Иметак.
Да је лак, имало би га и Сарајево.
Срби су најстарија Нација, и Народ, то је познато.
Од Срба су настали Палнктон, Платон и Ескими.
Ал, изгледа ко да су Срби настали јуче.
Срби, као Нација, имају Рефлекс Мртвог Коња.
Након сто година, можда ће неко нешто рећи.
Тако је прошла Краљевина СХС, Комунизам, Браство и Јединство...
Тако је отишла Црна Гора, отишло Косово, отишла Српска Православна Црква Сјеверним Македонцима...
Срби који нису примали туђе вјере, туђе нације, туђе језике, туђе владаре, пропатили су све.
Имали су муке за пет других Нација.
Једино нису имали Национално Вођство.
Да су имали, не би нестали из Хрватске, са Косова...
Не би дозволили да Нације постају по географским одредницама.
Очекујем да се појаве и Шарпланинци. Некадашњи Срби.
И, немају, то Национално Вођство, ни данас.
Само погледајте Вучића и Србију.
Зато је Република Српска у тешкој ситуацији.
Покушава да сачува свој Опстанак.
Себе, Свој Језик и Своју Ногу на Својој Земљи.
Српска Нација је у Распаду.
Више од сто година.
Можемо ми да кривимо Хитлера, Информбиро, Комунизам, Усташе, Амере, Нато...
А и не морамо. Њихови злочини према Србима, не могу се избрисати.
Ну.
Кривили не кривили, то неће промијенити распали цријеп на нашој кући.
Када се Нација распада, распада се и све друго.
Држава, Црква, Вјера, Територија, Култура...
Све се то, данас, догађа пред нашим очима.

 

КАКО ЈЕ ПРОБЛЕМ
СЕЦЕСИЈА СРПСКЕ
А НАЦИСТИЧКИ УНИТАРИЗАМ
САРАЈЕВА И ЕУ, НИЈЕ

 
Кад иду Инглези, онда је то Брегзит.
Кад би ишли Срби, онда је то Сецесија.
Кад се помињу Срби, Република Српска, и Сецесија, онда се уз то помиње и рушење државе, дивљаштво, геноцид, злочини...
Док, кад се нпр за Шиптаре отима Српска Земља, не помиње се Сецесија, не треба ни међународна правна Процесија.
У БиХ су, Бакираши, Сарајчадораши, политичко настојање Републике Српске да она сама, и БиХ, функционише по Дејтонском Праву и Дејтонском Уставу, у хорском сагласју Пет Амбасада Запада и Бриселских Протува, прогласили Сецесијом.
Сваки политички потез и одлука, етикетира се Сецесијом.
Та хистерија је приморала Политичко Вођство Српске да се свакодневно пере.
Нисмо ми Сецесионисти, ми само хоћемо своје.
Ну.
Нема Сецесије ако се немаш од кога одвојити.
БиХ није ништа. Од ње се немогуће одвојити. БиХ није Држава. У Дејтону је као Држава уобличена Република Српска и Федерација БиХ.
То што муслимани нису хтјели да је граде као Државу а Хрвати се одрекли федеративних права у тој Држави, то нема везе са Републиком Српском.
Република Српска не мора да ратује, да се отима и отцјепљује.
Довољна је једна Свечана Сједница и Проглас.
Од данас Бонтон Дејтон.
И Богтевеселио.
У случају БиХ и Републике Српске, нема нове Државе, нема Државе Претходнице, не треба сагласност Државе Претходнице. Све је међународноправно регулисано.
Читаве Политичке Теорије, на основу богате праксе, постоје о Сецесији.
Нигдје није констатовано да је Сесеција једнако рат, крв, насиље, отимање...
То услучају БиХ, у случају Републке Српске, није ни потребно.
Дејтон и његов Устав су све регулисали.
БиХ, Сарајево, не може ратовати да не да наше.
То је, онда Рат да узме наше.
Република Српска треба да јасно исказује свој Став Самосталности.
Ако не може по Дејтону и Уставу, онда се одвајамо, осамостаљујемо, а ви реците да је Сецесија.
ЕУ, тај неонацистички противдржавни и противнационални конзерваторијум, у коме је једини конзерванс политичко, неправно и финансијско насиље, не да пробијелит о Нацији, Територији и Држави.
О Србима, Српској Земљи и Републици Српској.
Јер, она, ЕУ, као предсобље НАТО Запада, треба само Територију.
А Територији не требају ни паре, ни економија, ни право, ни људи, ни државна организација.
Ту нам, дакле, нема Опстанка.

 

ОДМОЗИТЕ
РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
ГДЈЕГОД МОЖЕТЕ

 
▪ Никад немојте рећи шта би ви и како урадили.
▪ Сваки дан нађите неку Пропаст код оних који нешто раде.
▪ Све представите као губитак.
▪ Понашајте се као да сви знају да сте паметни.
▪ Говорите убједљиво, као да вас сви знају.
▪ Увијек користите велике теме и догађаје у Свијету.
▪ Никад се не замјерите Сарајеву.
▪ Увијек говорите за Сарајске Медије. Тамо нису ваши Гласови али ћете тамо обављати фелационе дужности ако вас изаберу на Изборима.
▪ Са Странцима Запада, будите мали, да бисте, сутра, лагали да сте велики.
▪ Пустите друге да лажу о вашим рејтинзима у Јавности а ви се понашајте као да вјерујете у то.
▪ Кадгод се нешто важно догађа за Републику Српску, изнесите сво блато које је тог дана актуелно.
▪ Увијек имајте спремну гарнитуру оних који нит смрде нит миришу, да износе смрад у Јавност.
▪ Регрутујте што већи број аналфабета и прогласите их експертима. Тако нико учен и паметан неће излазити с њима у Јавност. Па вам је, и њима, отворен пут, без ометања.
▪ Немојте се много мучити за Изборе. Пустите да Странци Усранци учине све за вас.
▪ Никада не говорите о Републици Српској, Дејтону и БиХ.
▪ Гледајте у Београд и у Вучића. Укивајте га у звијезде. Браните га од Власти Републике Српске
▪ Никад немојте помоћи Властима Српске, ниучему.
▪ Кадгод треба гласати за Републику Српску, узмите Боловање.
▪ Увијек радите тако да изгледа да се додворавате Западу. Ако они и не знају да се додворавате, ви будите увјерени да је то тако.
▪ Немојте никада помињати Хрвате, увијек радите за муслимане.
▪ Никад не помињите Десет Дејтонских Надлежности Заједничких Институција БиХ.
▪ Никад не помињите Русију. Немојте, чак, да Запад помисли да сте ви некад и помислили на Русију.
▪ Све што постоји у Републици Српској, облијепите Криминалом и Корупцијом.
▪ Онај кога су Срби изабрали, он је ваше Зло и не имајте другог Зла осим њега.
▪ Гласајте за Црно Зло и Највећу Будалу, ако ће се то допасти Сарајеву и Странцима Усранцима.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

БиХ НЕ МОЖЕ
У ЕВРОПСКУ УНИЈУ
ДОК НЕ СЛОМЕ СРБЕ
И РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

 
На сцени су два колосијека око БиХ и њеног Кандидатског Статуса за ЕУ.
Једни извикују, Ако иде Украјина или нека Блитва, мора и БиХ.
Други извикују, БиХ, прво, мора испунити услове и реформе.
И једни и други су из ЕУ.
Ови, ближи БиХ, извикују прву варијанту.
Ти процеси могу да заварају.
Нарочито оне који гледају само сад.
Који од Садашњице не виде ни Сутрашњицу ни Јучерашњицу.
Треба уочити сљедеће.
▪ БиХ није низашта. Ни за какву Интеграцију. То није Држава. То није ни Територија.
Ну. Пред њу се постављају услови као да се ради о економској и политичкој сили небеској.
▪ Осоновни циљ тог кочионог процеса јесте држање на топлој тави, даље од Русије, и поништавање Дејтонског Споразума.
Процес, који је тако смртно озбиљан и компликован, који тамо гдје гори и гдје се руска пјесма ори, није ни сличан овом бихашком тортурском мучењу, треба да убиједи БиХ да ЕУ мисли озбиљно.
▪ Зато вријеме би требала да иде Унитаризација, која је била добро кренула.
Све под фирмом приступних еуропских стандарда.
На крају, кад се прогледа, Дејтона, више, бити неће.
▪ То значи, неће више бити ни Републике Српске. Хрвати ће одавно бити мртви, и прије тога.
▪ Стање није ишло у том смјеру.
Република Српска је зауставила Унитаризацију. Отима се.
ЕУ не смије примити БиХ у таквом стању. Јер онда добија неукротивог коња у Чопору који, ионако, показује разулареност.
▪ Кандидатски Статус, и кад би га сутра БиХ добила не значи ништа.
Али га не смију дати јер је то, онда, и кандидатски статус за Републику Српску. Ако је Република Српска Кандидат, онда је не могу, након тога, укинути.
Онда, имаш Руски Глас у ЕУ.
▪ Хрватска и Словенија траже Кандидатски Статус за БиХ. Милановић је искрен, покушава да тим Статусом заустави уништење Хрвата. Словенија је ситнолопвска насеобина на јужној страни Алпа. Бриселски Коњушари. Обављају мали задатак.
▪ Кандидатски Статус за Украјину, само је варка. Као и слање неких топова.
Украјина је готова.
Имали су двадесет година да нешто ријеше са Украјином и ЕУ. Русија се није противила. Украјина је развијена Економија. Била је. Важна за ЕУ, прехрану, енергију...
Па нису.
Зашто би сада изгледали озбиљно.
*
Гледајмо усе и у своје кљусе.
 
 
 
 
 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА
ЈЕ ИСПРЕД СРБИЈЕ,
ВУЧИЋ, ВИШЕ, НЕ МОЖЕ
ДА ИСУПЊАВА НИ ПОТРЕБЕ
НЕНАЦИОНАЛНЕ СРБИЈЕ

 
Одлазак Додика у Санкт Петербург и сусрети са Лавровим и Путином, прекретница су у учвршћивању егзистенцијалних темеља Републике Српске и њеног Опстанка.
Ти контакти и односи са Русијом, свакако су заслуга Милорада Додика.
Сада су они знак, прије свега, националне храбрости.
У почетку су били посљедица западног шиканирања Републике Српске и Срба. Муслимани су били апсолутни фаворити у свему.
Окретање Русији, проистекло је и из нашега Рата Опстанка.
Подсвјесно смо тражили некога ко разумије шта је крвава борба за Опстанак Народа, против крволочних Истребитеља.
Република Српска је имала срећу са руководствима. Караџић, Плавшић, Додик.
Без обзира ма објективне околности и реалне мањкавости.
Могли смо бити јалови као Србија.
И проћи као Република Српска Крајина.
Тамошњим Србима, у Хрватској, да су умјели процијенити Београд, било је боље да су прихватили Путовницу, Шаховницу и Коцкарницу.
Није било реално да побиједе у Рату, са манипулативном улогом Београда.
Караџић се, и Народна Скупштина, тој улози Београда одупро.
Имао је срећу да има Младића као Команданта Војске.
Русија ће остварити циљеве у Украјини.
Украјинци су под манипулацијама Запада.
Као, ономад Кнински, све до Билогоре и Вуковара, Срби под Београдом.
Тиме посјета Санкт Петербургу постаје историјска.
Отићи данас, када су кљове, очи и канџе Запада апсолутно крваве и пуне бјеснила, подвиг је једног малог Народа, Срба Српске.
Амбасадор Русије у Београду, Алекасандар Боцан Харченко, који је прије био у БиХ, рекао је да је да је положај Републике Српске један од приоритета спољне политике Русије.
То досад никада није речено.
Русија чува Дејтонски Споразум.
Као и Резолуцију 1244.
Па, шта се онда догађа. У чему је разлика.
Разлика је између Српске и Србије.
Политика додворништва Западу, коју је почео Милошевић а наставио Ђинђић, па Тадић, а потпуно усавршио Вучић, дала је погубне резултате у паду Рејтинга Србије.
На Националном Нивоу.
И код Запада.
Запад, након толико деценија и фелација, не цијени Србију ни колико турски дио Кипра.
Република Српска је претекла Србију у Националним Пословима.
Србија се, више неће вратити на тај српски врх.
Русија ће се једнако упорно односити и према Србији као и према Републици Српској.
Али резултати и властити ангажман неће бити једнаки.
 

 

БЕЗ НАЦИОНАЛНОГ
ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ,
РЕПУБЛИКА СРПСКА
НЕ ТРЕБА ДА ОКО БиХ
УЛАЗИ У РАЗГОВОРЕ ТРИ НА ТРИ

 

Додик је ишао у Турску, потпуно изван очекиваног мозаика.
Након тога објавио је да Чавушоглу подржава састанак Ердогана, Милановића и Вучића са вођама три Народа у БиХ.
Није прошла моја идеја да се у паралели састану Комшић и Ана Брнабић.
Тешко је рећи колико је Додикова идеја озбиљна и да ли се ишта озбиљно може очекивати од ње.
Ако размотрим детаљније, ни једна ни друга озбиљност није у великим количинама.
▪ Позиција Загреба иста је као Титина након Љубљане. На једној нози.
Пленковић и сва камарила је против Милановића.
Милановић има очигледан национални интерес за Хрвате у БиХ. Он је у томе спреман на све. Не гледа на своју ЕУ каријеру нити на сљедећи мандат.
▪ Позиција Турске је мултиоријентирна. Она би покушала да се свети ЕУ, и на овој тачки. Да јача свој утицај на Балкану. Гдје Сарај Чадор може бити најважнији пункт. То може само ако Сарај Чадор држи цијелу БиХ.
▪ Вучић. Он за Србију не тражи ништа. Тражи за себе. И он би да јача Сарајево јер је то његов најјачи пункт према његовом угледу у ЕУ. „Угледу“. Јер, Косово је дао и оно губи вриједност на берзи.
И он је бре за Целовиту БиХ.
▪ Сарајево. Бакираши. Њихова сокачка рачунаљка је компликована. Они би искористли Три На Три ако могу да најмање задрже своју садашњу позицију. Што значи да Милановић треба да изиграва Будалу а да Додик полиже све што је пљувао по БиХ.
Знајући Бакираше, њихове амбиције су и веће. Садашње Стање им је мало. У Федерацији још увијек су Хрвати живи. Што је недопустиво.
▪ Човић. Он ће пристати. Он на све пристаје. Само, неко му треба турити насјецканог лука под нос, да му фаца не буде оптимистична, да изледа као да јауче над судбином Хрвата у БиХ.
▪ Додик. Ако то може помоћи учвршћивању његових позиција на власти, не само данас него у сљедећем и оном тамо мандату, он ће све жртвовати. Ако трребадне, и Вучића.
Њему ће то учвршћивање омогућити да и даље мрви против БиХ а са мало ефеката.
*
У тој платформи Три На Три, најмање три су против Републике Српске.
Много је боље сарађивати са Хрватима у БиХ, него увлачити два противника Српске и једног немоћног из Загреба. Довољно је да он подржава Хрвате у БиХ.
Јесте споро али је дјелотворно.
Сарај Чадор, тако, остаје све изолованији.
А у 3 - 3 формацији, постаје све осокољенији.
Вучић и Ердоган му замјењују некадашњи Запад.
 
 
 
 
 
 
 
 

 

ЧАРШИЈСКА ПОЛИТИЧКА
ТЕХНОЛОГИЈА САРАЈ ЧАДОРА
И СИРОТАНОВИЋЕВСКО
ПРЕГАЛАШТВО СРБА И ХРВАТА

 
Само су Срби и Хрвати за Босну и Херцеговину.
Муслимани гледају своја посла.
То се може закључити из Дневног Политичког Калеидоскопа.
Човић и Хрвати се боре са вјетрењачама Измјена Изборног Закона, насједају на Пленковићев аранжман у Бриселу, кобива, расправљаће се о томе, а оно, о реформама послије Избора, сада усвајају Измјене на Дому Народа ПС БиХ а у ПД не може проћи ни ако Руси и Кадиров уђу са Интервенцијом.    
Претходно су Хрвати одлучили да мирно иду на Изборе. Ко да се ништа не дешава.
Човић још детаљно објашњава како ће их муслимани прејебати.
Умјесто да су се мало ускладили са Милановићем и повукли неки драстичнији потез прије Избора.
Додик и скоро сви Срби, бацају озбиљуше. Иде се у Брисел. Послије Бирсела се држе појашњења.
Додик распреда шта је прихватљиво а шта није. Од оног безвриједног Папира у Бриселу.
Који се зове, Политички договор о начелима осигуравања функционалне БиХ која напредује на европском путу.
СТЈЖ. Ово ни они са Гугл Транслате не могу овако да смлате.
Можда Кардељ, да није умро.
За то вријеме Сарај Чадор, Бакираши, пушта Комшића да будалаше. И Опозицију из Српске.
Док они раде свој посао.
Ну, что.
Срби и Хрвати треба да престану да се брину о БиХ, да причају о БиХ, да раде нешто у склопу БиХ.
И да гледају своја посла.
Свијет оде, не чека.
Не требају Срби и Хрвати да таворе у смраду ћаршије и сокака.
Не треба да се састају са Странцима Запада, са ЕУ, јер тако иду на руку и раде у корист Сарајмуслимана.
Србима и Хрватима у БиХ треба промјена Политичке Технологије и Промјена Свијести.
А они раде узалудан посао Промјене БиХ.

 

ЕУ И НАТО ЖУРЕ
ДА СРБИЈА УВЕДЕ
САНКЦИЈЕ РУСИЈИ
ПРИЈЕ НЕГО ШТО
УКРАЈИНА КАПИТУЛИРА.
ТО ИМ ЈЕ ЗАДЊА ШАНСА.

 
Србији је мало један Председник Државе, да се одупре томе.
Ни сто Вучића јој не би помогло.
Јер. Вучић је већ пристао на све, питање је, само, како ће то објавити. Има више ставки. За читаву табелу.
Ту спадају
▪ Санкције Русији цртица одвајање од Русије.
▪ Признање Косова.
▪ Одустајање од ЕУ. ЕУ неће Србију док не уђе у НАТО. Држи је на подгријаној тави, само толико да је изван дохвата Русије.
▪ Његовање Топле Опен Леје, за рачун  ЕУ и Запада. Јер, ни ти Опенаши не требају у ЕУ. То укључује разбијање Српске Православне Цркве, увлачење БиХ међу Наше Опенаше...
 
Е, кад поменух БиХ, ту сам се чеко.
БиХ је Вучићев највећи Задатак који је добио од Запада.
Зато непрестано извикује да је за Целовиту БиХ.
Зато Шолц долази код Вучића и код Опенаша.
Зато Амамб Хил данас изјављује да Србија не може да лепрша, мора увести Санкције.
Увођењем Санкција Русији, Србија формално и стварно затвара Русији врата на Балкану.
То значи да Република Српска пада.
Она није независна, самостална Држава и не може сама да сарађује са Русијом у мјери у којој би то гарантовало неутралност и самосталност.
Нервоза Запада је све већа. Јер знају, да ако Србија не уведе Санкције а Украјина капитулира, готово је. Нема више аргумената за колијенчење Србије. Република Српска јача у својој дејтонској позицији.
Запад губи и Србију и БиХ.
Да ли Вучић ово зна.
Могуће је да зна. Али остаје чињеница да је он радикалски и политички ум који је глуп за Политику.
Он је лично превише болестан да би гледао ширу слику од своје гузице на власти.
Ако, сада, изгледа да одуговлачи, то је зато што још није завршио Власт у Србији и Београду. И што, објективно, не може све истовремено.
Украјина ће капитулирати до јесењих киша.
Или ће Руси заузети оношто је руско и формирати границу. Слиједи независност и референдум о припајању Русији.
Украјина и не мора да потписује Капитулацију.
То може да буде спас за Србију и Српску. Не за Вучића.
Вучић, то увијек треба имати на уму, ради против Србије, Српске и Српства.
 
 
 

 

ОДЛАЗАК
КОД ЋЕВАПУШЕ МИШЕЛА,
ГРЕШКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Двојац неубједљивих актера ЕУ, Мишел и Борељ, позивајући Чланове Предсједништва БиХ и Лидере Парламентарних Странака, на нешто, скуп, састанак, сесију, самит, прело... у Бриселу, демонстрирао је неколико поразних чињеница за ЕУ и Међузај, за Запад, а много више охрабрујућих за Србе и Хрвате, ако заиста желе да се одупру Унитаризму и крену у Дејтонску Сувереност Народа.
◘ ЕУ се хвата за сламку у БиХ.
Нема никакав план, не познаје стање у БиХ и међу три Народа.
Држи се, очајнички, онога што им каже Сарај Чадор.
◘ Покушава спасити, задржати, досадашњу политику БиХ на Унитарном Путу. Јер. БиХ на Европском Путу не постоји. Не постоји ни Европски Пут БиХ.
◘ Мисли да Бакир, и Бакираши, могу да играју улогу Зеленског.
◘ Настоје да купе вријеме сљедећег Мандата. Обавезују неким Папиром лидере за сљедећи Мандат, да проводе Реформе, да функционишу Институције, да се позлати Уставни Суд БиХ, да се прати ЕУ у спољној политици против Русије...
◘ Купују вријеме за НАТО који мора да подшапи Територију БиХ а то иде веома споро и тешко.
Најприје је Република Српска одлучила да не пристаје на улазак у НАТО. Тозначи и Русија. Да би се то поништило, потребно је срушити и Дејтон и Републику Српску. За шта нема начина.
Сада, над цијелим пројектом проширења НАТО виси и Хрватски Вето.
Барем док је Милановића. А пошто је  Милановић то изнио на Дневни Ред Јавности, Хрватска се тога неће отрести чак ни ако се ријеши Милановића.
◘ Одржава Садашње Стање БиХ. А то је погубно за Српску, Србе и Хрвате.
Његово продуљавање, генерално, штети могућностима Опстанка БиХ. То је на дуге стазе.
На краће стазе, јача Бакираше и Унитаризстичку Неуставну Структуру.
Они су и у Бриселу показали јединство. Јер је све што је написано у Мишел Борељ Папиру, написано на воду Бакираша Унитариста. И деблокада Институција БиХ, и поштовање Уставног Суда, и сљедба спољне политике ЕУ...
◘ Извитоперено понашање Бореновића има инглеске коријене. Недолазак Радончића је знак да му је саопштено да не иде. У задњи час су и Шаровићеви ментори наредили да не иде у Брисел.
То значи да је овдје, над БиХ, лепеза утицаја шарена, видљива и невидљива.
*
У таквој ситуацији, Република Српска је начинила грешку што је ишла на ту сесију.
С тим  се мора прекинути. Јер. То, само, гомила Папире којима се послије маше доунедоглед. 14 приоритета ће се помињати и након хлађења Сунца, СТЈЖ.
Ако будемо будале.
Најбољи потез је повукао Драган Човић.
Једноставно је игнорисао.
Иако то неће донијети практичну корист, то је за Хрвате, знакобитан потез.
Српска се одмах мора одважити на ту праксу.
Шта значи Скуп у Бриселу. У смислу да нешто прихвати, нешто потпише, нешто одлучи, са нечим се сложи.
Не значи ништа.
То је Неуставни Излет.
Српска мора и на начин бојкота таквих ФИФ-а, Фарси и Фасада, да крене путем Дејтонске Суверености.
Сваки непредузет корак сада, захтијеваће хиљаду, послије.
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА.
ВЛАСТ, НАРОД, ОПОЗИЦИЈА.
КО ЈЕ ВОЂА А КО КОЧНИЧАР.

 
Скретничар је Запад у сарадњи са Сарај Чадором.
Сваких петнаест дана, нека Будала из Опозиције постави питање, Зашто није остварено то и то.
И у Власти су скоро исте врсте Будала. Само, рјеђе причају.
То питање Опозициционих Кикиреза, не говори само о недостатку политичких, опозиционих, националних идеја.
Говори о темељном несхватању Националне Политике.
Национална Политика, као и Политика уопште, није питање дневне нервозе и прозивке.
То је спор процес.
Република Српска је, у пет година, учинила мало у свом Националном Интересу.
Ну. За двадесет година је учинила много.
Након Дејтона, у одушевљењу Миром, Срби нису ни схватили фронтални цунами који је кренуо на њих.
Схватили су много послије.
Али много прије Хрвата.
Данас је Република Српска на Дневни Ред поставила кључна питања свог Националног Интереса.
Није могуће очекивати да се та питања реализују сутра, у сљедећеој години, у првој половини мандата...
Република Српска је изнијела Оријентире за Политичку Артикулацију.
То значи да се и од Опозиције очекује да учини свој дио посла. Да помогне, да нађе реална и бржа рјешења, да их предочи Јавности и Бирачима, да на основу тога побиједи и чини.
Шта Опозиција у Српској ради.
Поред тих епохалних питања, зашто Агенција за лијекове није почела да ради, Шаровић, данас, изјављује да је његова идеја да БиХ за осам година буде Чланица ЕУ.
Етобудале.
Не ради се о БиХ. Ради се о Републици Српској.
БиХ не постоји. Тако се, само, зове механизам за истребљење Хришћанства. Сарајево, и Пет Амбасада Запада, раде на елиминацији Срба и Хрвата у БиХ.
Дакле, Хришћанства.
И ЕУ је блиска томе.
Шаровић, исто, ради против Републике Српске.
Веома је могуће да за осам година не буде ни ЕУ ни БиХ.
А иако буде, још је могућније да ће ЕУ бити у таквом расулу да неће моћи да учлани ни једну НВО. А БиХ, и ако буде, неће бити способна да одлучи да ли је данас петак или уторак.
Дакле, умјесто катализаотра, Опозиција се јавља као Кочничар.
Кочничари су, некад, били смјештени у задњем вагону.
Од Јавног Мнијења, Бирача, Народа, не треба ништа очекивати у Нацицоналној Политици.
Народ у томе учествује на двије раскрснице.
Једној, важној, кад је Рат Опстанка, кад дадне Војску и своје жртве.
Другој, мање важној, кад су Избори.
Народ ће гласати за бољег. Ако нема бољег, гласаће за оног који је ту.
Сва је одговорност на Власти и Опозицији.
На Политичкој Артикулацији.
Од Цркве, Интелектуалаца, Стваралаца... очекује се да помогну, придруже се. Или, само, да не сметају.

 

МИРЈАНА ШАРОВИЋ
И ЈЕЛЕНА ТРИВИЋ
ИГРАЈУ УЛОГУ
МЕЧКЕ НА  РАСКРШЋУ,
ДОК ЗАПАД НЕ ПОНИШТИ
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ И ХРВАТЕ

 
И највећој западној Будали, која дође у БиХ или се бави том Насеобином цртица Сарајевом, јасно је да Опозиција у Републици Српској не може да побиједи.
Зато ће покушавати све друго а ту Опозицију држати на ланцу, мотки у решету, јер звучи потпуно западно – декор у игри Невидљивих.
Шаруља и Жонглерка, дакле, немају никакве везе са Политиком, са Политичком Артикулацијом.
То нема никакве везе са Националном Политиком.
То није чак ни Издаја.
То је Ћоркановштина најниже врсте.
Зашто то тај Мечка Дио, ради.
Не ради за паре.
Нема пара за које би то радио нормалан човјек.
Пресудна је комбинација политичког аналфабетизма, комплекса и личних карактерних мањкавости.
Тај коктел, нпр, држи Шаровића двадесет и више година.
Најприје, у СДС-у није био ни трећератредни играч. Послије је пристајао и преживљавао свашта што је само обогатило Кранк Коктел.
Жонглерка је много јаснија. Новија је, мање учествовала у свему, провиднија, болеснија.
Ипак, они су најбоље што се могло извући из те двије Политичке Странке. Мада је ПДП Партија. Партија Доброг Педија.
ПДП је и формиран као Манипулативна Странка.
Никад нико није имао намјеру да од тога начини јаку Странку. Јаком Странком се не може лако манипулисати.
Иванић је то показивао и елаборисао.
То је Странка за отимање српског ПДВ итакото.
Сада је занимљивији СДС.
У Јавности се узбуркало због повлачења Миличевића из могућности кандидатуре за Члана Предсједништва БиХ.
А то је, у ствари, логичан слијед Шаровићеве Чаршијске Управе над Есдеесом. И Миличевићевог одустајања од Самопонижења.
Посљедица те управе, и оне Босићеве, која је била из исте технологије, јесте тотално осипање, све до данашњег расула.
Остао је Цицко Бјелица и Миличевић.
Они су на два краја, не могу никако бити повезани и немају никакву структуралну потенцијалну подршку да би се Есдеес тргао и нашао новог Страначког Лидера, спремног да ревитализује и дигне Странку у складу са потребама политичког времена Опстанка Српске.
Запад је успио да Есдеес сведе на ниво Манипулативне Странке каква је и ПДП.
Циљ Запада је да се и СНСД сведе на тај ниво.
Шаровић и Тривићка, не морају то да знају. И вјероватно и не знају.
Али постоји нека количина људског достојанства која ти не дозвољава да сереш на пуној линији Аутопута, као да је иза Живице.
А њих двоје управо то раде од себе.

 

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕСИ
НЕ МОГУ ДА СЕ ОСТВАРЕ,
НИТИ ПРЕПОЗНАЈУ,
ПОМОЋУ ЗАПАДНИХ
ПАРАМЕТАРА И АЛАТА

 
Није лако политички схватити Националне Интересе. А камоли практиковати.
Милановићева трансформација је примјер те тежине.
Раније, Ђинђићева.
Вучић нема умни и карактерни капацитет да их схвати.
То је зато што се користе Западни Параметри. Они нису национални већ алати капитала.
Алати Капитала маскирају све.
Зато Хрват Пленковић не може да схвати Национални Интерес.
У Америци не морају да маскирају јер тамо и не постоји Национани Интерес. Нема Нације а, онда, нема ни Националног Интереса.
Западно синтагмично спиновање прекрива сваки озбиљан посао на националном и државном подручју.
Увријежено је да је СССР освајао земље, покоравао и потчињавао. Мрачни Комунизам.
Ну.
СССР, Русија, прије свега, доспио је у Берлин ради Опстанка Нације. Да није, Запад би, Хитлер, уништио и трагове о постојању Руса.
И сада је у питању Опстанак Руса, не само у Украјини.
Овдје, у питању је Опстанак Републике Српске.
У питању је Опстанак Хрвата у БиХ.
У питању је Опстанак Србије.
Само, мало ко то може да види и уочи.
Неки неће али највећи дио је предат Западу и користи Алате Капитала.
То је, већ, готов посо.
У свијету поништења Државе и Нације, веома је тешко пројектовати Наионални Интерес.
То може Велика Земља. Мала не може.
Стога мора посегнути за крајњим циљем.
Опстанак се мора поставити као Националани Интерес.
И према том оријентиру, стрпљиво, тврдоглаво, промишљено, вући потезе и подузимати кораке.
Република Српска је тој ситуацији.
Ситуацији Мале Земље којој је Опстанак све и свја.
Свако, у Републици Српској, ко прибјегне западним мјерилима, западним алатима, западним параметрима, западним вриједностима, западним интересима... ради против Опстанка Републике Српске и Срба Овдје.

 

КАД БИ ОПОЗИЦИЈА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ДОШЛА НА ВЛАСТ,
ТО БИЛО ГОРЕ НЕГО ДА НАС,
ГОЛОРУКЕ, ОПЕТ НАПАДНУ
МУСЛИМАНИ, МУЏАХЕДИНИ,
УСТАШЕ И НАТО

 
А Вучић уведе Санкције на Дрини.
Било горе и за Вучића. Јер би га било срамота колико је мало подаништва, нагузништва и фелационарства, пружио Западу.
Јучерашња Сједница Народне Скупштине Републике Српске боља је од магнетне резонанце.
Не требаш бити специјалист.
То пиздајничко напуштање сале прије Гласања, јасно говори о каквом се политичком и артикулацијском карактеру Опозиције ради.
Али и о каквим се појединачним карактерима и личностима ради.
·        Перманентни страх шта ће рећи Запад. Пет Амбасада. Америчка Амбасада. Инглези, прије свега.
·        Филигранско избјегавање било каквог опредјељења о било којој Теми која помиње Републику Српску.
·        Строга пажња да се не буде ни присутан кад се о нечему расрпавља, закључује и гласа.
·        Лешинарско потцјењивање Јавности и Политичког Миљеа Републике Српске, Срба. Опозиција мисли да Народ, Свакодневни Људи, не зна шта они раде, не схвата, не прати.
·        Доказују да су изабрани манипулативним технологијама. На основу Гласова без Политичког Покрића. И да никад нису предочили зашта се у суштинским координатама, залажу и од чега неће одступити.
Џејлен Тривић, којој се припишало непосредно прије Гласања, а која има амбицију да буде Предсједник Републике Српске, Сунце Ти Јебем Жарено Непечено, по милијардити пут помиње Тенкове у Бијељини.
А то је Есдесова формула која је кориштена кадгод немају шта да кажу. Стално је кориштена. Јер никад немају шта да кажу.
Умјесто да кажу да је Младен Иванић, тад, у Бијељини, вратио Мандат Предсједници Републике Српске, и да СДС није хтио да прихвати Иванићев концепт Владе Републике Српске.
Кад је то било, у Бијељини, Џејлен је пишала по дворишту, била је политички мала. Није постојала.
Лажни Херцеговачки Међед, Вукановић, кажу да је на тјеме пресадио длаку једног наочитог Међеда из Гацка, од све лепезе питања Санкција Русији, Неутралности БиХ, позиције Републике Српске, он је извукао питање, Зашто се у Бањалуци не учи Руски Језик.
Да ли је могуће да неко мисли, да неко са таквим капацитетом Менталног Лонца у главуши, може да обавља важне, најважније, државне и националне послове Републике Српске.
Трагедија није у томе што Вукановић не може да одмакне од јевтине досјетке о језику.
Трагедија је што су он и Џејлен, високообразована Болоњуша, једнаких размјера у беспућу Политичког Аналфабетизма.
Што Српска Пичка може да роди, и Земља у себе да прими...

 

СРБИЈА ЈЕ, ПОНОВО, БОМБАРДОВАНА,
ОВАЈ ПУТ ВАЗДУШНИМ ПРОСТОРОМ,
СРБИ СУ, ПОНОВО,
У ЛОГОРУ, ВЕЛИКОМ ЛОГОРУ
ТИХОГ НЕСТАНКА И СМРТИ

 
Власти у Србији, са већинским Вучићевим учешћем, довеле су, коначно, Србију у позицију да Запад може да јој ради шта хоће.
Забрана прелета руском министру Сергеју Лаврову, преко Црне Македоније, Црне Горе и Црне Бугарске, само су мали димни сигнали са околних брда.
Најава свега што може да услиједи.
Србија је у властитом Кружном Току Зла.
Који је сама изградила.
Република Српска ће такође да осјети те тектонске поремећаје.
Република Српска постаје Српска Куба.
Србија је преварена.
Србија, непрестано, допушта, и учествује у томе, да буде преварена.
Задњи пут је то било, сад, на Изборима.
Срби су мирно, убједљиво и незаинтересовано, гласали за Вучића.
Шта се догађа.
◘ Вучић је, као и увијек, лагао.
Лаже још од Глине.
Лаж је да је Србија неутрална, да Србија води своју политику у свом интересу.
Стотине свакодневних чињеница то потврђују. Толико их је да то не треба доказивати.
Треба овлаш разабрати гдје се Вучић појављује а гдје се не појављује. Не треба уопште слушати и читати шта прича.
Вучић је, а и Ђинђић и Тадић, прије њега, прекренуо Србију Западу.
Његово јевтино шићарење, да од Русије узме багателне енергенте, није Неутралност.
◘ Запад је уторио Србију и Србе.
Србија, више, нема маневра.
Око ње је Тор Несреће.
Румуни неће ништа да учине. Бугари су Бугари. Македонцима се даје Црква а они враћају ножем у леђа. Црногорцима се признаје Дритан и они доказују западну државност.
Вучић би могао да буде бољи са Мађарском. Али не смије.
Као што мора непрестано да извикује да је За Целовиту БиХ, тако мора да се даље држи од Мађарске. Да Запад не помисли да би и он, Вучић, мало суверенитета и националног интереса.
Србија је одсјечена и од Русије и од Кине.
Запад, данас, јавља, да Кандидатски Статус подразумијева потпуно слушање Брисела, укључујући и Санкције.
Слушај, Србијо, нема потребе да те учлањујемо.
◘ Слиједи осиромашење Србије.
Поскупљење Енергената и Инфлација.
Потпуно преузимање Тржишта и Добара.
Срби ће да одлазе на Запад.
Али, неће имати ни статус Миграната.
За Мигранте се зна одакле су.
Срби долазе ниоткуд, да буду нико и ништа.
◘ Русија ће бити стрпљива.
Ну. Србија од тога неће имати много користи.
Русија ће, на крају дићи руке.
Учини нешто за себе па ће ти и Бог помоћи.
Србија неће ништа учинити за себе.
Она није способна, одавно није способна, да роди и одњегује Националног Вођу. Какав је Орбан.
Србија, више, за то нема ни Мајку ни Колијевку.
◘ Република Српска је већ сама.
Русија је јасно показала да поштује Републику Српску и њено опредјељење према Опстанку.
Зна Русија да од сврставања Републике Српске уз Русију, нема никакве користи.
Република Српска се и не сврстава.
Она се бори за Опстанак.
Као што се борила у Рату Опстанка.
Запад је и прије Дејтона и послије Дејтона, показао, и данас, показује, неутаживу жељу да поништи Републику Српску и Србе. Њему треба Територија БиХ. Ако неко прави проблеме, Срби или Хрвати, треба их елиминисати.
Република Српска ће и даље бити сама, са својим Опстанком.
Била је сама и у Рату.

 

ДОБРО ЈЕ ДА ДОДИК
ШУТНЕ НОГОМ У ДУПЕ
ОНУ ЛИЗ ИЛИ БУНЕДСТАГЛИЈЕ,
НУ, ТО НЕ ПИЈЕ ВОДЕ,
ОНИ ОЋЕ ЗЕМЉУ

 
Па, Република Српска мора своје одијелити.
Већ је исколчено у Дејтону.
Прошо и Гиометар.
Било авионско снимање.
Може да завара да Лиз Трас туче против Сецесиониста у БиХ.
Као што исто то ради и Бундестаг. У некој Рекларацији.
Рекли им у Сарају шта да туре у ћаге.
На први поглед, слажу се, говоре истим гласом. Иако Велика Британија није у ЕУ.
На други поглед, у позадини свега, ради се о настојању и пројекту да се БиХ, та средња, још незаузета Територија бивше СФРЈ, сва приграби за себе.
Инглези мисле да имају право пречег подјармљивања. Јер су створили Тита, подржали Партизане, разјебали Четнике.
Нијемци не желе да напусте сјећање на Седам Офанзива.
Срби, Република Српска, па и Хрвати, немају потребу да објашњавају да нису Сецесионисти, ако се залажу за Устав БиХ, да не руше БиХ нормалним захтјевом да Хрвати изаберу Хрватског Члана Предсједништва.
Јер ништа не постижу.
Сарајмуслимани, МУК, Муслимански Унитаристички Круг, спишао се и са једнима и са другима.
И са Инглезима и са Бундестаглијама.
Меде и једнима и другима.
Имају на уму да БиХ изборе за себе, када се елиминишу Срби и Хрвати.
А онда ће и једне и друге прејебати, ко Алија Лисабон.
Ко Хрвате и ХВО.
Њима помажу Потурице.
Из Републике Српске.
Из реда Хрвата.
Потурица Пленковић.
Потурица Вучић.
Вучић је увијек за јединствену БиХ.
За такву БиХ је и Сарајево и Берлин и Лондон.
Стога је Србима и Хрватима, прече да се боре против Потурица.
Иако морају да трпе Потурицу Вучића и Потурицу Пленковића, свако свога.
Плијевљење Потурица обавља највећи дио посла.
Јер онда нико не може да каже, Не мисле сви Срби исто.
Мисле.
Само су неки Пичке.