САРАЈЕВСКИ НАЦИЗАМ
ЈЕ СЉЕДСТВЕНА ФАЗА
ЛОКАЛНОГ ТЕРИТОРИЈАЛНОГ
 ОТОМАНСКОГ УНИТАРИЗМА

 

Логично је да тромултимуслиманска сарајска лепеза, обогаћена еуропејством, западом и атлантиком, Четнике окривљује једнако као и Хаг.
И, у складу са том платформом, одриче право на постојање Републике Српске, која је настала на реденику општинских геноцида и на силовању сто иљада муслиманки и Оног Силајџића.
Отомански Унитаризам, у сарајском  обличју, територијални је и освајачки.
Али није толико толерантан да би стигао до Ахднаме Хрватима и Србима.
Муслиманска сарајска недозрелост за Политичко Вријеме, ниска јке трагедије једног колективитета, прије свега вјерског.
Као привјесци Усташа и Хитлероваца, преживили су ту срамотну цивилизацијску каљугу јер је Комунизам донио паролу Издајници и Дупелисци свих Народа, уједините се.
Потом су, у тој  ниски, жртвовали Мир за БиХ.
И добили су Курац.
Након Дејтона, лагали су несрећном народу свом, да је то Босна, да је то Република БиХ, да је само питање времена када ће Борово испоручити Опанке а Раковицва Тракторе, да Ћетници оду преко Дрине.
Нису народу муслиманском предочили цијелу слику Дејтона, као Међународног Уговора Великих Сила.
Добро што су преварили неуки муслимански живаљ.
Ну су преварили и Хрвате у БиХ, мудре Латине, СТЈЖН. Нелађено.
Тако су их детериторијализовали у Федерацији БиХ, која је требала да буде заједничка , попола, и једнакоправна.
Та лаж о Босни и депресијација Хрвата, није се показала довољном.
Сада је наступила фаза Сарајског Нацизма.
Не оног у облику Национал Социјализма, већ у облику чистог Нацизма, који Сарај Нацију, Бошњаке, као вјештачку Нацију, скорашњу, најмање, ставља у први план плаве крви и искључивог власника Територије Босне. Што укључује и непостојећу Херцеговину.
Срби, тако, постају Геноцидаши.
А Хрвати остају Усташе Фашисти и постају Агресори. Агресивна мањина која узурпира туђа, већинска, муслиманска права.
Бакир Изетбеговић, као гласновоговрник те платформе, јер он није способан да је артикулише, нити разумије шта чини, у посљедње вријеме је нарочито активан у тим изливима Сарај Нацизма.
Он је промовисао појам Геноцидаши.
Што значи да они не могу да постоје као Нација.
Тај појам је технолошки слијед појма Пробосанци, које је, Есдеесове Пробосанце, излегао првобосанчени Босић. И угнијездио уз Педепеове.
Друго корито тог нацистичког поводња јесте Грађановштина. Коју пропагира Други Муслиман, Комшић.
Грађанска Босна и Херцеговина искључиво значи поништавање Срба и Хрвата.
Дакле. Поништавање двије Нације.
Трећи ток је напад на постојање КОнститутивних Народа у БиХ. То је такође поништавање Нације Срба и Нације Хрвата.
Сарај Нацизам је и уставносудска и дневнополитичка агресија на Имовину. Која се, сва, и у Републици Српској, сматра државном.
Значи, сарајевском. Јер Држава БиХ не постоји.
Чиме се жели сугерисати да не може да постоји Нација без Територије и Имовине.
Одговора Сарај Нацизму, засад нема.
На теоријском, научном плану, плану идеологије и државе и права и међународног права.
У практичном смислу, Република Српска се бори. И бори се загребачки двојац кроз лавиринте Европске Уније.
Београд ћути ко пичка.
Чека да Вучић, или неки Вучић, каже, Ми у Бањалуци више немамо ништа.
Као што је рекао за Косово Поље.
Са одсјајима посмртног тријумфализма.
Ну.
Сарај Нацизму се мора одмах посветити пажња и активирати све полуге.
Наук треба да буде у чињеници колико је изгубљено, колико су изгубили Срби, Српска и Хрвати у Федерацији, кад се није схватило да се ради о Унитаризму а не о Реформама.
Први сам почео да пишем о Сарајевском Унитаризму.
Сада пишем о Сарајевском Нацизму.
Па, изволте.

 
ТЕМЕЉНИ ПРОБЛЕМ
ОПОЗИЦИЈЕ СРПСКЕ:
РУШЕ РЕКОРДЕРА А НЕ РЕКОРД,
А И ДА РУШЕ РЕКОРД, НЕ УМИЈУ
ТО БИРАЧИМА ДА ПРЕДОЧЕ

 
◘ Бирачи не желе да разумију Опозицију. Довољно је што морају да трпе Власт.
◘ Опозиција никад није срушила Власт.
Ну је Власт сама пала или јој га је неко са стране гурно.
◘ Не можете рушити Рекордера на Сто Метара а ви то трчите са више од 40 секунди.
◘ Чак и да кажете да ћете срушити Рекорд, нико вам неће вјеровати.
Бирачима је доста Лажи које слушају од Власти. Или су их већ осјетили.
◘ Свако воли Status Quo и не воли Промјене јер зна за синтагму Са зла на горе.
◘ Дакле. Кад Бирачима нудите Промјене, ви себи копате Раку.
◘ Промјене доносе само Преломна Времена. И увијек на штету најшире Сиротиње. Бирачи то подсвјесно знају. Ви им дјелујете као просјаци, аутсаједери.
◘ Чојеку пред кућу не иди ако нешто не тражиш или нешто не нудиш.
◘ Људи, овдје, не воле Власт. Ни Државу. Зашто би волили да ви дођете на Власт.
◘ Људи неће ни у Цркву, а ви хоћете у Власт.
◘ Ако немате Велику Странку, пуно Гласова, Бирачи то знају.
Прво питање њихове подсвијести, Сучим ће ови пред Милоша.
◘ Ако немате пуно Странке и пуно Гласова, ви Безкурца идете у спаваћу собу. Код Младожење.
◘ Кад Бирачи знају да немате Странку и Гласове, знају и то да за неког радите. Да берете воће за неког Газду.
◘ Ако сте имали Странку и Гласове, па сад немате и хоћете да рушите Власт, Људи ће вас, можда, сажаљиво гледати али неће гласати.
◘ Чак и ако дођете на Власт или на неки комадић Власти, без Странке, бићете присиљени да изигравате Будалу. Ако већ нисте.
◘ У Анкетама Јавног Мнијења, никад не питајте да ли би гласали за Мене или за Оног Сероњу.
Довољно је да питате, Да ли вам је сада добро и Да ли вам је сада боље него прије четири године.
Збир тих Да Одговора, биће увијек против вас.
Што значи да Гласове тог збира не можете добити.
Можете само отети, украсти, преварити и лажирати.
◘ Људи траже Пичке, не добију и оду. А ви сваких Избора тражите Власт. То Бирачима мора да буде сумњиво.
◘ Опозиција је у старту у подређеном положају. Она тражи Власт. А Власт већ има Власт. У обраћању Бирачима и Јавности, та разлика се тешко може да премости.
◘ Вишемандатно, свакодневно и сумануто нападање Владара, претвара се у пропагандну добит њему.
◘ Стално лансирање Афера, са чињеницама или без чињеница, поткопава вашу будућу, евентуалну, Власт.
◘ Крива Дрина се не може исправити.
Али вам нико није рекао да се и Дрина, која је протекла, не може исправити.
◘ Да бисте срушили Рекорд, при чему ће Рекордер отићи сам од себе, морате изградити Велику Политичку Странку.
То је немогућа мисија и јако дуг и спор процес.
При чему треба знати да није свако вријеме за почетак градње Политичке Странке.
Немогуће је брати трешње у Јануару.
Ну. Вријеме има своју посебну, ирационалну, логику. Која ће незрелу, неспособну и нестрпљиву Опозицију, приморати да, кад дођу Трешње, почне да бере Шипак.
◘ Дакле. Опозиција у овом добу има само три могућности.
1. Да не носи гаће и служи Западу.
2. Да служи Властима.
3. Да крваво, дугорочно и мукотрпно, гради Странку Рационалног Национализма, Социјалног Савеза, Самосталне Српске.
Што је исто.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, САДА,
ПОЛИТИЧАР ПОСТАЈЕШ ТАКО ШТО
БУДАЛАШЕШ НА СКУПШТИНИ
ИЛИ ШТО ОДЕШ У НАЈАМ
КОД ЗАПАДНЕ АМБАСАДЕ

 
Траје то неколико Мандата.
Присјетимо се ко је све, у Опозицији, постајао Политичар, ишао на Изборе као ведета и пушио.
Заједно с њима су они који нису у Народној Скупштини.
Они су Посланици код Западних Амбасада.
У владајућем Есенесдеу, Политричари пролазе неке редослиједне степенице. Каквегод су и каквигод су они.
Озбиљан Политичар не можеш постати без Велике Политичке Странке и Власти.
Странка ти налази мјесто у тиму а Власт има степенице којима мораш да се пењеш и на којима можеш да паднеш.
Скупштински Циркусанти, који постају Политичари без Странке и Власти, генетски не могу бити озбиљни политички актери. Они су Самониклице, принуђене да траже подршку, логистику и орму, код неког другог.
Њихов Политички Рудник је углавном један мандат.
Они служе само за манипулативно топовски пуњење.
Они су почасна паљба ниских воајерских и онанистичких страсти Новог Политичког Јадника, који је наједном видио своју шансу, након слома Државе, Система, Скале Вриједности и доласка наплавинског муља Демократије.
Такви еквилибристи, Народну Скупштину, Парламент, дакле, и цијелу Парламентарну Демократију, претварају у циркуски шатор, луткарско позориште, ријалити и таблоидну насловницу.
Кроз Народну Скупштину Републике Српске, прошли су кордони таквих. Од првих Есдеесових Ускока, Шумара и сличних, који су у Представничку Демократију дошли ниодкуд и ниодкога, до данас.
И сам Есдеес је дошао тако.
Он се лажно представљао као Странка. А био је, у ствари, само варничење народне одлучности да више не иде на губилишта и да се не заврши велики територијални пројект српског истребљења, промовисан као Шаховница на Дрини.
Каква је корист од тих Скупштинских Кордона.
Никаква.
Политичка Сцена Републике Српске, имала је штету на квалитету и озбиљности.
Једнако као и од Есдееса.
Стога је, ако се жели подићи квалитет Политичке Сцене, Представничке Демократије и Полиитичара, пријеко потребно цензурисати Народну Скупштину.
Укинути телевизијске преносе, укинути накнадно емитоване снимке и дуже изватке из расправе, извјештавање свести у новинарске технолошке оквире и Народној Скупштини вратити одлучивање.
Дабоме да ће неко рећи да то није демократски.
Можда. Али, ово сада је анархистички.
Са веома дугим и погубним посљедицама.
Погледајте Ометеног, у Бањалуци.
Он је директно пиле тог вишедеценијског Легла Мућака.
 
 

 

ИСТИЧУ СЕ КАНДИДАТИ
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
НЕКИ СУ НА ИГМАНСКОМ МАРШУ,
НЕКИ У ОСМОЈ ОФАНЗИВИ

 
Ови, који су у Ћопићевој Офанзиви, они су пошли. Али не знају гдје ће стићи ни ко ће стићи.
Ови, који су кренули на Игман, јер је Врховни Командант тако наредио, имаће тежак и крвав успон.
И једни и други никог нису питали за Кандидате.
У Педепеу нису питали Јелену и Есдеес.
У Есенесдеу нису питали Организацију.
У Есенесдеу Кандидатски Двојац, Миле и Жељка, настоје овом раном кампањом да надокнаде пасивизам Организације.
У Педепеу, настоје да приграбе обје Кандидатуре, испред носа Мирка Шаровића и Есдееса.
Стога водају Ометеног по терену а Бореновић, као Велики Вођа Дугог Марша, на 37 у ладу, у Српцу, каже Наш Народ.
Когод каже Наш Народ, Мој Народ, Ми Срби... има проблема са Гласовима.
Ометени има амбиције да буде све, Предсједник Републике Српске, У Тант, Лајка...
Педепе се томе не може одупријети.
Максимално што може учинити је да са Ометеним утрпа и Британца. А да Амбасаде натјерају Шаровића да стоји у дубини кадра и аплаудира.
Јер, објективно, Шаровић и нема неке шансе.
За њега ни муслимани у Републици Српској неће гласати.
У Педепеу се надају да ће тандем Ометени – Британац, повући и посланичка мјеста Партије.
Шаровић, реално, нема аргумената да се томе супротстави.
Нема Јединство Есдееса. А и што има, занемарљиво је.
Ствар је озбиљнија него што изгледа.
Зато Деенес пишти кано гуја љута.
Не можемо прерано да истичемо кандидате. Превод је, Нас нико не јебе.
Васковић, кодног имена Наруџбеница, пише како је Ометени прдно у чабар и како он ништа није урадио на мјесту Градоначелника Бањалуке.
Тај текст је више Наруџба из Есдееса него што је Амбасадна Брза Пошта.
Иако су Педепеовци у кампањи, по овој сјалици, није им вруће. Ледена језа их облива у чекању шта ће рећи Вукановић.
Јелена ће пријећи у СНСД.
Код Додика, у нападу, ништа ново. Технологија Мило – Филип. Сад ти мало прти а ја ћу за тобом.
Заједничко свима јесте то што зависе од других.
ПДПСДС могу да успију само ако СНСД добро омане.
А СНСД може да успије само ако пробуди Организацију.

 

ЗАШТО ЈЕ СРПСКОЈ ОПОЗИЦИЈИ,
ЛИДЕР ГЛАВНА И ЈЕДИНА МЕТА.
ЗАТО ШТО ЗАПАД ТАКО КАЖЕ.

 
Некад, кад је Црквени Календар, у доба мрског Комунизма, нешто значио, Сељанин је у празну десну страницу тог мјесеца, мастиљавом оловком, уписивао, Опрасила се крмача, Водила Жујава...
Многи Наивац, Генералић и Ливадић, који је добровољно, неким чудом или тајним каналима, убачен у Политику, убијеђен је да данас то са Црквеним Календаром, раде Бирачи. Који једва чекају Изборе.
Па, уписују, Ђуро нагузио Предсједника за Косово, Перо деро Додика за изјаву о Геноциду...
Ну.
Та лагодна тастататурска и фотељачка, климатизована, позиција, у којој се током читавог Мандата не подере ни један Пар Опанака, не доноси користи на Изборима.
НГЛ Аналфабети сматрају да је перманентни напад на Лидера довољан за добијање Избора. А да ће Медији обавити свој посао преноса података до сваког Бирача.
Можда и хоће. Али Бирач то не уписује у Црквени Календар. И не памти.
Да су Медији нешто, Фахро би досад, на основу Дневног Аваза, побиједио и за пласман и Лигу Шампиона.
Не би јавио да се повлачи са чела Странке.
Напад на Лидере је искључиво западна формула.
Тако је страдао Трамп.
Није страдао на основу неког политичког програма. Трамп је барем имао једну реченицу, слоган. Демократи нису имали ништа.
Том тактиком таргетлидерије, постиже се двоструки циљ.
Анимирају се сви они који су Против и руши се кредибилитет Лидера уопште.
Нејасна и недефинисана политичка сцена, нејасна Опозиционарима, може да произведе и обрнут ефект.
Да сваки такав напад јача Лидера.
Када Лидер то осјети, онда и он почне да јача сам себе.
Од тога нема користи нико, али то успјешно продужава Власт.
Ако се, пак Лидер повали, готово је сигурно да на Власт долази неко неспсообан. И за себе, и за Државу, и за Нацију, и за Запад.
Такав им је најбољи.

 

ОД СРБА СЕ
НИШТА НЕ МОЖЕ ТРАЖИТИ,
СВА ОДГОВОРНОСТ ЈЕ НА ВОЂАМА
А СРБИ ЋЕ МИРНО ДА ГЛЕДАЈУ
И ПРОПАСТ И УСПОН

 
Православље је атомизована Вјера која уздиже и даје слободу Појединцу. Не брине се за Нацију и Државу.
Католичанство и Ислам су Вјере које постројавају и хомогенизују, не уздижу никога, ни Нацију ни Државу.
Православце, стога, можеш употријебити да раде против себе а Католике и Муслимане можеш натјерати да раде против себе.
Да Срби, као Нација и Вјера, не постоје као Једно, видљиво је било и у вријеме настајања краљевине СХС. Па, у вријеме настајања ФНРЈ. Па, у вријеме Распада СФРЈ.
Па, и сада се види.
Ти процеси су комплексни, историјски, национално, вјерски, социолошки, политички, геостратешки... и зато требају томови.
Стога нема другог начина него говорити кондензовано уз пратеће механизме подразумијевајућих ставки.
Да су Срби Једно, у филозофском, духовном смислу, а онда би били и у политичком, не би се онако лако као камен мртвацу у води, окачила противсрпска флоскула Сви Срби у једној држави.
Та филигранска игра на немогуће, више је учинила против Срба него многе војске, офанзиве и мрачне силе.
Срби Републике Српске су први, и једини, у цијелој Историји, схватили да су сами. Иако су Срби.
Да нисмо узели Ровове у своје руке, данас, овдје, не би био ни камен на камену.
Други Срби, Косова, Хрватске, Црне Горе, Македоније, нису схватили да су сами.
Гледали су у Србију. И нестали.
Нису схватили да Србија, какогод то уобзирили, не схвата да постоје и други Срби.
Политичари су могли да учине више на стварању Једности Срба.
Који Политичари.
Краљ. Краљ је био курац.
Тито. Тито није био Српски Политичар.
Могли су али и нису могли.
Кад Црква није учинила ништа.
Српска Православна Црква мора промијенити своје учење.
Своју Практику.
Окренути се Људима а не Вучићима.
Вјерницима проповиједати Свето Српско Тројство.
Моја Нога, Моја Земља, Мој језик. На једном мјесту.
Десет Божијих Заповијести има и на Интернету.
Да се учило то ССТ, Срби би данас били на попису Опстанака.
Да су Срби опстали на Косову и у Хрватској, ни једно ни друго не би могли да се понашају као данас.
Да су Срби били Срби у Црној Гори, не би данас Црна Гора била највећа Српска Издајица и забијач ножа у леђа Српској.
Колика је разбијеност Срба, говори и данашња узјава извјесног политичара из Црне Горе, који се због Резолуције признања лажног геноцида Сребреница, извињава Србији.
Кад имате такве неартикулисане, неоријентисане, Будале у Политици и Јавности, не можете да будете Срби.
Не можете да будете било шта.
Срби су такви какви су.
Као и сваки Народ. Не може Народ да води Националну Политику.
Од Народа је, кад га нападну, довољно Рат и Жртве.
И за то, и за све друго, одговорни су Државници, Вође, Лидери, Владе, Представници, Функционери.
Ако је Црква, претходно, створила Подлогу Духа.
Ако побројани, пак, немају одговорност, ништа се неће десити.
Осим Нестанка.

 

ЧИЈИ САМ ЈА,
ЧИЈИ ЈЕ МАНДАТ,
ЧИЈА ЈЕ СТРАНКА

 
Људи мијењају Жене и Пиће а да неће Странке.
Сви су се борили против СКЈ, јер је једина Странка, не можеш је промијенити, и ко Људина, Демократа и Драгуљ, бити у некој другој.
Сад кад су дошле друге Странке, сад је проблем.
Оћетел пишкит ил какит.
Изнијет је податак да је 27 Народних Посланика у Народној Скупштини Републике Српске промијенило своје страначко мјесто боравка.
Не знам да ли се ради о актуелном мандату.
Али није ни битно.
Битно је да је потпуно необјективно и површно сваљивати све на Папке Пелетаче.
Прелетач је мање од површине и индикатора, то је тек један тренутак у животу маслачкове лоптице.
Прелеташтво је потпуно сљедствена појава неквалитетне Политичке Сцене.
А она се, као и све што је тако неквалитетно, не може поправити.
Шта конкретно, на републичком и на општинским нивоима, доводи до Папка Прелетача.
◘ Непостојање Политичких Странака. Нису све Странке, Странке. Као што нису ни све учеснице избора Мис, Мисице.
Група заинтересованих грађана, најчешће, један, оснује Странку. Нема пара, нема чланова, нема програма... нормално је, онда, да нема ни кандидата. Мораш тријебити од оних који су већ прошли. Или на Изборима чекати да се појави неко ко је довољно болестан да има пара и да хоће да буде Кандидат.
Умјесто страначке кампање, коју би платила Странка, плаћа он. Али не кампању, већ Бирачке Одборе и друго особље.
Чији је, дакле, он Кандидат.
◘ Квалитет Људи и Изборног Система.
Избори и Прељуба, не могу се контролисати.
Можете, само, сазнати.
Читаву Историју, према Људима овдје, свако се жив односи непоштено.
Очекивати да се ти Људи, сада, понашају поштено, увредљиво је.
◘ Политичка Неодговорност. Пошто не постоји Политичка Одговорност, према Идеологији, Страначком Политичком Програму, Бирачима који су гласали, или се води да су гласали, према слоју или подручју из којег се долази, као актер Представничке Демократије, не може да постоји одговорност Посланика и Одборника према оној Странци која га је уврстила на Листу.
◘ Паре. Како се овдје, у Политику улази због Пара, таква представа се систематски натура Јавности, од Рата наовамо, логично је да скоро сви улазе у Политику због Пара и Моћи.
Па је нормално да се због Пара и Моћи, промијени Странка.
*
Шта је Рјешење.
Савез Комуниста.
Не можемо сваки дан имати нова а добра рјешења.
Дакле, Мандати припадају Странкама.
То ће ојачати Странке а ослабити Кандидате.
Јер, нико више неће хтјети да даје своје тешко и нелегално стечене Паре, да би прошао а Странка га послије промијени.
То ће ојачати и Предсједнике Странака цртица Власнике.
Све то Запад, који овдје има огроман утицај и много својих људи, неће дозволити. Јер, Запад не воли јаке Странке. Само јак Бајден.
Запад воли аморфну ситуацију. Слузаве грануле стиропора.
Запад ће увијек дати предност Појединцу у односу на Колективитет.
Јер се Појединцем лакше манипулише.
Гдје је Излаз.
Нема Излаза.
 
 

 

РЕЛАТИВНО МАЛИ СЛОЈЕВИ
УРБАНШТЕЛАЦА У ОТВОРЕНОЈ
И НЕКОНТРОЛИСАНОЈ ЈАВНОСТИ
ГЕНЕРИШУ НИХИЛИЗАМ,
АНАРХИЈУ И КРАЈ ПОЛИТИКЕ

 
Највише зла и шкоде нанесу они који се појаве и наступе након рушења зида од цигле.
Они никад нису циглу направили, нити узели у руке, не знају шта је малтер, нити да за зид треба малтер.
Они уживају у рушењу зида. За њих је прашина која се дигла, ватромет великог успјеха у њиховим настојањима за која нису ни знали док нису видили рушење.
Такве Јединке су добри, савршени, смјерни, складни чиниоци друштва, док их се не пусти тамо гдје не припадају.
У Јавност.
Социолошкополитичка анализа, коју неће нико да уради, јер се свакоме јебе за анализу, пошто Свијет почиње од мене и завршава са мном, дакле, све прије мене треба срушити, показала би тачност описа рушења зида у наступу Српских Радикала након пада СФРЈ, Шешељтиваца, Вуковаца и сличних Будибогснамица.
Масовност Шешељ Мунгоса, показује да је проблем стваран и потенцијално опасан.
Данас од тих Рушитеља није остало ништа.
Осим неосноване Мржње и опште гадљивости, коју су навукли на Српски Народ и огрмне стварне штете.
И, осим Српске Напредне Странке, која је филигрански програмирана као неко ко ће бити паметнији, љепши и европскији од Дебелог Шешеља и Танке Памети.
Нова Провалија.
Шта се, дакле, данас догађа.
Од ондашње појаве Шешељеваца, Јавност, Слобода, Медији, постали су вишеструко обимнији, практично неограничени.
Урбанизација се енормно проширила.
Десетине хиљада села одлазе у два , или само један Град.
Вријеме је добило обиљжја Нерада, Слободе и Демократије.
Нерад је уобичајена оријентација. Нико не иде у Град да ради. Са Села се иде да се не ради.
Слобода је лагано ходање преко пјешачког.
Демократија је носање флашице воде по граду.
Да. Имају и Избори.
Избори су добар полигон да се покажу те нове генерације Јаслодемоса, Урбанштелаца, Бауштера, јер Град је за њих Бау. У значењу Затвора.
Они су дошли у Град као у Затвор.
Никада ништа нису створили, нису постигли, нису радили.
То и не желе.
То све треба само да им падне у крило.
Њихово је само да буду дио нечега што не схватају, не виде, јер није опипљиво, и да увеличавају своју важност у томе.
Јер то захтијева њихова неука шизофрена личност.
Све треба срушити а онда то срушено треба да им обезбиједи све.
Такви деценијама имају исту логику и извику.
Само да ови оду, па макар пасли траву.
Само да ови оду а да они не дођу.
Само да овај падне, веселићу се ко паришко дијете Новаковом Рекету.
Такви се крајње потцјењивачки односе према свему.
То не би било опасно, јер њих је релативно мало, нити видљиво, да није Мрежасте Јавности.
Када изађу на Изборе, и када креирају предизборну атмосферу, резултат је Анархистички.
А гласање је низакога.
Тај њихов воајерско-онанистички циклус се тако и завршава. Више их не занима шта су учинили, ко је дошао, тону у бунило свакодневне егзистенције.
Они који имају прилику, одлазе у Иностранство, представљајући то, нама и себи, као одлазак у златну луку, луку златних бродова, златне воде и још златнијих пара.
Наше пафре су усране, туђе су златне. То је крајња одредница те Филозофије Баунихилизма.
Овдје наступају још анархичнији слојеви. Нови Аналфабети свега. Нови поништавачи свега јавног, колективног и политичког.
Тако се множе генерације никоговића које не знају ко су и одакле су, које не зависе од себе, већ од свега другог и туђег.
Те Никогенерације анационалне су, невјерске су, бездржавне су.
Јер нису способне да буду дио Нације, Вјере, Државе.
Они никада неће достићи ни ниво Грађанина као лажне Јединке и дијела лажног, грађанског Колективитета.

 

МАЛЕ СТРАНКЕ СУ
ЈЕДИНА МАЛА СТВАР
КОЈА ЈЕ БЕЗВРИЈЕДНА

 
Шта бива кад Кокошима бацате зрневље куруза.
Кљуцају једно по једно, никад два, три, шаку, зрна.
Тако је и на политичкој сцени.
Бацају Бирачима Мале Странке, Бирачи кљуцају једну по једну. Док се окрену, нема више, готови Избори. Биће за четири године. Никад да се наједеш. Увијек празно Воље Демократије.
Ако хоћеш да Људе сјебеш, да разориш Политичку Сцену, да завадиш Нацију, да еродираш Државу, или Државицу, само им дај Демократију и пуно Странака.
Миран си неколико деценија.
Срби, који цијелу годину могу да гледају Задругу, могу да конзумирају неограничену количину Малих Политичких Странака. Безвриједних.
У Републици Српској, која је мала, једномилионска Држава, али је Држава, коју многи, бројнији, могу само да сањају, пресудно је окрупњавање Политичке Сцене.
Најефикаснији би био Цензус од 10%.
Бирачи ништа не би изгубили, Српска би добила. Изгубили би западни и сарајски унитаристички Људождери.
Јер би нестала могућност манипулације.
Данас, у мозаику Политичке Артикулације, имамо Пљеву, Трице и Кучине.
Сва лепеза малих странака, и у Власти и у Опозицији, безвриједна је и једино што обавља, то је посао Црвоточине.
Разједа НДД Сферу.
Најважнији, скривени, феномен, јесте у томе што Мале Странке никоме не нодговарају.
Оно мало Бирача који гласају за њих, и не мисле да их послије контролишу. А и да мисле, не могу. Уз то, много од тих гласова које добију су манипулативни, гласови Бирачких Одбора.
Мале Странке, на обје стране брвна, служе искључиво за манипулацију и шаку власти.
Кад се томе додају пратећи вокали болесника и прилуда, као што је Вукановић, онда је сценарио несреће, комплетан.
То је штетан процес и за Власт и за Опозицију.
Након толико деценија, уситњавање је захватило и Опозицију, и Власт.
Велика Странка Опозиције, СДС, постала је мала.
Велика Странка Власти, СНСД, принуђен је да око себе окупи Мале Странке, које се једнако штетно понашају, као и оне изван Власти.
За то вријеме се СНСД такође еродира и конгломератизује. Губи снагу. Само спорије него некада СДС, јер је Власт још увијек љепило које лијепи различите материјале.
Подизањем Цензуса, нестало би Консензуса.
Консензус у Опозицији и Консензус у Власти, вјештачки је.
То је само ситношићарџијски свјетлосни ефекат.
Код подизања Цензуса, број Бирача би се драстично повећао. Што би представљало, барем, јавну одговорност. И могло би се, на сљедећим Изборима, казнити или наградити Странку за коју се гласало.
Кад је Странка мала и има мало бирача, пола кад одустане не примијети се.
Јасно је да је лакше турити руку у јаму пуну кобри и тражити зрно пијеска под њима, него дирнути у Цензус.
Ну. Република Српска мора да се одважи да изборне регуле узме у своје руке и да их мијења за своје добро.

 

ВЕЛИКА ВЛАДАЈУЋА СТРАНКА
 И НДД СФЕРА, НЕПРЕСТАНО
СЕ ПРОЖИМАЈУ, НА ШТЕТУ
НАЦИЈЕ ДРУШТВА ДРЖАВЕ

 
Тамо гдје постоје Велике Политичке Странке, које су и владајуће, њихова одговорност је велика.
Као и њихова несвјесност те одговорности.
Никада нико није пратио симултане процесе унутар Велике Владајуће Странке и НДД Сфере.
У неким Земљама је то могуће. Некадашњи Совјетски Савез. Послијератна Њемачка, да не помињем очигледно Хитлерово доба. Сједињене Државе, Инглеска...
Овдје, на микро плану, то је лакше за истраживање. Јер је ријеч о минијатурама, процеси су јаснији, трендови видљивији.
Треба да постоји, у овим размјерима, ВПС, објективност оптике и елиминација наметнутих западних, протекторских, туторских, рјешења.
Углавном, угрубо.
◘ Ако је у ВПС организациони хаос, и у Друштву је.
◘ Ако нема јасног Националног Програма у Политичком Програму ВПС, нема га ни у Друштву Нацији Држави.
◘ Ако унутар ВПС нема јасних скала вриједности, нема их ни у Друштву.
◘ Ако је хаотична, волунтаристичка, безреферентна, кадровска политика у ВПС, таква је, и још гора, у Друштву и Држави.
◘ Ако у ВПС може да уђе свако, онда и било коју функцију, дужност, именовану или изабрану, испред и у име Странке, може да обавља свако.
◘ Ако је у Великој Политичкој Странци један, Солистички Глас, НДД Сфера се претвара у Пратеће Вокале. Не може ни Хор да буде.
◘ Ако у ВПС одумире Активизам, живост, марљивост, прегалаштво, Друштво захвата Апатија, Црни Талас, Сумња, Нихилизам, Анархија...
◘ Ако Велика Политичка Странка губи енергију, вољу и одлучност, у НДД Сфери се јављају вакуумске рупе које попуњавају екстерни тајни генератори намјештених играча, лажних идеја и западних вриједности.
Отвара се пут ерозији и црвици.
◘ Онај ко добро познаје унутрашњу Организацију, технологију дејства и било Странке, ко може да дође до сваког Члана и Гласа, може тачно да предвиди исходе Избора и Трендове у Друштву.
*
Ради објективности треба рећи да се НДД Сфера и Велика Политичка Странка, која је неколико мандата на власти, скоро идентиочно прожимају.
То су два огледала, која се стално гледају, једно у другоме.
Друштво даје управо такву Странку, за коју је способно. А таква Странка дјелује на Друштво оним чиме је сазидана из таквог Друштва.
Разлика њихових позиција, без обзира на спојене посуде и огледало у огледалу, ипак је велика па тако и њихова одговорност није никако једнака, ни приближна.
НДД Сфера не одлучује о процесима унутар Велике Политичке Странке.
Ну. Велика Политичка Странка одлучује о процесима, и ефектима, унутар Нације Друштва Државе.
 
 
 
 
 

 

АНЕКС 10 – ИЗВОРНИ ТЕКСТ. ЗАПАД УВИЈЕК ЛАЖЕ, И У ДОГОВОРУ И У ПАПИРУ, СВИ ТО КОРИСТЕ, ОСИМ СРБА. ТО НЕ МОЖЕМО ПРОМИЈЕНИТИ. МОЖЕМО ПРЕСТАТИ ДА СЕ ПОНИЖАВАМО.

 
AНЕКС 10. - СПОРAЗУМ О СПРОВОЂЕЊУ
ЦИВИЛНОГ ДИЈЕЛA МИРОВНОГ РЈЕШЕЊA

Република Босна и Херцеговина, Република Хрватска,
Савезна Република Југославија, Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска („Стране“) споразумјеле су се како
слиједи:

Члан I

Високи представник
1. Стране су сагласне да спровођење цивилних аспеката
мировног рјешења обухвата широк спектар активности
укључујући наставак напора за пружање хуманитарне
64 | О Aнексу 10. Дејтонског споразума
помоћи онолико дуго колико то буде потребно; обнову
инфраструктуре и привредни опоравак; успостављање
политичких и уставних институција у Босни и Херцеговини; промовисање поштивања људских права и
повратак расељених лица и избјеглица; као и одржавање слободних и поштених избора у складу са распоредом из Aнекса 3 Општег оквирног споразума.
Значајан број међународних организација и агенција
ће бити позвано да пружи своју подршку.
2. У погледу сложености са којима су суочене, Стране
траже постављање Високог представника који ће бити
именован у складу с релевантним резолуцијама Савјета
безбједности Уједињених народа, како би помогао
Странама у њиховим напорима да мобилизују те, по
потреби, координишу активностима организација и
агенција које су укључене у цивилне аспекте мировног
рјешења, извршавајући доле наведене задатке, на
начин на који му је то повјерено резолуцијама Савјета
безбједности УН-а.

Члан II

Мандат и методе координације и сарадње
1. Високи представник ће:
a. Вршити надзор над спровођењем мировног рјешења;
b. Одржавати блиске контакте са Странама ради
промовисања њиховог потпуног поштивања свих
цивилних аспеката мировног рјешења и висок ниво
сарадње између њих и организација и агенција које
учествују у овим аспектима;
c. Координисати активностима цивилних организација и агенција у Босни и Херцеговини како би
осигурао ефикасно спровођење цивилних аспеката мировног рјешења. Високи представник ће поштовати њихову аутономију унутар њиховог
подручја дјеловања, дајући им, према потреби,
опште смјернице о утицају њихових активности
на спровођење мировног рјешења. Од цивилних
организација и агенција се тражи да помогну Високом представнику при извршењу његових/њених
обавеза давањем свих информација релевантних за
њихов рад у Босни и Херцеговини;
d. Помагати у рјешавању било каквих потешкоћа које
настану у вези са цивилним спровођењем, када
Високи представник просуди да је то потребно;
e. Присуствовати састанцима донаторских организација, нарочито о питањима обнове и изградње;
f. Уједињеним народима, Европској Унији, Сједињеним Државама, Руској Федерацији и другим заинтересованим владама, странама, те организацијама
подносити периодичне извјештаје о напретку у
спровођењу мировног споразума у вези са задацима
изложеним у овом Споразуму;
g. Давати смјернице и примати извјештаје од Комесара
Међународних оперативних полицијских снага,
успостављених у складу са Aнексом 11 Општег
оквирног споразума.
2. У спровођењу свог мандата, Високи представник
сазива и предсједава Комисијом („Заједничка цивилна
комисија“) у Босни и Херцеговини. Ова Комисија ће
бити састављена од представника Страна, команданта
ИФОР-а или његовог/њеног представника, те представника оних цивилних организација и агенција чије
присуство Високи представник сматра неопходним.
3. Високи представник ће према потреби успостављати
подређене Заједничке цивилне комисије на локалним
нивоима у Босни и Херцеговини.
4. Заједничка савјетодавна комисија ће се састајати
повремено или у складу са договором између Високог
представника и команданта ИФОР-а.
5. Високи представник или његов именовани представник ће одржавати блиске контакте са командантом
ИФОР-а, или његовим именованим представницима,
те ће успоставити одговарајуће системе везе с
командантом ИФОР-а како би се олакшало извршење
њихових обавеза.
6. Високи представник ће размјењивати информације и
одржавати редовну везу са ИФОР-ом, према договору
са командантом ИФОР-а, те путем комисија описаних
у овом Члану.
7. Високи представник ће присуствовати лично или
путем свог представника на састанцима Заједничке
војне комисије, те понудити савјете, нарочито о
питањима политичко-војне природе. Представници
Високог представника ће исто тако учествовати у
раду подређених комисија Заједничке војне комисије
како је наведено у Члану VIII (8) Aнекса 1A Општег
оквирног споразума.
8. Високи представник може такође основати друге цивилне комисије унутар или изван Босне и Херцеовине
како би олакшао/ла спровођење свог мандата.
9. Високи представник нема никакву надлежност над
ИФОР-ом и не може се на било који начин мијешати
у спровођење војних операција или ланац команде у
ИФОР-у.

Члан III

Особље
1. Високи представник ће именовати особље које он/она
буде сматрао/ла потребним, а које ће пружати помоћ у
извршењу задатака из овог Споразума.
2. Стране ће олакшавати рад Високог представника у
Босни и Херцеговини, укључујући пружање одговарајуће помоћи на захтјев у смислу транспорта, исхране, смјештаја, комуникација и других капацитета према
условима једнаким онима који се обезбјеђују у складу
са споразумима који се примјењују за ИФОР.
3. Високи представник ће у складу са законима Босне и
Херцеговине уживати правну моћ која му је неопходна
за извршавање његових/њених функција, укључујући
и мандат за склапање уговора, као и за стицање и
располагање непокретном и покретном имовином.
4. Повластице и имунитет су усаглашени како слиједи:
a. Стране дају сагласност да канцеларија Високог
представника, као и његове/њене просторије, архиве и остала имовина уживају исте повластице
и имунитете које у уживају дипломатска представништва и њихове просторије, архиве и остала
имовина у складу са Бечком конвенцијом о
дипломатским односима.
b. Стране дају сагласност да Високи представник и
професионални чланови његовог/њеног особља,
као и њихове породице уживају исте повластице и
имунитете које имају дипломатски представници и
њихове породице у складу с Бечком конвенцијом о
дипломатским односима.
c. Стране дају сагласност да остали чланови особља
Високог представника и њихове породице уживају
исте повластице и имунитете које имају чланови
административног и техничког особља и њихове
породице у складу са Бечком конвенцијом о
дипломатским односима.

Члан IV

Сарадња
Стране ће у потпуности сарађивати са Високим представником и његовим/њеним особљем, као и с међународним
организацијама и агенцијама, као што је предвиђено Чланом
IX Општег оквирног споразума.
68 | О Aнексу 10. Дејтонског споразума
Члан V
Највиша надлежност за тумачење
Високи представник има највишу надлежност на терену
у вези са тумачењем овог Споразума о спровођењу цивилног
дијела мировног рјешења.

Члан VI

Ступање на снагу
Овај Споразум ступа на снагу потписивањем.

За Републику Босну и Херцеговину (потпис)
За Републику Хрватску (потпис)	За Савезну Републику Југославију (потпис)

 

За Федерацију Босне и Херцеговине (потпис)

За Републику Српску (потпис)

*Моја напомена. Република БиХ се у Анексу не помиње. Већ само БиХ. Она је нестала потписивањем Дејтонског Споразума, послужила је само за његово потписивање.

 

ВАРКА ЈЕ О БОРБИ ДОБРА И ЗЛА,
ЉУДСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА
БОРБА ЈЕ ИЗМЕЂУ
НИХИЛИЗМА И КОЛЕКТИВИТИЗМА

 
Човјек је опстао као Друштвено Биће. Колективно, дакле. Била то Пећина, Племе, Вјера, Нација, Држава.
Држава је крајња ефикасна платформа Друштвеног Бића. Све изнад тога и након тога, поништење је Колективизма и Јединке.
Људи који експонирају своје Друштвено Биће, повезују се, удружују се, чине то несвјесно. Као Пчеле кад се окупе у Кошницу.
Нихилизам, као поништење Колективистичког Гена Човјека, програмирана је активност, филигранска и перманентна.
Људи је несвјесно, у крајњој инстанци, добровољно прихватају.
Човјек није Умно Биће.
Он веома мало користи свој Ум, Памет, Главу. Тај природни компјутер који има у Глави, користи минимално. Човјек је, једноставно, несвјестан свога ума.
Човјек је Биће Неума Ума.
Као кад би све оне хангаре хардвера, гдје је смјештен Интернет, искористили само да на екрану откуцамо једно слово.
Човјека не води Ум.
Човјек је Енергетско Биће.
Њега води Енергија.
Као и Пчеле.
Он емитује Енергију око себе и тако живи, тако ствара и тако се повезује са другима.
Човјека не мораш да убијеш физички.
То је преспоро, прескупо и неефикасно. Сви Ратови и све Куге, нису успјеле да истријебе или потчине Људе.
Ну.
Ако му поништиш Енергију, Човјека си претворио у Ништа. Он  постаје једна Биљка која има ноге и руке. Која ће најесен да увене, кад је убије први мраз. И која неће, као природна биљка, да никне на прољеће из сјемена које је са собом понијела у земљу.
Само што Јесен енергетски убијеног човјека неће доћи за неколико мјесеци, већ за неколико деценија.
Енергија Појединца, не убија се једна по једна. То се ради масовно. Вирусима. Постоје Вируси Промјена, Вируси Реформи, Вируси Интеграција, Вируси Медија, Вируси Информација, Стаклене Баште Информација...
Најопаснији је Вирус Демократије.
Демократија је савршено искориштена Лаж Грчкг Полиса.
Демократија је, данас, потпуно поништење Појединца.
Демократија је Лаж о његовој важности.
Коју он објеручке прихвата. Он мисли да све почива на његовим парама, његовим Порезима, и да нико и ништа није битно, да сви краду и да он Анархијом то треба да уреди како би савршено функционисало.
Појединац је Демократију довео и до Пјешачког Прелаза.
Толико се Појединац лажно осилио у Демократији која му је пала с неба.
Расцјеп његове личности, пак, кључ је његове пропасти. Он мисли да је он најважнији али ће Државу, Политику... оптужити за пропаст.
Демократија уништава Енергију Појединца, као и свака Тоталитатура.
Демократија је савршен облик Алијенације.
Суштина Људске Цивилизације јесте у очувању Енергије Појединца и њеном окупљању.
Када се погледа новија историја, Нације и Државе, које су Енергију Појединца окупиле и на прљавим, нехуманим, антицивилизацијским, циљевима, и након тога се успјешне.
Оне које су се бориле против такве, нацистичке  нпр, Масовне Енергије, а које су, несвјесно, уништавале Енергију Појединаца, данас пропадају, данас су потчињене и поробљене, једва дишу изнад површине.
Не треба далеко и дубоко ићи.
Оно што данас у Србији ради Вучић, који је само наставак разних Тадића, поништење је Појединачне Енергије Срба.
То је монструозни пројект Запада.
Ана Брнабић је Порука, Оченаш и Чип, Србима, да Жена није битна, Породица није Битна, Мушкарац није битан, Човјек није битан.
Битан је Вучић. Јер он се непрестано појављује и непрестано прича о себи.
Тако се убија Србија.
Убијеш Појединачну Енергију Срба.
Ничим другим не могу да се повежу. Као и други Људи.
Овдје у Српској, стање је нешто боље.
Срби су повезали своје Енергије Појединца и изборили Државу.
Али притисак је огроман.
Грађанска Опција, на којој инсистирају Сарајтурци и Запад, такође је поништење Енергије Појединца.
Грађанин је само Накурњак.
Република Српска мора одржавати свој Колективизам ако жели да опстане.
Мора јасно проскрибовати Издајнике.
Њихов циљ је утапање Срба у БиХ. То је једнако погубно као и утапање Срба у СХС, ФНРЈ, СФРЈ.
Колективизам је овдје, у Српској, битан и пријемчив.
Након Покрета на коме је пливао СДС, Колективизам је изњедрио СНСД, са 200.000 чланова.
Друге Политичке Странке, на овим просторима, само могу да сањају о том броју.
Сви ти људи су добровољно ушли у Странку. Као и, предрат и у рату, у СДС.
Донијели су своју Енергију.
Њих се мора поштовати.
Сваком том Појединцу се мора прићи и отићи наноге.
А не да се Есемесом позивају Чланови СНСД да дођу на Шалтер да испуне упитник и да потврде да су Чланови.
Од добровољне Странке не можете направити Шалтерску Партију.
Тај турски отомански синдром Стамбола је за стријељање.
Ако се уништи Колективитет којег има СНСД, он се, више, неће прелити у нешто треће. Као што се из СДС-а прелио у СНСД.
Не можете Појединце непрестано одбацивати.
Одустаће.
Ако Срби Овдје, одустану од Велике Политичке Странке, можемо се поздравити са Републиком Српском.