КАКВО ЈЕ СТАЊЕ

СРПСТВА ДАНАС,

НА СРПСТВУЈУЋЕМ

КОСОВУ ПОЉУ,

ЈЕР СРПСТВО ЈЕ

ВЈЕЧНО КОСОВО ПОЉЕ

◘ Од српствујућих Лидера, у Српској и Србији, имамо само једног, Милорада Додика. Александар Вучић је добровољни најмљеник да обавља противсрпске послове. Он се, до сада, етаблирао као Велеиздајник. Он није Вук Бранковић, постојећи или непостојећи. Није издао у једној бици. Он даје Српску Земљу.

Чак и ако заборавимо његову неартикулисану радикалско-шешељску прошлост која се не може друкчије оцијенити већ као противсрпска и доприносећа облаћењу Срба, што је посужило за хагове, санкције, одмазде и лажно агресирање и геноцидност, питање је да ли Вучић има имало простора да искорити своју превртљивост и постане територијални националист.

Додик је, пак, Практични Националист, без филозофије и политичког дуговременог конструкта, али изузетно талентован.

Он удара у најситније честице. Референдум. Он се не маже бијелим луком и сланином, по чупавим српским прсима.

Његова ограничења су што Национализам једнако примјењује и према Унитарном Сарајеву и према Опозицији у Српској.

Али су се досад показала ефикасним.

Сарај Чадор је потпуно слуђен. Само још нису од Уставног Уда тражили да послије понедјељка иде четвртак.

А Опозицију је потпуно потурчио. Тако да се стално обзиру и све мисле да Црвен Фесић Нано, носе наопако.

Додик и Српска су ту потпуно у предности. Јер Српска нема Самосталност као Србија. Али нема ни бројчану, духовну и интелектуалну масу. Коју има Србија. И која засад ћути. А надмоћнија је над Вучићем и његовом малобројном прозападном фалангом.

◘ И Српска и Србија имају само једну владајућу, велику Националну Странку. То је СНСД.

То је погубно. Јер, Нација и Држава, са свијетом и вијеком, општи преко Политичке Артикулације.

Други начин је празно манипулативно уличарење или ускогрупно поданичко инструментализовање.

◘ У цијелој Српској Опозицији, нема ни једне Националне Странке која би имала икакав потенцијал да се развије у утичући и превладавајући фактор на политичкој сцени.

И то је погубно.

◘ Косово као отежавајући фактор.

Због стања у које је доведено. И због стања Србије, у које је себе довела поводом Косова.

Отежавајући, зато што оно тешко постаје питање цијелог Српства. Јер се закаснило с тим.

Као и Јасеновац. Јер се никад ни покушало није.

И јер је Вучић то приграбио и посвојио. Он јавно пријети. Могуће је ваше изјашњавање о Косову кад ја све договорим са Албанцима. Басира Дачић. О Косову треба да договарамо са Албанијом.

То је довољно за два стријељања на Теразијама.

С друге, теже, стране, Српска је сама Косово.

Њу такође желе да отму од саме себе.

*

Шта да се ради на том трајном Косову равном.

◘ Додик и Српска морају стално да уче Вучића Српству. Са сазнањем да се Пичка никад Косову научити неће.

◘ Мора да покуша да утиче на Цркву. И са врха, од Патријарха, који се јест изјаснио око Косова, али и са страна и одоздо. А не да дозволи да Владику Григорија, једног од духовно најачих ученика ортодоксне косовске школе Тасе Амфилохија, меркелизују.

◘ Мора да престане да веже Српску и Косово. Ако ово, ако оно. Српска је у Дејтон отишла као Држава. Српска је побједник рата против Унитаризма. Рата којег је наметнуо и водио Муслимански Унитаризам. Српска се из Дејтона ватила као призната Држава. На силу и привремено инкорпорирана у Насеобину БиХ. Али, у односу на друга два конституента, са најбољим националним државним темељима.

Косово је Србија и оно се отима силом.

Додик не треба да се игра никаквим Западним Србијама нити Вучићевим Разграничењима.

◘ Потпуно елиминисати из Српске Политике било што што може да личи на подршку Вучићу.

◘ Чекати да се у Србији створи, развије и побиједи Велика Странка Рационалног Национализма. За шта је СНСД-у требало десет година.

Можда у Србији треба мање.

Али, то је, у овом видику, бачено вријеме.

◘ Српска мора да игра двоструку игру. Дејтонску Игру и Игру Самосталности.

Она мора да буде и Аска и Вук.

Дејтон јој штити темељ Самосталности.

А Самосталност Српске је њена Пећка Патријаршија, Тесла и побједа на Косову Пољу.

За то јој треба много више од Додика.

◘ Од српствујућих Лидера, у Српској и Србији, имамо само једног, Милорада Додика. Александар Вучић је добровољни најмљеник да обавља противсрпске послове. Он се, до сада, етаблирао као Велеиздајник. Он није Вук Бранковић, постојећи или непостојећи. Није издао у једној бици. Он даје Српску Земљу.

Чак и ако заборавимо његову неартикулисану радикалско-шешељску прошлост која се не може друкчије оцијенити већ као противсрпска и доприносећа облаћењу Срба, што је посужило за хагове, санкције, одмазде и лажно агресирање и геноцидност, питање је да ли Вучић има имало простора да искорити своју превртљивост и постане територијални националист.

Додик је, пак, Практични Националист, без филозофије и политичког дуговременог конструкта, али изузетно талентован.

Он удара у најситније честице. Референдум. Он се не маже бијелим луком и сланином, по чупавим српским прсима.

Његова ограничења су што Национализам једнако примјењује и према Унитарном Сарајеву и према Опозицији у Српској.

Али су се досад показала ефикасним.

Сарај Чадор је потпуно слуђен. Само још нису од Уставног Уда тражили да послије понедјељка иде четвртак.

А Опозицију је потпуно потурчио. Тако да се стално обзиру и све мисле да Црвен Фесић Нано, носе наопако.

Додик и Српска су ту потпуно у предности. Јер Српска нема Самосталност као Србија. Али нема ни бројчану, духовну и интелектуалну масу. Коју има Србија. И која засад ћути. А надмоћнија је над Вучићем и његовом малобројном прозападном фалангом.

◘ И Српска и Србија имају само једну владајућу, велику Националну Странку. То је СНСД.

То је погубно. Јер, Нација и Држава, са свијетом и вијеком, општи преко Политичке Артикулације.

Други начин је празно манипулативно уличарење или ускогрупно поданичко инструментализовање.

◘ У цијелој Српској Опозицији, нема ни једне Националне Странке која би имала икакав потенцијал да се развије у утичући и превладавајући фактор на политичкој сцени.

И то је погубно.

◘ Косово као отежавајући фактор.

Због стања у које је доведено. И због стања Србије, у које је себе довела поводом Косова.

Отежавајући, зато што оно тешко постаје питање цијелог Српства. Јер се закаснило с тим.

Као и Јасеновац. Јер се никад ни покушало није.

И јер је Вучић то приграбио и посвојио. Он јавно пријети. Могуће је ваше изјашњавање о Косову кад ја све договорим са Албанцима. Басира Дачић. О Косову треба да договарамо са Албанијом.

То је довољно за два стријељања на Теразијама.

С друге, теже, стране, Српска је сама Косово.

Њу такође желе да отму од саме себе.

*

Шта да се ради на том трајном Косову равном.

◘ Додик и Српска морају стално да уче Вучића Српству. Са сазнањем да се Пичка никад Косову научити неће.

◘ Мора да покуша да утиче на Цркву. И са врха, од Патријарха, који се јест изјаснио око Косова, али и са страна и одоздо. А не да дозволи да Владику Григорија, једног од духовно најачих ученика ортодоксне косовске школе Тасе Амфилохија, меркелизују.

◘ Мора да престане да веже Српску и Косово. Ако ово, ако оно. Српска је у Дејтон отишла као Држава. Српска је побједник рата против Унитаризма. Рата којег је наметнуо и водио Муслимански Унитаризам. Српска се из Дејтона ватила као призната Држава. На силу и привремено инкорпорирана у Насеобину БиХ. Али, у односу на друга два конституента, са најбољим националним државним темељима.

Косово је Србија и оно се отима силом.

Додик не треба да се игра никаквим Западним Србијама нити Вучићевим Разграничењима.

◘ Потпуно елиминисати из Српске Политике било што што може да личи на подршку Вучићу.

◘ Чекати да се у Србији створи, развије и побиједи Велика Странка Рационалног Национализма. За шта је СНСД-у требало десет година.

Можда у Србији треба мање.

Али, то је, у овом видику, бачено вријеме.

◘ Српска мора да игра двоструку игру. Дејтонску Игру и Игру Самосталности.

Она мора да буде и Аска и Вук.

Дејтон јој штити темељ Самосталности.

А Самосталност Српске је њена Пећка Патријаршија, Тесла и побједа на Косову Пољу.

За то јој треба много више од Додика.