УСИТЊАВАЊЕ

СРБИЈЕ

Изгледа, све што расте и треба да расте.

Све што је ушло у Изборе у Србији, ући ће и у Народну Скупштину Србије.

Скрпоздолне листе, трипут истрошене и смијешно комбиноване, у мојој оптици нису имале никакве шансе. Па ни Радуле листа Доста је било.

Први резултати такође смијешног Цесида, формираног за друге потребе, друга времена и друге намјере, говорили су о томе да је Цензус Горе Далеко за све, осим за Дачића, Шешељића, и Наравно Вучића. Коме је додијељено 58%.

Да и народ и листе и они који би да се зову Опозиција, одмах замру.

Онда је наступила Ћутња Рикања.

А Предсједник РИК-а је прочитао први саопштај као опроштај. Тако зидобелно, као да се ради о изборима у Темишвару.

Током ноћи многи је цензус сазрио.

Све то, дабоме, не мора да значи да је било манипулације и да је неко наређивао РИК-у, благоугодним ријечима Пуштајте их преко цензуса.

Јер Цензус је сиромашни рођак Цензуре.

Одуство Монолитне Опозиције, коликогод она била нереална, а објаснићу да је била реална, пројектовани је циљ ових Избора у Србији. Као што се Монолитном Опозицијом жели нешто постићи тако се, можда још више, жели постићи и многобројним безизгледним листама.

Ако су се могли спојити Ђинђић и Коштуница, ономад, и ако су се могли спојити Трио ЧБЧ, сада, могла се спојити и сва опозиција са једним вођом. Тада би притисак на Вучића био много већи и тада би се дало повода бирачима да изађу у већем броју и да више гласају Против него За.

Могла је, да су Страни Аранжери и Велики Кројачи тако хтјели. Јер за властиту такву креацију, у Србији одавно нема шнитова, маказа и кројача.

Опозиција, која се сада окупља код Рашковићке и иде у РИК, шарена је. А без Шешеља је. Једини прави противници су ДСС и друштво, који су против ЕУНАТО и Радуловић који је против Вучића.

Све остало ће шаренило показати прије или касније.

Инструктори за толико листа нису имали за циљ да ослабе Вучића већ да разједине и ослабе сваког од њих појединачно.

У постизборној ноћи, очито се водила борба, да ли их разједињене пустити и у Народну Скупштину.

Преовладала је снага која жели дерегулацију, уситњавање и даље атрофирање политичке сцене.

Јер СНС је одавно смрвљен. На тој Вучићевој листи нема кога нема а нико није из СНС-а. И он сам ту странку више не помиње.

Знајући да је у питању процес дробљења и дерегулације, блиједи Дачић је у ноћи послије Избора саопштио да је Социјалистичка Партија успјела да сачува идентитет. Веома чудна постизборна изјава.

Сада ће се великим бројем прекоцензусаша та сцена даље гранулирати.

Србија ће, тако постати Вучићева Земља Листа. Умјесто Демократија Политичких Странака.

СРБИЈА СЕ ПРЕДАЛА,

КАО ТОЛИКО

ДЕЦЕНИЈА ПРИЈЕ

Сва истраживања Јавног Мнијења у Србији, пред изборе ове, говоре о томе да ће Вучић добити између 55% и 100%. У Народну Скупштину ће ући још само СПС, СРС и, вјероватно, СНС.

Та истраживачка манипулација Јавним Мнијењем достигла је нивое свих других манипулација. Укључујући и Убиство Певачице.

Предозираност Србије манипулативима, у форте варијанти, и премреженост Србије потпуним одуством координата Колективне Свијести и политичког здравља, фасцинантна је појава у новијој европској историји.

Једнопартијски системи, једноновински и једнотелевизијски медији се, спрам данашње Србије Александра Вучића, доимају као дјечије цртанке.

Стога ми је занимљиво истраживање Јавног Мнијења којег је презентовао Сајт НСПМ и Ђорђе Вукадиновић.

Да би отклонили мањкавости телефонског и теренског, контактног, истражвања, они су их комбиновали и на узорку од 1.500 испитаника добили одоворе који ми, са ове дистанце и апсолутне немогућности контактирања са бирачким фокус групама по разним мјестима, личи на најреалније.

Од оних који су се изјаснили за кога би гласали, расподјела иде овако:

·        Вучић – 30,9%

·        Дачић – 8,7%

·        Шешељ – 6,7%

·        За праведну Србију – 5,1%

·        Све остало је испод 5%

Од свих, и оних који су се изјаснили закога и оних који су неодлучни или неће изаћи, проценти су подијељени овако:

·        Вучић – 44,8%

·        Дачић – 12,7%

·        Шешељ – 9,8%

·        За праведну Србију – 7,5%

·        БЧЧ – 6,9%

·        Двери – ДСС – 6,3%

·        Остали испод 5%

Моја прогноза је да ће Вучић добити негдје између 30,9% и 44,8%, између првог и другог постотка. Ближе другом. Да ће СПС и Дачић задржати свој степеник јер је њихово бирачко тијело непоколебљиво, као Трећепозивци који држе ровове, не могу напријед а не могу ни побјећи. Да ће Шешељ скочити. Јер ће дио радикала који су били у мјесној заједници Неизлазност, сада изаћи, као и дио оних који мисле да је Вучић Педер, у погледу Запада, али неће то јавно да кажу па ће рећи преко листића.

Ово све говорим, не знајући како се у Србији манипулише бројањем, списковима бирача, записниицма и слично. Тако да остављам могућност да разлика, у односу на ову моју прогнозу, као и на исраживање НСПМ, буде Драстична.

Има ту још занимљивих, али непотребних, истаживачких оријентира. Као и у сваком истраживању.

Уз оно класично питање Иде ли у добром, лоше, истом смјеру. Сви кажи да иде у лошем. И сви ти исти кажу да ће гласати за оног ко их је водио тим смјером.

То је питање Рационалитета Избора која је мало коме, у Политици, у Јавности, и у Социологији, разумљива.

Писао сам о томе у књизи Политичка Странка Перманентне Изборне Аактивности. За ову прилику могу рећи да је то као и чињеница да двадесетпетогодишњак, њих 99,7%, мисли да Кардашијанка има боље дупе од његове дјевојке. Што није тачно. Али да су данас избори, он би гласао тако. Па га ти јеби.

У том свјетлу треба посматрати чињеницу да скоро 80% оних који ће гласати за Вучића каже да данас живи исто или боље него прије три године.

Да Дачићевих 43,8% мисли да је горе. А Шешељевих 71,1% мисли да живе горе.

Нешто од ових разлика има реалне основе. Јер се ради о различитом бирачком тијелу. По годиштима и животној доби. Па су Дачићеви старији и објективно у тежој ситуацији. Али Шешељеви нису сви старији па су само незадовољнији Вучићевом Издајом и чињеницом да су толико привржени СРС а власт је узео неко други.

Што је приврженост Политичкој Странци већа, то је незадовољство губитком или небивањем на власти, веће. Кроз ту призму незадовољства мјере се све остале, и најочигледније, чињенице.

Укупно, 42,7% испитаних мисле да се у Србији живи горе него прије три године. 27,3% мисли да ће бити горе а 34,4% се нада да ће остати исто.

Тих 42,7% се лако може преточити у гласове за Вучића. Који је заслужан и за боље, и за исто, и за горе.

Дабоме, не буквално, сваки глас. Говорим о укупном проценту који ће садржавати много састојака.

Ну.

То све говори да се Србија помирила.

Како је понијело, понијело.

Нико и не тражи бољег од Вучића.

Ушао неко у Фарму, изашао неко из Фарме, Фарма тече даље.

Србија је у Трапу.

Србија се вратила у неку врсту Отоманског Зимског Сна.

Њој се више не може догодити ни Хрватска Грешка Мост.

Трагично је што је цијела ова лепеза лидера, паралидера, полулидера и разних политичких маски, већ по пети или десети пут на изборима. При томе ни њих ни бираче није срамота те чињенице.

Још је трагичније, за Србију, што тај миље и тај Отомански Зимски Сан, не дају ни пола процента могућности да се створи Нова Политичка Снага, Здрава Опозиција, Реална Национална Политика, којој би, ако би сад никла, требало десет година да дође на власт, али да се, при томе, не исквари, која је неопходна, не само Србији, у вртлозима који чекају овај вијек. Балкан посебно.

Одложићу Истраживање НСПМ и копију овог текста, и сачекати изборе.