СОЦИОЛОШКИ

И ПОЛИТИЧКИ

ПРОФИЛ ПРОТЕСТА

У СРБИЈИ

Узимам у обзир само Језгро Протестера у Србији.

Како се то у почетку самодекларисало. Као студентско, младалачко, омладинско, социјалистичким рјечником речено.

Дабоме, како су се Протести одвијали и омасовљавали, придруживале су им се и друге структуре, дефинисане једино по старосној доби већој од студентске и младалачке.

Али једини изворни интресни и компактни слој је управо онај први.

С тим да треба узети у обзир да је број учесника, студената и младих, у односу на тај сегмент друштва, на бирачку популацију и, поготову, на Целу Србију, занемарљив.

Али је демократски и политички неоспорно валидан.

Термин Протестери користим као индукцију од ријечи Пролетери. Као асоцијацију. Ни Протестери немају ништа, у социлолошком и политичком смислу, као и, ономад, Пролетери, у имовини и правима.

Зашто је дошло до Протеста.

► Због тога што је Србија залутала. Она лута већ тридесет добрих година. Када је највећи дио Језгра Протестера рођен, Србија је већ лутала једну деценију.

► Зато што у Србији нема Опозиције. Ови Протести нису протви Вучића и Режима, нити су подршка Јаду и Беди Опозиције. Каквегод пароле избацивали.

Они су Вапај за Избором и Слободом.

А Слободе нема, ако нема Избора.

То је срж Протеста. Појава захтјева и парола, како дани пролазе, може да побије овај мој закључак. Али  ће то значити да је срж Протеста поново потиснута под блато политичке баналије.

► Зато што Србија није заокружена НДД Сфера. Зато што нема Национални Програм. Зато што није Орбанова Мађарска.

*

То је подсвсјесна позадина Протеста студената и младих.

Они ње нису свјесни, дабоме.

Стога и не знају шта хоће. Стога су им захтјеви конфузни, партикуларни, скоковити и несуштински.

Али. И то има своје коријене. У сљедећим социолошким и политичким чињеницама.

► Студенти и Млади у Србији су потпуно одбачен и заборављен слој Друштва. Приватни факултети су анархизовали и либерализовали студентске слојеве. Беспотребно и неквалитетно студирање допринијело је њиховој небитности. Као и анархизовано друштво уопште.

Млади немају више СКОЈ, Савез Оомалдине, Омладинске Радне Акције. Политичке Странке немају валидне Активе Младих.

Коме требају Млади и Студенти. Никоме.

Мали вентил и идеал је одлзак из Земље.

Али то је само вентил и варка.

► Њиховом Лутајућем Путовању, откако су се родили, печат даје иста структура јавносника, политичара, који се метиљају по јавној, политичкој, економској и судбинској сцени, и тих генерација и Србије.

Егзистенцијално је фрустрирајуће проходати и тепати му, кад се појави на екрану, Сесел, и кад одрастеш, имати га опет на екрану и листићу. Као и Вучића, Дачића, Драшковића, Чанка...

Њихов, Младих, живот се одвијао на Путу Политичке Бљузгавице. То оставља трајни карактерни траг. Не само политички и социолошки.

► Они припадају Кич Генерацији Србије. Они су дубоко у мраку Кич Пинк Шунд амалгама. Они би хтјели да припадају и нечем важнијем. Али немају избора. Могу само да припадају Кич Политици Србије.

► Њихова политичка располућеност дала је гласове Керовођи, Заштитнику Грађана, дакле једном потпно измишљеном Политичком Лику. Ни Заштитника, ни Грађана. То је једна западна фикција која се намеће НДД Сферама, које треба дерегулисати и збрисати са лица властите земље, сјећања и културе.

И дала је гласове Белом. Такође измишљеном Политичком Лику.

С тим што се Керовођа уживио, и има Кројаче, а Бели зна шта се догађа и зајебава се са свима као и са собом.

Млади и Студенти, сада виде да су се зајебали. Да су упали у замку.

► Они, Језгро Протестера, не знају шта је Политика ни како се то ради. То се види по њиховим аматерским и натуралним паролицама. Они не знају како функционише Политички Систем. И то је најтрагичнија чињеница блата и мрака у коме су остављени.

► Они немају приступа никоме на Политичкој Сцени. Не само због тога што овај булументаријум противвучићевских, јер нису опозициони, кандидата, немају ни програма ни странака, ни покрета, не само због тога што не постоји СКОЈ, Савез Студената или Активи Младих.

Они не спадају у Есенес јер је то радикалска технологија примитивне политичке мисли и праксе, која их је двадесет и више година држала у политичком и животном подруму.

Они не садају ни у Еспес, јер је то пресвучени распали Савез Комуниста Србије.

А обје те политичке категорије су повезане се Мајкунима и Тајкунима, у спрези која будућност даје веома малом и ограниченом броју оних који су спремни да сваког дана живе на Ивици Смртовнице и на Марици Затвора.

► И, коликогод ово од мене било неозбиљно или заједљиво, прљаво, чак, они, Млади и Студенти, не спадају ни у Парове, Пинкове Звезде. Чак ни у Жирије.

Не спадају у властите Кич Генерације. И то им је наметнуто.

Они су сами а живи зазидани.

*

Протестери су тужна црно-бијела слика свих боја силазног пута Србије. Који траје све те претходне деценије.

Стога је најмудрије пустити да се Протестери сами организују и да Протести сами прођу и јењају.

У нади да ће неко паметан у Србији, паметан, јебемлига, узети све то у обзир.

Али то не може да буде нико са листе Кандидата. Да ме се не оптужује унапријед.

Свако придруживање и тај би њихов чин претворило у Кич.

Као што би најбезочнији Шунд, а Србији тако природан, био Противпротест Вучића и његовог Конгломераторијума.

Био би то Катран и Перје на Младост и Дух.

Као што би национална пропаст била да се Протести претворе у Београдски Мајдан, у рушилаштво и формирање Политичког Система Улице.

ПРОТЕСТИ СРБИЈА.

ДА ЛИ ЈЕ ВУЧИЋ

ПРЕВРНУО КОЛА СИЈЕНА.

Судећи по необазирању, и нечешању по гујици, јесте.

Најбоље би било да мора да значи, иако немере да бидне.

Сваки добар љекар ће рећи да не постоји ни Спонтани Побачај. Ни Спонтани Пнеумоторакс.

Па ће тако и сваки политички и социолошки једнооки посматрач рећи да не постоје ни Спонтани Протести.

Ја могу да кажем да Вучић своје у Србији, већ годинама тако жунира у сепету, да су ови протести минијатурни.

Дабоме. Вучић то наставља да ради и даље, правећи се да заиста стоји испред преврнутих кола сијена и ужива у томе да окривљују њега. Он у интрвјуу за Политико каже да је баш лепо што има протеста. Дозволили смо им. То је демократија.

И тако то користи за себе. И за Србију.

А то што се чују замерке, то је лична мржња према њему. Завиде му што има орму и што пребацује норму.

Чиме жели да каже Слажем се са Васићем. Јебем вас ко жуну у сепету. А и даље ћу.

Неколико чињеница о Протестима.

► Студенти и *студенти* нарочито су погодни за организовање им Протеста. То је аморфна структура, нема свој синдикат, не дјелуеш инститицуонално, повезују се по прнципу Шаљи даље, тако да нико до њих и не зна одакле све потиче. А тако је младалачки бити важан и протестовати. То је питање части.

Твоје је само да им дозираш захтјеве и повећаваш их и радикализујеш у складу са одзивом и повећањем масовности.

► Смишљено је да Протесте не обиљажавају никаквим жутим паткицама. Није добро опредјељивати се и на тај начин сваљивати све на познату адресу.

Али, у Новом Саду су већ дошли до захтјева за рушењем Вучића, не само РИКа-а.

► Протесте су организовали они који су организовали и Противкандидате Вучићу. Или барем њихов највећи дио.

► Протести су опомена Вучићу. Након брзе и присне Руске Честике, Велики Кројачи су одлучили да упозоре Старог Дужника. Знајући да не могу ништа да му науде. Али могу да га мрцваре.

Пустили смо ти Изборе. Нисмо контролисали. То требаш да цијениш.

Протести ће пресахнути када Вучић обећа и да гаранције за следећи Велики Потез.

► Протести су шамар Опозицији. Или, барем, највећем њеном дијелу. То је порука у којој се каже Незадовољство постоји. Ви нисте у стању да га каналишете. Незадовљни постоје, ви нисте у стању да их изведете на биралишта.

Ми немамо Странку, чује се одјек из Противкандидатовља. Немамо ни ми Странку, па смо покренули студенте у много мјеста, одзвања од Великих Кројача.

Стога се за Јанковића калеми будући Покрет.

А када погледаш ко га је од почетка подржавао, видиш са које Темзе вјетар дува.

► Због те Темзе, Вучић би требао да се више забрине него Опозиција и Противкандидати.

► Протести су добар вентил незадовољне Србије. Све док не прерасту у Деструкцију. Улично рушење Власти.

Онда, пошто је Србија, са Вучићем, на силазној путањи, само ће склизнути неколико степеница одједном.

Са Вучићем, она клизи споро и стабилно.

А све док постоји неки Систем Власти, чак и неоспорно неприхватљив Вчићев, за Србију има наде. Кад дође у украјинску ситуацију, коју је призвела Западна Демократска Улица, онда више наде неће бити и Србија ће дефинитивно пасти у раље Уништитеља.

►Протести показују да Србија нема демократске снаге да крене у дугорочно формулисање Политичке Артикулације.

А то је њена највећа опаснст.

Пола Вучићевих гласова дошло је на начин мимо воље Бирача. У чему је и много покрадених.

То може да спријечи само јака страначка организације, добро научена, која покрива свако Бирачко Мјесто. Или, пожељно, више њих.

Зашто је то највећа опасност Србије.

СНС је Политичка Странка збрдаздола. И може сутра да се распадне као и Тадићева. Социјалисти су на силазној путањи. Дачић их је овим подсукњарством паралисао.

Студенти и општи протестанти нису за тај озбиљнији посао. Као што је то одмах рекао и Бели.

Формирање Политичких Странака и Политичких Програма, на другим је адресама.

А за то треба времена, стрпљења, пара, људи, организације. И Десет Дугих Година.

Ничега од тога нема у Србији.

Нажалост. Великим Кројачима и то одговара.

Ово је прелазна фаза ка безстраначју Србије.

Онда ће им посао бити знатно олакшан.