ЕВРОПСКА

СОЦИЈАЛДЕМОКРАТИЈА

У КРИЗИ,

НА КРИВОМ

ТОРЊУ У ПИЗИ

Жељко Пантелић је, из Рима, у Недељнику објавио четвеространични текст о кризи Умјерене Љевице у Европи.

Тема није нова. Траје одавно.

Само је овдје, на Ратовитом Балкану, и додатно затурена обзиром да су Ратови Братства Јединства донијели двије врсте мржње. На шта мало ко обраћа пажњу. Мржњу према другој нацији, комада један или више, и мржњу према Комунизму, Социјализму, Црвеним.

Затурена је Тема Социјализма, Социјалдемократије, Умјерене Љевице, Државе Социјалне Правде.

Али. Затурена је и суштина.

У првом плану је Колективни Егзистенцијализам. Преживљавање Нације.

То се, као судбоносно питање, поставило у Хрватској, пред Хрвате, пред Србе у четири садашње државе, у Хрватској, БиХ, Косову, Србији, пред Шиптаре, пред муслимане у облику нације Бошњака.

И потиснуло све у други план. Нарочито идеолошки опијум за народ.

Љевица на Балкану, што је било или што је има, искориштена је, или се покушава искористити, за Финансијерски и Територијалистички концепт Збигњева. А то значи тотално уништење и трајни губитак НДД Сфере. Губитак Нације Државе Друштва.

Слично је употријебљена Љевица, Умјерена Љевица, Социјалдемократија, у Европи.

Она је истурена да широким слојевима, остацима радничке класе, све више девастираном средњем слоју и јавности уопште, подметне идеју Социјално Упављивог Тржишта.

Најочитији примјер је Блер, један од највећих соцјалдемократских Блентова у историји. Он је у Енглеској добијао више од 40 посто гласова. А онда је од Збигњева искориштен за уништење Ирака и Србије. То је само оно што је видљиво. И што је бирачима послужило за одустајање.

Тако је Збигњев постигао двије ствари. Искористио Енглеску, Велику Британију, под Блером, за интернационалну фашистичку алијансу. И уништио љевицу у Енглеској. Лабуристе. Малибандит Милибанд није, сада, у изборима, имао никакве шансе. А на сљедећим се такође не види нада.

Социјалдемократи су и у Њемачкој искориштени. Тако да је њихов садашњи домет боравак под сукњом Ангеле Меркел. И сретни ко кучићи.

Бирачи су се осјетили изданим од европске Соцјалдемократије.

Од шест најважнијих чланица, каже Пантелић, Њемачка, Француска, Велика Британија, Италија, Шпанија, Пољска, само у Италији Љевица има неке шансе.

Тај феномен, Издаја Бирача, мало се анализира. Негдје је то стварна издаја негдје Подметнута Издаја. Као што је Пасок у Грчкој, па и тај Бленто Блер.

Феномен Издаје Бирача дошао је до изражаја, нпр, 2006е у Републици Српској, када је Есенесде потпукао, и касније, Есдеес, самозвану државотворну национално ортодоксну странку.

Чак и кад знате да ћете изгубити, бираче не смијете издати.

Јер ћете се веома тешко вратити.

То је случај и са Евроспком Умјереном Љевицом, Социјалдемократијом и Социјалистичким Партијама.

Њихово вријеме завршено је.

Због Издаје. Због уништавања класа и индустријског друштва. Због тоталитарног манипулаторијума Збигњева, над Европом, ЕУ, ТТИП, и Нато Пакт. Због тема и програма које је изгубила или које више нису важне.

Посљедица, на љевици, у лијевом политичком оптикуму широких слојева, јесте Сириза.

Ако је Љевица подгријавање млијека, Сириза је кипљење млијека.

То је директан одговор на све издаје НДД Сфере.

Љевица данас, у Европи и Овдје, мора да се окрене сљедећим програмима и темама:

·        Национална Држава

·        Глобализација само у складу са Националним Интересом

·        ЕУ и Нато интеграције само на партнерском равнопраном односу

·        Затварање тржишта пред уништењем домаћих стваралачких и произвођачких потенцијала

·        Обустава, ако је ишта остало, продаје темеља економије и државе

·        Достојанство Рада, Повратак Људима.

То су, и други, темељи који ће обезбиједити егзистенцију широким социјалним слојевима.

За тај сноп тема и програма, потребан је консензус, и укључење, са социјалним слојевима. Потребна је Странка Социјалног Савеза.

НА КОЈОЈ

СТРАНИ СТОЈИ,

ДАНАС,

СОЦИЈАЛДЕМОКРАТИЈА

Др Антун Вујић, оснивач социјалдемократске странке Хрватске, 1989е, коју је потом ујединио са Рачановим лагумџизираним комунистима, соцјалистима, у предвечерје краха Есдепеа Хрватске, пред налетима Караколинде и Карамарка, изненађујуће брзо опорављеног Хадезеа, износи тезу да се Социјалдемократија мора радикализовати или ће јачати Радикална Љевица.

А у одговору на питање шта је данас Социјалдемократија, каже да је Социјалдемократија и данас, као што је и увијек била, на страни Рада а не Разграбљивања.

Лијепо звучи хрватски шешир доктора Вујића, иначе равнатеља Лексикографског завода.

Али мало има везе са чињеницама.

Социјалдемократија данас, на просторима бившег Централног Комитета, не постоји. Нема Рада. Само Разграбљивање, Пљачка.

То преименовање, које је извео Рачан, једнако је, као што је то извео Лагумџија у Сарајеву, као што је извео Слободан Милошевић у Београду, манипулативна представа за слуђене, демократизоване и ослобођене масе од њих самих.

Пројектантима распада Сфрј требала је клацкалица. Па су мртволадно зажмирили на оба ока и на оба уха, и дозовлили да се окорјели бирократизовани комунисти преобуку. У међудобу су пустили националистима, које су такође жмирећи потицали и чешкали им муданца, да обаве прљав посао. Па би онда клацкалицу претегли на другу страну. И тако до данданас. А онај ко на клацкалици Би Гори, увијек је остваривао потребан дио жеља, и више, Пројектаната распада, Територијализације бившег простора Сфрј и самог невидљивг Збигњева.

Тако се догађа и данас. У Загребу. У Београду. У Сарајеву. Они остали нису толико битни.

Дакле. Социјалдемократија није овдје никада постојала.

У Бањалуци је, прије двадесет година 96е, формиран Савез Независних Социјалдемократа, којег су Странци Усранци и кретеноидни Лагумџија, непрестано хтјели подвести под Сарајевску Социјалдемократију, јер би тако добили већи утег на оној Клацкалици, а кад нису успјели, и када је Есенесде чврсто инсистирао на поштовању Дејтонског споразума, Три народа и Два ентитета, што је од почетка у његовом политичком програму, проглашен је Националистичком странком, настављачем Есдеесових програма и насљедником Караџићеве реторике.

Клацкалица је претегнута па је Гори отишао Есдеес и Савез за промјене.

Ну. Ни Есенесде не може овдје да оствари Социјалдеморкатију. Овдје нема услова за тако нешто. А понестаје их и у самој Европи. Масе су све сиромашније, тржиште је све пресудније, друштвени слојеви све невидљивији.

Други оптерећујући проблем је што су Блер, али и остали европски социјалдемократи, од почетка, пристајали да Социјалдеморатија служи као лажни, свјетлуцави и људски застор најездама Неолиберализма. За подршку америчком Теритријализму, дивљаштву и нацизму, по Багдаду и Београду и слично.

На тај начин је Социјалдемократија постала бункер европских лажи о оружју за масовно уништење. Бункер за производњу историјских фалсификата.

Због свега тога, Социјалдеморатија је потпуно потрошена идеја.

Тројни варијабилни и флексибилни Пакт, којег његују Странци Усранци на просторима бивше Сфрј, између Национализма, Криминала и Пресвучењака, заузео је цијели политички артиклацијски простор на дуљи рок.

Неће помоћи блага до умјерна радикализација Социјалдемократије коју предлаже Антун Вујић.

Социјалдемократски политички капитали, појединци, они који људско достојанство мјере радом и резултатима рада и који не пристају да буду ноћне курве малобројним пљачкашима који се представљају као тржшници, либерали, капиталисти, бизнисмени и тајкуни, морају се објединити и створити, свако у свом поднебљу, Политичку Странку Социјалног Савеза. Странку Новог Концепта.

То је неодложан задатак. Повратак Људима.

Широки слојеви становништва, Масовна Сиротиња, мора наћи своје мјесто директно у члансту такве Странке Социјалног Савеза и у Власти, или Опозицији. Политичко представљање гласача у странкама, а касније и у власти, потрошено је као идеја и пракса јер су тајкуни и капиалци инсталирали своје технологије.

Погледајмо колико која политичка странка у Републици Српској има пољопривредника међу стотинама одборника. На прсте једне руке.

Дабоме. Увијек остаје питање има ли друштво снаге за нову политичку артикулацију. За интелектуализацију и практикацију. Колико је социосклероза узела маха. Колико су јаке решетке на главама и свијестима, на слободи и идејама.

Или се Јапајатија дефинитивно преобразила у Апатију.