ЗАШТО СЕ

РАСПАДАЈУ

СДС И СДА

А НЕ И ХДЗ

И СНСД

Есдеа и Есдеес су технолошки сличне предратне, ратне и постратне Странке.

То су Покретне Странке, настале из Покрета. А никада нису стигле до краја пута. До преображаја у Политичку Странку.

Данас су сличније него икада.

Радо иде Посланик из Клуба.

Не клепећи нанулама из скупштинских клупа.

То разарање СДА и СДС, партнерице у власти овог мандата, на нивоу заједничких институција, достигло је размјере тренда. Одавно више није вијест ни појава.

Коликогод Бакир срао о ресетоању, када је преузео Странку, или Есдеес био изненађен, као Зимска Служба, ради се о политичком процесу који законито захвата баш те двије Политичке Странке.

А не захвата Хадезе о Есенесде.

Разлози су сљедећи.

● Недефинисана Национална Политика.

Код Есдеа, то је вишедеценијска обмана Мултиетничношћу БиХ, нескривеним Унутаризмом као јединим интересом муслимана и Бошњака, форсирање вјештачких сарајевских институција Босне, Босанског Језика, Конститутивности, борба против Дана Републике, Грба, Химне... свега што је српско и из Српске.

Код Есдееса, то је лажно Србовање чупавијех прса, натрљаних сланном и бијелим луком. Док су, истовремено, дали Војску Репблике Срспке и Порезе, преко Иванића, признали Сребреницу, преко Чавића.

Са финалним сунећењем у Пробосанској Коалицији на нивоу БиХ и опозиционарством Српској, умјесто у Српској.

Та, и једна и друга, лажна Национална Политика, укруг, на једном вршају, без стварног Интереса Срба и муслимана, дошла је до краја.

Есенесде није преузео Есдеесову реторику, као што су се једно вријеме правдали, већ је формирао Политику Опстанка и Самосталности.

Зато се Есенесде не осипа.

А ви реците да је то зато што краде јер је на Власти.

Хадезе је формирао Националну Политику и прекинуо Подахднамски однос према Сарајеву.

А ви реците да су пали под руски утицај.

● Проблем Политичког Вођства и Есдеа и Есдееса.

Код Есдеа, то је Бакир Изетбеговић.

То што је неко нечији син не доноси никакво јамство да може да наслиједи Бабу у било чему.

То су пробавали Отоманци, вијековима, да би на крају пропали и остали без камена на камену.

Код Есдееса, то су политички неопремљени и недорасли Чавић, Босић, Говедарица. Да се не враћам уназад.

● Проблем Погрешног Противника.

Код Есдеа, то је Република Српска. Што се једино може разумјети као ревитализација Отоманског Територијализма.

Али. Чак и кад би Есдеа укинуо, како стоји у Програму регионализације БиХ, Републику Српску, тиме не би ријешио ни један колективни проблем муслимана/Бошњака.

Код Есдееса, то је Додик и СНСД.

Код Политичких странака, које желе Побједу на Изборима, и Власт, најчешћа системска грешка је да себи унапријед нађу противника. И, онда, организују куцању и вељачу, око њега и око стуба на коме су га, привидно, разапели.

Пут је, међутим, другачији.

Прво формираш и уобличиш Националну Политику. Јер је она на овим просторима, код Срба нарочито, у шта убрајам и муслимане, најпрофитабилнија и незаобилазна.

А, потом, добијаш противнике.

*

Има још разлога, од вјерских, колективистичких, просторних, до пијаце уторком а сваддбе суботом... али... иде субота.

СРПСКА ПОЛИТИКА

МОРА СЕ ТРАЈНО

УОБЛИЧИТИ КАО

ХЛАДНА КОЕГЗИСТЕНЦИЈА

Свако увлачење Срба, који пате од вишка љубави за друге, од вишка колективитета, од радости заједништва, од полуције током Братства и Јединства, у било коју сарадњу и везу осим голе међудржавне, опасно је по њихову Егзистенцију и Опстанак.

Улазак наивног Краља у Краљевину СХС, затим српско форисарање Рата а не Пакта и комунистичко фолирање да су сви у СХС учествовали у устанку против Нијемаца једнако као и Срби, и, коначно, стварање ФНРЈ, од Срба на толиком простору, учинило је да их нема у Хрватској, у пола БиХ, на Косову, у Македонији, па и у Црној Гори.

Зато, кад Вучић излази, трепћући у политичком оргазму, са идејама Један Аутопут Према Сваком Српском Непријатељу, Политичке Србе треба да језа пролази. А обични треба да се сјете Јасеновца и Олује.

Вучићево форсирање сарадње Београда и Сарајева, односно постављање БиХ на прво мјесто, док се Република Српска помиње само кад мора, није опредјељење против владајуће опције у Српској. То је опредјељење за Сарајево и за нестанак Републике Српске у вртлозима Унитаризма.

Његова генијална замисао о Аутопуту Београд – Сарајево којим би се повезали Санџак, Горажде и Сарајево, предратна је идеја о Зетри. Зеленој Трансверзали.

Данас је Мектић, Велики Стратег Есдееса у борби против Криминала и Корупције, али српске провенијенције, и на привременом раду, са уговором о позајмици са Бакиром, изашао са идејом да се Бакира треба уклонити, као и Додика, али да са СДА Српска Демократска Странка хоће и може да сарађује.

И понови нека свјетлуцава мјеста те сарадње која као да су Вучићева.

Форсира Звиздића. С којим се недавно, Вучић, у Првом Дану Кандидатуре, кобива нешто консултовао. Са Звиздићем које се у све разумије ко МУК.

Очито је да је струја која је исфорсирала Бакира и Ревизују, добила опоненте. Или је то иста, мало тајнија, која ће Бакирову Авантуру искористити као додатни аргумент да га се пукне по ушима. Уклони.

Да ли је то реално или није, обзиром на то да Бошњачки Политички Круг води Исламска Заједница и да је СДА ту центар, нећу сада да разлажем.

Велики Кројачи који су смислили Распад Југославије и Ратове Братства и Јединства, са Србима као главним кривцима и злочинцима, сада су кренули у другу фазу.

Србе треба искористити за даље уништње тако што ће их се погурати, на основу подсвјесне повратне спреге о кривици, у сарадњу са муслиманима. У којима ће они, уз садејство Шиптара, дугорочно страдати.

У шта не треба сумњати.

Срби су у стању да толико заволе муслимане да ће примати вјеру, а већ јесу, и да ће сарму правити ко баклаву, без крметине, у богатом шећерном преливу.

Кад су Срби доспјели у стуацију да им је Мектић главни стратег за политичку међунационалну сарадњу са муслиманима, а Вучић за регионалну царинску унију, путну мрежу и побратимство са Сарајевом, Загребом и Тираном, прогноза може да буде само резултат као кад су се Девет Говедара завратили на Мару.

Стога Српска и Србија, мада је у Србији стање мјестимично јебено, морају да формулишу своју политику Хладне Коегзистенције. За дуго наредно вријеме.

Српска то мора да учини и према Сарајеву.

Нема никакве љубави са СДА. Чак и када се Бакир уклони. Јер су сви Бакир, сви су подржали Ревизију. Сви, дакле, мисле да су Срби геноцидни.

Игра са СДА и СДС иста је као и, некад, игра са СДП и СНСД. Када је СДП покушао да увлачећи СНСД, створи босанскохерцеговачку социјалдемократију и тако, склањајући и кажњавајући СДС, увуче Србе у заједништво у коме ће бити прејебани наталитетом и преведени жедни преко Дејтон воде.

Ово сад је потпуно идентичан пројект.

Само што то Мектић не зна.

Тада је СНСД форсирао положај Српске у кварљивим и варљивим преправкама Дејтона, Референдум, мада Срље не зна какву је историјску одлуку одиграо тај причајући Референдум, и форисрао Национални Интерес, што је СДП-у скратило пипке, па су се оренули увлачењу у мртвачки загрљај Хрвата, преко Комшића – и, коначно, пропали.

Шта сада, чини СДС, преко Мектића, у том загрљају.

Имјесто да се окрене Националном Интерерсу Српске, он тражи дубљи загрљај са СДА. Само нек Бакир буде код куће.

Зато Српска треба формулисати Државну и Националну Политику Хладне Коегзистенције.

Као гаранцију Опстанка и Самосталности.