ПЛИТКОЋА

САРАЈЧАРШИЈЛУКА,

ЕНДЕМСКЕ

ВРСТЕ ПОЛИТИКЕ

Бакир Син Изтебеговић све више личи на свог оца Алију.

Кад га нешто озбиљно питаш, он почне Знате, има то кад ово па оно и ми вако па нако а то море, ба и боље, само ето...

Ћаршијско, сокачко, нако објашњење.

Тако је, некидан, покушао да објасни стање у БиХ, коме је Сарај, Сарајски Политички Круг, Сарајски Бошњачки Круг, Сарај Интернационални Унитаризам, па и он, Кирбасин Изтебегвић, кумовао, свадбовао и допринио у невиђеним количинама.

Знате, ба, Додик, ко они глупи Босанац, није баш тако рекао, вози сам у супротном смјеру и мисли да сви други возе у погрешном.

Тим је Кирбасин покушао да аналитички објасни политику која је произвела Референдум у Српској, политику уништења Српске, јер његова, Бакирова и Алијина, Странка, у свом програму има укидање ентитета у БиХ, са нагласком на Републику Српску јер Федерација, де факто, и не постоји, обртањем цијеле дуготрајне тираније и стављањем једне посљедице, на мјесто њеног почетка и узрока.

Та Сарај Чадор Оптика, којој је својствено да од Једног Додика не види Шуму, наметнула је те визире и Странцима Усранцима. Па и Инцко аналитикује. Или ћемо ми сруштити Додика или ће Додик урушити Дејтон.

Стање, међутим, стоји потпуно обратно.

Додик није ни пипинуо Дејтон. Ви сте, од Вестендорпа па надаље, а и Билт није чист, вадили курчиће на Дејтон кадгод је било неке шансе.

Ну.

То сарајско, ћаршијско, сокачко, симпатићно, објашњавање свијета, вијека, дуњалука и вакта, није само Алијино или Бакирово. То је тако типићно ћаршијско.

И Радован Караџић је, када га је почивши Лазар Петровић, питао, за СРТ, како коментарише губитак српских општина, у којима је он, претходно, боравио у краћој, званичној и пријатељској посјети, рекао Знате, пастир воли све свој овце али му је најжалије оних које се изгубе и страдају.

Није прецизан цитат.

Босна и Херцеговина тамни, копни и приближава се новом Рату, којег ће кројачи Ратова Братства и Јединства покренути кад њима буде требало, а не кад ми довољно закрвимо, највећим дијелом због тог прашњавог, површног, сокаћког, ћаршијског, намјерно приглупог, објашњавања Живота између три закољачена народа.

Рјешење је, као и увијек на другој страни ћаршије.

Подијелити све што се може подијелити.

ЈЕБАЋУ МАТЕР

СВАКОМ КО МИ

ОДСАД БУДЕ

ПАЛИО

ПРЕДСЈЕДНИШТВО БиХ

Двојица инокосних грађана пресвијетле, миле, демократске и мултиетничке Насеобине БиХ, оптужени су за паљење здања Стејт Чаршија Департмент, у којем столује троглавито земљано Предсједништво БиХ.

Један је дијелио хуманитарну помоћ у виду молотовљевих коктетла, то су оне флаше бензина из којих вири тијењак, крпа, исто натопљена бензином или газом, да се не угаси приликом бацања исте, и која се, дакле, упали па баци, и кад падне гори све што је литра бензина полила, а други је оптужен за носање упаљача око Стејт Чаршија Департмента, којим је у неевидентирано вријеме запалио једну завјесу у ентеријеру истог.

Ништа од тога неће бити, ко што гледам очима.

Осом што је, политички, најебао Горан Зубац, директор СИПА. Јер није одо за тијем инсаном који је носо фајерцак.

Демократију Фајерцака, Канистера и Молотовољевог Коктела, подржавала је, отворено и јавно, организована политичка снага СББ. Толико, да је изгледало да та Странка стоји иза кантонално-државних Паљевина.

Истовремено стиже вијест да БДА, Бакирова Демократска Акција, води преговоре о тим неким постизборним већинама. Мртва је, значи, трка, између резултата Пописа становништва и успоставе нормалне постизборне власти. Ко ће прије.

Преговори се воде са лидером СББ, Фахром.

Вијест каже Фахро мијења Звиздића.

Не знам тачно ко је Звиздић. Фахру знам.

Има стратегију. Одмах рекао, послије избора,  Са овим Бакировим, Есдеа, нећу никуд.

Ну.

Времена се мијењају.

Сад ћемо да видимо ко је коме држао Фајерцак.

Пошто се, у Сарајеву, не може држати свијећа.

Мислим да је у Босни и Херцеговини највећи проблем што нико не схвата да је најсвјетлија ствар тај Фајерцак.

Највидљивија. Нисам се прецизирао.

Република Српска је нешто схватила од те Сарајевске Таме. У десет година власти СНСД и Коалиционара. Есдеес још није схватио. А не зна и да неће никад ни схватити.

Највећи проблем је то што нико изван Сарајева, од Бошњачких Политичких Снага, то такође не схвата.

Да Бакир управља цијелим Чадор Мраком. Обрнуто пропорционано својој политичкој неспособности.

Нешто мало је покушао Злагумџија, па је врло брзо прднуо у чабар. Као и Силајџић прије њега.

Сада ли је на реду Фахрудин.

Сарајево је ноћ.

Ноћ једног или два свица.

Само је проблем што то Сарајево, Сарајевски Политички Круг, односно БЧР, Бакир Чадор Раја, желе цијелу БиХ да претворе у Мрак једног фајерцака.

Есдеес да схвата, и да мисли добро Републици Српској, сад би требао изаћи из Сарај Власти. А Есенесде и Коалиционари не би требали ни погузици да се почешу, да уђу.

То би био потез од стратешког Националног Интереса Српске.

2636.

ГРУПНИ

ПОРТРЕТ

СА НАСЕРОМ

Шта је. Ушутиле се Пичке Са Миљацке.

Након феноменалне слике са Насером, слике која је магнетна резонанца за политичке главке и приглавке Сарајевског Политичког Круга, за њихову свијест о заједништву, о мултикултиваторима на свим пољима, о Отоманској Ренесанси, о заштити грађана и забрани давања товарног листа и ЦМР обрасца за њихову испоруку Агресорима, Четницима, Фашистима, Интерполу и Србији, пало иње на Патриотизам.

Или је неки Мушки Меркел, или Женски Обама, звао црвени телефон на башчаршији. Или је Примитивни Прагматизам дошао мало себи. Што није вјероватно.

Штета. А тако је добра прилика била. Да се Патриоти изведу на улице, да се дигне на ноге свако ко је за Јединстену Босну, за Државу и Човјека Злају, и за Попа и Комшића, малу рају. Да се покаже да има Украјине међу нама. Да се види да можемо да протестујемо против мрских агресора без додијељеног долара, као у Украјини, да и ми Кличка за трку имамо. Да се на свакој раскрсници дигне бијели обелиск са двојезичним натписом Геноцид. Босанском Сарајчицом и Старотурском Арабчицом.

Сарајевска Мрачна Мона Лиза, историјска слика Насера, Говорнице и Ликова, повијесни је документ важнији од Ахднаме, Америчке Декларације и ненаписаног енглеског устава.

То је Свједоџба О Понижењу.

Нико их, државнике, није тако окупио и понизио као Насер Орић.