ПОНАШАЈМО СЕ

КАО ДА НАМ ТРЕБА БиХ

А РАДИМО

КАО ДА ЋЕ

СУТРА ДА ПРОПАДНЕ

Цијели Сарај Чадор и Вукановић, попиздили због Додиковог Вета.

Добро, Додик је доље, на тој Пијаци Ситне Стоке, трговао именовањима и буџетима па им сада узима ушур.

Није добро да Комшић и Вукановић, двије такве интелектуалне громаде, од којих једног називају Хрватски Члан Предсједништва а другог Опозициони Политичар Српске, преврћу суву балегу због тога.

Коликогод Вето био на небитну тему, он има своју огромну улогу.

Прво. Упозорава да механизам постоји.

Друго. Подсјећа да га треба користити. Многи Политичар из Српске, оде у Сарајево да глуми Државника. Па, не би да смета, оће да буде услужан, да не иритира Странце Усранце.

У Сарајево се иде да им јебеш матер. И брзо се удаљиш, не осврћући се.

Треће. Кочи лажну БиХ и њен стварни Унитаризам. Свако из Српске који је на некој изабраној или именованој функцији, треба да се труди да једна врата БиХ увијек стоје отворена. Тако Кондуктер, скраја воза, никад не може да да знак да се Кола крећу.

Срби, који су невјешти у Политици, морају то једном да свјежбе.

Досад су углавном радили, не размишљајући, у своју пропаст за вијек у даљину.

Сад је вријеме да предвиде трендове вијек унапријед.

Босна и Херцеговина ће нестати.

Да ли ће то бити РРР Технологијом, Разлазом, Распадом или Ратом, или нестанком Срба и Српске, то је питање на које морају да мисле Срби.

Да нестанак Срба и Српске не буде кључни дио нестанка БиХ.

Јер ће тада, на сцени остати Исламска Репубика, која ће се звати Ал Алија.

Срби и Српска, морају да мисле и раде, сада, сваког дана, за тај вијек пред нама, који може бити и само двадесет година.

Зато је битан Вето и на прогнозу времена.

Дабоме, Вукановићи и Комшићи, којих је код Срба, у Српској, пункурац, не размишљају тако.

Они су будале од данас до сутра.

ТРИ РРР РЈЕШЕЊА

ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ.

РАСПАД.

РАК.

РАТ.

Под Распад може да се догоди и Разговор, Разлаз, Редизајн на Дејтон... Али то се са Сарај Чадором не може извести, ни очекивати.

Споразум три страначка Предсједника по милионити пут је, након Лисабона, показао с ким ми у БиХ, имамо посла.

У том Споразуму је егзактно остављена могућност да БиХ пошаље АНП у НАТО Брисел.

Само је Додик тражио још кувања жабе. Тражио вријеме. Иначе не би дозволио да стоји формулација о настављању Интеграција.

У множини.

ЕУ и НАТО.

Ну.

Крокодили Сарај Чадора хоће све и хоће одмах.

Они су тај потез схватили као слабост Републике Српске.

Они ће, умјесто Савјета Министара и успореног АНП, изабрати то да Републици Српској одсијеку руку.

То њихово схватање, по свему, даље ће одлагати успостављање Савјета Министара и компликовати односе у БиХ.

То је већ Стање Рака.

БиХ је Канцерогена Творевина још откако је почела девастација Дејтонског Споразума.

Још откако прилуде из СДС-а нису схватиле Милошевића кад им је рекао, Честитам, добили сте Државу.

БиХ више нема Бонска Овлаштења и ОХР.

Све што се може учинити јесте то да неко издејствује да неки Палмер, помоћник за Маријин Двор и Евроазију, нешто изјави на сарајчадорску страну.

Као што је, јучер, изнијансирано дипломатски, подржао Комшића и Џаферовића а од Додика затражио да промијени политику.

Сарајево је, дакле, у стању Слабости.

Република Срска треба да буде мирна, стоји са стране и чека.

А не да чини кораке на којима крокодили могу да дођу до неке улоге.

То Стање Рака не може да траје вјечно, ни дуго.

Ко ће се још, осим Палмера, почешати по гујици за БиХ.

Нико.

Република Српска је заокружена Држава и може да функционише.

Само, ујутро, рачун за ПДВ.

И можемо чекати Савјет Министара док се Човјек не врати са Марса.

А можемо предузети и друге кораке.

Све на основу Дејтонског Споразума и његовог саставног Устава.

КАКО ЈЕ ЋЕЛО,

ОД БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКЕ

ИСТОРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ

ДОСПИО У ИСТОРИЈУ

ЋАРШИЈСКЕ АВЛИЈЕ

Никад се неће сазнати Истина о Босни и Херцеговини.

Јер то, једноставно, није битан простор да би се на то губило вријеме.

Историчари се не усуђују да износе своје трајекторије. Треба им времена и архива.

Али, како вријеме пролази све мање ће га бити. А ни у архивама се неће нешто богзна важно наћи.

Босна и Херцгеговина је такво буњиште да нико озбиљан о њему не оставља ништа у Архивама.

Највише је оставила Аустро-Угарска. Јер је имала озбиљне експлоатационе намјере.

Оно што је јасно.

● Босна и Херцеговина није била никакав инструмент успостављања муслиманске државице у Европи.

● Она није била ни попуна дубоког Хрватског Трбуха, како би се створила велика Хрватска и Шаховница На Дрини.

● Она није била никакав равноправан продукт Распада СФРЈ. Она се историјски случајно нашла у друштву Словеније и Хрватске.

● Босна и Херцеговина је била предвиђена као кључни пункт истребљења Срба са Лијеве Обале Дрине.

Стога се на све начине овдје настојао испровоцирати рат иако већина живља није била за то. Говорим о инокосним схватањима живота у БиХ.

Али провокације типа Српског Свата и Сијековца, радикализовање муслимана довођењем фундаменталистичких дивљака, протјеривање Срба из Хрватске а везивање застава СДА и ХДЗ, и друго, учинили су своје.

● И након рата БиХ је наставила да буде полигон тог Истребљења Срба. Општа пресија на Републику Српску, захтјеви за Унитаризацијом, Насиље над Уставом из Дејтона.

И тако ће бити све до Распада БиХ. Кад ће се, коначно завршити Распад СФРЈ. А то ће услиједити када се ријеши питање Косова и Македоније. А ако Србија не буде добра, и Војводине.

Апсурдно је, а на то нико не обраћа пажњу, Распад БиХ, одговара и Русији и Нато Пакту. И то ће бити један од кључних адитива у том процесу. Када дође вријеме.

Стога, узевши све ово у обзир, данас је небитно да ли је Ћело убио Српског Свата по налогу Есдеа или није.

Јер је СДА била само трансмисија других. Као у случају Алија Лисабон.

Срби, и Српска, од таквих сазнања, која су, пошто нису одиграла своју улогу Истребљења Срба, сада постала ћенифски смрад авлијских обрачуна у Сарај Чадору, немају неке велике користи. Пропустили су шансу да све то пропагандно и политички искористе кад је требало.

И биће, тај смрад, све више Авлијски Обрачун. Јер је у питању Бакир Изетбеговић а не Ћело или Радончић.