3282.

НЕКУРЦОМРДИ

Демократске странке, широке степске душе, са више отворених врата и прозора него ограда, које билборде највише користе за слогане Улаз Слободан, кад ојачају, а нарочито кад дођу на власт, падну под најезду Наших. Колоне губара, стонога, опнокрилаца, мрмака, ровокопача, првобораца, витезова тајне страначке части, сјецикеса и џепоноша, крену према Странци и у Странку.

Та најезда се догађа у неколико временских фаза.

У вријеме кампање, нарочито на бољим скуповима. Преткрај кампање. У ноћи изборних резултата. У данима након избора.

Извјежбано извиђачко око у колонама губара препознаће будуће министре, помоћнике, шефове кабинета, савјетнике, директоре.

Сви ти Наши нису у списковима чланства. Нема њихових бројева. Нема мејлова. Никад се ником противнику нису замјерили. Ни курцем нису мрднули да Странка добије који глас. Али обавезно имају једно име са почетка историје странке с којим су Они Оно Онда. Што Шеф зна.

Широка степска душа странке пропустиће такве на та силна мјеста. Па ће се појавити министри који нису ни Ч од Члана странке. Па ће људи са терена да зову и питају Из које је Цркве дошао овај Хоџа. Па ће организација да гунђа, мрмољи, жамори. Нарочито око оних старих страначких активиста који су били кандидати а недостајало им је неколико стотина гласова да прођу.

Па ће такви министри да око себе окупљају све саме провјерене страначке кадрове и чланове. И сваког дана ће да зову Странку да им предложи име за ово или оно. Оћекурац.

Него ће Странка, на пола мандата, да схвати да је по младу ишла у старачки дом.

Па онда нека будала, на неком страначком органу, запита Господо, промислите докле Странка за вас може побјеђивати.

И види да су се Немрдокурци разможили.    

2787.

EKSTERNA

MOĆ

I POLITIČKE

STRANKE

Svaki kolektivitet okružen je mnogobrojnim faktorima uticaja što se može podvesti pod uslov njegovog postojanja jer nema individualne, sterilisane i laboratorijske akcije izvan interakcije kao vezivnog armatorijuma cijele NDD Sfere.

Na Političke Stranke, kroz razne kanale, uticaj vrše svi legitimni i legalizovani faktori. Najviše oni kojima se stranka neprestano obraća, koje zastupa i koji su glasali za nju. Ali, utiču i oni koji žele da usmjeravaju trendove društva, ili da umanje aktivitet i efektivnost stranke, od opozicije do raznorodnih globalističkih silnica.

Sve od toga se može smatrati unaprijed zadanim, vidljivim i projektovanim okruženjem.

Političke Stranke, pobjedničke, one koje su na vlasti ili koje su na tački uspona blizu vlasti, podložne su jednom drugom uticaju koji, ukoliko se ostvari, ostavlja trajne posljedice na stranku i na društvo.

Cijeli kompleks vanjskih uticaja na stranku treba označiti sintagmom Eksterna Moć.

EM treba razlikovati od Prljave Moći utoliko što je ona uži pojam, što se radi o projektovanoj aktivnosti tačno određenih faktora i što ima potpuno definisan cilj. Prljava Moć je opšte okruženje sa takođe velikim ali neprogramatskim i nefokusiranim uticajem. Eksterna Moć je precizno kanalisana sa programom i projektom.

No, i Eksterna Moć dio je opšteg okruženja, opšteg stanja NDD Sfere.

Što je ta sfera nesređenija, nedemokratizovanija, neproceduralnija, to je EM efikasnija i razrađenija.

Eksterna Moć koja utiče na stranke u jednom dijelu je jednaka onoj koja utiče na institicije sistema ali u jednom većem dijelu različita je i nespojiva sa istom takvom Institucionom Eksternom Moći.

Pod Eksternu Moć, kad su Političke Stranke u pitanju, moraju se podvesti sljedeći faktori.

·         Ojačani i odmetnuti vlasnici privatnih preduzeća i kompanija, bilo da posluju po tržišnim ili tajkunizovanim i monopolizovanim kolosijecima. Oni su uz stranku bili dok su mogli imati koristi, i dok je bila u opoziciji, što se liderima i stranci, uvijek predstavlja kao naročita i nezaobilazna zasluga, a kada su došli u poziciju koja nije više labilna, počinju da koriste svoje „zasluge“, koje redovno preuveličavaju. Radi se o ljudima bez ikakvog političkog i ekonomskog kredibiliteta i kompetencija koji sami nikada ne bi stvorili ništa. U fazi kad mogu da eksterno djeluju, postaju nemilosrdni i nastoje da preuzmu ne samo odluke o uslovima svog tržišnog djelovanja nego i odluke o imenovanjima, kandidovanju i slično.

·         Finansijaši sumnjive novčane biografije, ratni profiteri, monopolisti pa čak i kriminalci koji su stekli finansijsku moć, nakon nekog vremena vlasti velike stranke, kada se uvjere u stalnost i stabilnost, prilaze stranci i liderima, ulaze u strukture, pomažu stranku, sa isključivim ciljem stabilizovanja ili uvećavanja svog kapitala i finansijskog carstva. Oni utiču na odluke institucija preko stranačkih trasa, lidera, ministara, poslanika.

·         Finasijaši, biznismeni i produktori raznih sfera, iz domaćeg i stranog okruženja, koji su zainteresovani za udio ili monopol na tržištu u bilo kojoj njegovoj sekvenci. Oni detektuju pogodne stranačke ličnosti, najčešće bliske lideru i rukovodstvu, i uspostavljaju saradnju koja ne mora da bude ni na kakvu štetu. Ti faktori, kroz uzimanje dijela tržišta, na razne načine, bez nezakonitosti i korupcije, ostvaruju koristi. U ovaj segment se ubrajaju i oni koji koruptivno i polukriminalno djeluju. Politička Stranka uvijek ima štetu od angažovanja i djelovanja takvih stranačkih ličnosti jer i oni moraju da djeluju na odlučivanje nadležnih instanci, mimo procedura i mimo tržišnog rivaliteta.

·         Savjetnička, službaška i diplomatska bulumenta. Ovaj sektor se znatno razlikuje od prethodnih jer ima unaprijed definisane ciljeve i razrađenu tehnolgiju nevidljivog dugoročnog djelovanja. To su ljudi i faktori koji imaju vremena, koji se ne žure, koji utiču i na aktivnosti i odluke koje donose koristi Političkoj Stranci ili lideru, i tako prikrivaju dugoročne štete koje proizvode. Iz silnica tog sektora, kad ih se jednom pusti u blizinu, veoma se teško izvući. Svaki refleks tokom vremena otupi i stranački ljudi i rukovodstvo, koje se našlo u takvoj situaciji, živi u jednoj vrsti političke hipnoze, bez sposobnosti racionalizovanja i analize posljedica.

·         Koalicioni partneri, Politički Prijatelji, međunarodne stranačke asocijacije, takođe su faktori koji eksterno djeluju na Političku Stranku i Lidera. I taj uticaj je latentan i niskog intenziteta, kao i prethodni ali se njegovi efekti sigurno mogu detektovati na kraju jednog ili dva mandata.

·         Pojedinačni slobodni strijelci, velikog uticaja u raznim segmentima NDD.

Nema Političke Stranke bez Eksterne Moći.

Radi se samo o tome da se ona drži na određenom pragu. Kada se dozvoli prelazak tog praga, onda procesi postaju teško kontrolisani i nezaustavljivi.

To može da se završi pogubno po veliku stranku, raspadom, nestankom i kriminalizacijom.

Nekima od faktora Eksterne Moći to i jeste cilj pa se često odvija kombinovano djelovanje. Jedan faktor utiče na to da drugi dobije pristup. Drugom dijelu faktora je cilj iskorištavanje pozicije stranke, bez obzira šta će biti s njom, jer oni znaju da će uvijek neko dobijati pobjedničke glasove i vladati a oni će već naći način da se priključe, ne na kraju kompozicije, već negdje pri vrhu.  

*iz knjige Politička Stranka Permanentne Izborne Aktivnosti

2550.

ИНТЕРЕС

ПОКРЕЋЕ СВИЈЕТ

АЛИ

ЗАУСТАВЉА

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

Само Мирко и Славко могу да закључе да је Демократска Странка у Србији доживјела потоплом због тога што је Почасни Боки за реп изгубио од Томислава Николића у кључном мечу Ник Бокса.   

Пала је због тога што су је премрежили Интереси. Као и целу Србију.

Булкан је, иначе, лабораторијско подручје за проучавање смртоносног загрљаја Политичких Странака и Интереса.

У Хрватској, у Словенији, једнако као и у Србији, Интереси су пресудан политички фактор. То је случај и у другим Булканским Демократијама, ЈММ, само што тај однос још није феноменализован јер Политичке Странке софистицирано и симбиозивно управљају Интересима. Који, и то је пресудно, схватају да би уништењем Странке Домаћина, на којој су Интереси паразити, дошло до општег слома због недостатка новог квалитетног домаћина.

У том свјетлу, прескоку паразита са домаћина на домаћина, занимљиво је гледати како се у Србији Интереси уљигују Страховито Нараслој Странци. Вођи. А у Хрватској руше Милановића Кукулеле, јер су Интереси процијенили да је та странка свиленгаћа неупотребљива за њих. Не треба никога да заварава Ћирилица и Обитељ. Ни једно ни друго није спорно у Хрватској. Ради се само о мобилизацији снага с помоћу којих ће Интереси да остваре себи погодан Политички Околиш.

Прво су настали Интереси. Па онда јаје.

То значи да се Политичке Странке рађају у већ формираном станишту тог корова.

Политичке странке су настале из потребе организованог, демократског и транспарентног, коликогод је то могуће у свакој од те три скоро немогуће мисије, управљања друштвом, државом па и нацијом.

Унтереси не умију да се повежу у тако нешто јер су они по својој суштини парцијалистички и њихов визир није ни друштво, ни нација, ни држава. Да демократију, и остале присерице, не помињем.

Природно је, онда, да Интереси користе приручне алатке и инструменте. У томе им је Власт превасходна. Али и Политичке Странке су изванредно добар инструмент или пут до Власти.

Политичке странке су одраз слојевитих подјела друштва и заступници идеологија које одговарају политичким и сваким другим захтјевима тих слојева. Мада је то данас све мање уочљиво. Наступио је крај класа и идеологија.

Доласком на Власт, Политичка Странка проводи политику и остварује програм, опет колико је то могуће, на основу идеологије и захтјева слоја којег представља. Зато се, дијелом, демократија и зове представничка.

Многобројни фактори у друштву, који имају интересе, морају да прихвате ту чињеницу о Власти. Они који су подржавали Странку која је управо дошла на власт, у погоднијој су позицији. Имају испод себе слој из којег долазе а изнаде себе Власт која припада том слоју. Они други, који нису помагали Странку која је управо дошла на Власт, који су, дакле, и политички противници, у тешкој су ситуацији.

Све ово представљам крајње поједностављено и примјерено булканским неприликама.

Што Странка дуже има Власт, непријатељски Интереси се све више и више приближавају њојзи.

То је непрекидна игра мнобројних младожења испод љепотичиног прозора. Или куцања олињалих керова око бокса лијепе дугодлаке нове керуше у селу. Како ко гледа свијет.

Проблем настаје када Политичка Странка постане неопрезна и отвори превише врата на својим здањима, пусти Носиоце Интереса у своје редове, органе, институте и процедуре, све до под скуте лидера. И, нарочито, када то постане масовна појава. Тако почну да се на неприродан начин регрутују нови моћни чланови Странке. Постају чланови када почне да се остварује њихов Интерес.

Уласком критичне масе Интереса, Политичка Странка није више Политичка. Она постаје Нагодбничка. Није више на сцени борба мишљења која се завршава Политичким Ставом. Сада је на сцени борба Интереса која се завршава Нагодбом.

А пошто Интереси интегришу сваковрсне технологије, од чистих тржишних до нечистих илегалних, опасности се множе аритметичком прогресијом.

Због великог броја Нагодби, Политика Странке постаје непрепознатљива. Контигенти активиста и страначких дужносника је све мање разумију, све мање могу да је прате и све мање су спремни на то. Са нешто закашњења то и општа бирачка јавност детектује што се претаче у Јавно Мнијење и одражава, прво, на рејтинг па, онда, и на изборни резултат.

Блокада наступа оног тренутка када широка група активиста странке, што укључује изабране, именоване, организационе и сваке друге појединце који су активизирани у име странке, појми да је политика Странке у другом плану. А са тиме и они, и чланство, и бирачи, и слојеви које Странка представља.

Да ли има спаса.

Нема. Јер. Мноштво Интереса није могуће једноставним резом одстранити из Странке и одвојити од Странке.

Спас је у политичком паду који је још увијек бољи од распада.

А онда, ако је у доброј срећи, слиједи мукотрпни успон, ревитализација, реанимација, рефацијализација, ревизуализација.  Што траје мандатним циклусима.

Или миноризација.