КВАЛИТЕТ

ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ

ОДРЕЂУЈЕ КВАЛИТЕТ

ПОЛИТИЧКЕ ТЕМЕ

С којегод стране да се чита, тачно је и исправно.

Да видим која је Политичка Тема прва на табели, па да кажем каквог је квалитета Политичка Сцена, Страначки Мозаик, Економија и Држава.

У хрватској је то Агрокор и распад Владе.

У Србији је то Савамала, унаточ томе што су били Избори и што је, први пут у Историји, побиједио Вучић. Мада и та побједа говори о кавлитету, али Србије.

У Републици Српској је то Љубија.

Гора Агрокора.

Пала Савамала.

Љубија Убија.

Све се из тих слогана може закључити.

Република Српска није требала себи дозволити да Љубија постане главна Политичка Тема.

Што не значи да је требало, јер и није могуће, нешто радити у тајности.

Када је већ дио тог посла продан Миталу, свјетским лоповима као што су и сви, није требало даље улазити у блато.

Продајом државног капитала, било коме, ништа се не може постићи. Стање се не може поправити.

Али је, на овај начин, причињена велика штета Републици Српској.

Њена Политичка Сцена је дестабилизована.

Опозиција је добила једну Велику Тему, за којом вапи годинама и мандатима.

Власт у Републици Српској потица се по лошим темама. Од Пициног Парка до Љубије.

То не иде њој на штету. Али иде на штету Републици Српској.

Дабоме, и да није било продаје Љубије и цијеле сторије, ништа Политичка Сцена не би била боља и квалитетнија.

И да ље би Народни Посланици били такви какви су, највећи дио њих ко јетрве, Предсједници Странака сокачки калибрисани а Предсједник Републике спреман да разваљује сијено, да се провјери јел мокро.

Али. Не мора то да се показује.

ФАБРИКЕ РАДНИЦИМА

ЈЕ ЗАСТАРИЛО.

РУДНИКЕ РАДНИЦИМА,

ЈАЛОВИНА СЕЉАЦИМА.

Једна од тужнијих политичких сцена Распада Југославије одиграла се данас у Бањалуци.

Рудари Љубије, у униформама Политичких Комуналија, прошли су Бањалуком у својству бивших Самоуправљача, Власника Фабрика, а у тренутном статусу Најамника Митала, Вазала Феудалца Деенеса и Украсна Лента Јалове Опозиције.

Да бих био објективнији, цитираћу сам себе.

Љубија је микс Лажног Самоуправљања, Страначке Свепамети, Ситног Џепарења, Међународног Лопинства и Празне Политике.

Поћи ћу од најјадније чињенице.

► Опозиција Српске, Челници јој, умијешала се у протесте Рудара Љубије. Чиме су се легитимисали као Стрвинари, Пси око месаре, Гребатори и Сладострасници.

Као Политички Готовани који чекају да неко други умјесто њих, обави посао.

То су им и Рудари сугерисали својим транспарентом Нећете нас послати на улицу а ви остати на функцијама.

Чиме су доказали, и дозволили, да су најобичнија дневна политичка, манипулативна, употребна алатка.

► Денеес је непромишљено ушао у цијели пројект Забране уласка у Љубију.

Чиме је показао да то није Политичка Странка на коју Српска може рачунати.

► Власт је аматерски и траљаво повела ову операцију која је, од почетка, била нискотехнолошка политичка скечарија из класе Јаловина На Јаловину.

Ако се већ ишло у то, то је требала бити економска тема.

Ако се већ продала Љубија, њен дио, Миталу, Власт је требала инструментима контроле да оголи те међународне мешетаре и да своју имовину држи под контролом.

А не да им доводи још мешетарније мешетаре.

► Рудари немају шта да траже у овој зајебанцији преко њива и око међа. Чиме их је Митал задужио да би се овако профанисали. Чиме их је Деенес обмамио да би се сврставали на ту страну.

► Република Српска треба да размишља да откупи акције Митала а не да продаје преостали Капитал. Да национализује своје природно богатство.

Дабоме да сада није погодна буџетска, финансијска и окружењска ситуација.

Али. Нема ништа на тацни. Као што је то добио Митал.