БиХ НЕ МОЖЕ

ОПСТАТИ ЈЕР СЕ

НЕПРЕСТАНО ТРАЖИ

КОМПРОМИС ОД ОНИХ

КОЈИМА НЕШТО

ПОТПУНО ПРИПАДА

Опомена Иванићу да је, прије четири године, добио најмање 36.000 бошњачких гласова, и да је то била посљедица организоване агитације, туземно и у дијаспори, боље од Комшићевог двоепизодног избора, говори о самој суштини Манипулативне БиХ, и манипулативног бића Бошњачке Политичке Артикулације. Бакир Чадор Сараја.

Комшићу се могло опростити дио бошњачких гласова који су уложени искрено у једног епруветизираног Босанца, ненационалног саморазмножавајућег чланконошца. Мада је највећи дио био диригован у сврху потпуног политичког унижења и потирања Хрвата као сувласника тог накривог федералног кондома и кондоминијума.

36.000 Иванићевих гласова су сраунати јер се знало да ће то бити превага. Лако се могло, тада, предвидити колики је гласовни домет Додика и сувозача.

Бошњачка рачуница, као и Странаца Усранаца, Шаптача Муслиманима, није била добра.

Није то зато што је Иванић почео да глуми Додика, како га оптужује Чавка, већ зато што Власт и Национална Права не живе у Заједничким Инстотуицама, тамо се само представљају, и у Сарајеву, већ у оним цјелинама од којих је БиХ састављена.

Иванић је мислио да живе тамо гдје је он.

Па је просро чувену ставку да он не да СНСД-у да уђе у Савјет Министара.

Није ту битан СНСД. Већ то што је СНСД, и коалиција, побиједио у Српској.

То, политички и практично, значи, да Младен Иванић брани Реублици Српској право на своја дејтонска права и на свој дио колача, или балеге, на нивоу Заједничких Институција.

Дајући, лажно и невалидно, та права Групи Грађана која је изгубила изборе у Српској.

Посве друга слика је када Бошњаци, на локалним изборима, гласају за неког општинског или градског Иванића. Ту се ради о практичним нагодбама. Пут, вода, струја.

Са нивоа БиХ, ни један Иванић то не може обећати.

На Локалним Изборима Глас је Глас. На Општим, Глас је Србин, Хрват или Бошњак.

Сада се од Хрвата, ХДЗ-а, Човића, тражи да одустане од тог приниципа у Федерацији. Да пристану на то да је Глас Глас. А да Хрват није Глас.

Како би Бошњаци опет бирали свог Хрвата у Предсједништво БиХ. Или, како би могли да бирају.

ХДЗ је оптужен да има забетониране ставове и да је брана договору. Код Вигемарка.

Дакле. Срби имају право, и обавезу, да Србина бирају за Члана П. Бошњаци имају то право. А од Хрвата се тражи компромис. Да одустану од свог права.

То што се тражи од Хрвата, и божепомози. Највише су се сами довели у ту ситуацију.

Али, то се тражи од њих а мисли се на Србе.

Ако Хрвати данас пристану, сутра ће се то тражити од Срба.

Стога БиХ не може опстати.

Јер, БЧС покушава да је одржи на одузимању права Срба и Хрвата. На технологији да се од њих тражи компромис од онога што је њихово а да Бошњаци, као Политички Фактор, не учествују у том компромису.

Већ, све нама.

БОРБА ПРОТИВ ИЗМЈЕНА

ИЗБОРНОГ ЗАКОНА

ЈОШ ЈЕ ЈЕДНА ОФАНЗИВА

ЗА МУСЛИМАНСКО

ПОКОРАВАЊЕ ХРВАТА

А И СРБА

Потцјењивачки звучи теза Бакира Изетбеговића, и других Чадорлија, да не могу дозволити даље етничке подјеле у БиХ, које би наступиле прихватањем Измјена Изборног Закона, како би се осигурало да Хрвати бирају Члана Предсједништва БиХ из Хрватског Народа.

Упоредо са тим иде и теза да се не може тако једноставно погазити Грађански Принцип у Федерацији.

У којој се, иначе, Хрвати и муслимани не могу очима гледат а Грађанин је једино Жељко Комшић.

Дакле, подјеле више није могуће чинити. Оне су толике да се та љествица не може подизати.

А Грађановштина је политичка фарса и фасада као и Мултиетничко Сарајево.

Супротстављање ИИЗ, које нуди ХДЗ, дугорочна је политика Сарај Чадора.

Стога сумњам да ће уродити плодом Колиндина иницијатива и посјете Ердогану и Сарајеву.

ЕУ одговара овакво стање, јер и иначе не зна шта би са БиХ.

ЕУ ни у чему не зна шта би.

Стога је Хадезеова, Човићева и Хрвата у БиХ, ономадна пристојба на сарајевску причу о Држави БиХ и Грађановштини, била катастрофална.

Она им је сервирана као баклава у виду укидања Републике Српске. Само да се ријешимо тих Четника и да будемо еуропејци и интелектуалци.

Хрвати, њихово политичко вођство, нису схватили да ће на путу укидања Републике Српске, прво укинути Хрвате.

Комшић је у тој сторији ситна риба.

Мали Монструм који служи за Таболидиотизацију Хрвата. Да се цијели Народ претвори у Идиотски Таблоид. И њихова политика.

Случај ИИЗ служиће за даље подјеле у Федерацији и на нивоу БиХ.

И зближавање Срба и Хрвата.

У томе ће јачати Република Српска.

А Хрвати ће се економски одвајати од БиХ и везати се за Хрватску.

Сарајево ће дубље залазити у свој источњачки отомански Аутизам.

ЕУ ће и даље да шаље катул бирократмане и да глуми жељу за пријемом БиХ у своје редове.

Ако Комшић буде изабран, муслиманским гласовима, дабоме, БиХ ће, највјероватније, бити блокирана. Цијели мандат.

Што ће одговарати ЕУ. Која ће тако имати још привидног посла.

Српска треба да из случаја ИИЗ извуче дугорочне поуке.

Муслимански гласови могу да утичу и на изборе за Члана П из Српског Народа као и за избор Предсједника Српске.

Мислим да би требало увести обичај да се сви кандидати јавно, у кампањи, одрекну муслиманских гласова у Српској.

Не ради тога што су муслимански гласови шкартљиви и другоразредни већ што отварају могућност да Странци Усранци или Сарајево, утичу на кандидатуре и изборе.

А два њихова играча на тим мјестима, за један мандат, могу покопати Републику Српску.

ОДСУДНА СЕ БИТКА

БИЈЕ, БИЈЕ,

ЗА СЛОБОДУ

ФЕДЕРАЦИЈЕ

Федерација Босне и Хрватске Хецеговине у Парламентарној Скупштини БиХ, данас има своју Битку на Миљацки.

Срушити Мост и направити нови.

Стари Мост обредног политичког нагузивања Хрвата у ФБиХ, бране јаке Бошњачке Снаге под заставом Унитаризма. Јер знају да, ако Хрвате пусте да пријеђу на своју обалу, Србе више неће видјети.

Хрвати су се једном зајебали са Старим Мостом. Срушили га али, умјесто њих, још старији су изградили Бошњаци. Па је Подијељени Мостар, данас споменик Старом Мосту.

Сарболах, Странка Демократске Акције, упутила је у ПД ПС БиХ, свој приједлог, контраприједлог, изјмена Изборног Закона.

Прозор данас не смије пасти.

Хрвати, ХДЗ БиХ и ХНС, боре се за политичку и националну аутономију у Изборима за представнике Хрвата у Предсједништву БиХ и у Дому народа Федерације БиХХ.

Али се боре и за политички плурализам у Хрвата.

Ако се законом осигура да Бошњаци не могу да Хрватима бирају Члана П и делегате у ДН, стварају се предуслови за плурализам у хрватској политичкој артикулацији.

Ако остане овако, ХДЗ БиХ не смије испуштати из руку Већину за себе и неку врсту монопола.

Ако се усвоје измјене изборног законодавства по приједлогу ХДЗ БиХ, стварају се и услови да Федерација почне да функционише као прави Дејтонски Ентитет.

То је, међутим, и јесте прави проблем.

То је, када су у питању Хрвати у ФБиХХ, Први Проблем Сарајева.

Проблем једнакоправности Хрвата је тек, далеко иза, други.

Ако Федерација постане Енититет у дејтонском смислу, она ће почети да се приближава ефикасном функционисању Републике Српске.

Она ће све више постајати Партнер Српској, Страна у БиХ, како је формулисао Устав БиХ. Дејтонски Устав БиХ а не његов Сарајевски Превод.

У тој ситуаицји Сарајево губи значај на Политичкој сцени у БиХ.

Губи привидан значај којег је изградило и приграбило дерогирајући Федерацију БиХ, претварајући је у Парламентарни Циркус, и Хрвате у њој, претварајући их у понижене напабирчене представнике подручја у којима нема Хрвата. Чиме је, Сарајево, Два Ентитета и Три Народа свело на Једно Сарајево, Један Ентитет, Један Народ и Агресоре у Српској.

Битка се данас неће добити ни завршити.

Цијели сљедећи мандат БиХ ће бити под чадорима око Моста на Миљацки.

Бошњачки лакомислени пропуст, као и хрватско лакомислено прилажење Етнички Чистом Сарајеву, што је, заједно, резултирало илузијом да су Унитарном Сарај Чадору, проблем само Срби и Српска, вратиће се као бумеранг, са поруком, Највећи проблем су Хрвати.

А за УСЧ, то је непремостиво.

Јер, признањем Хрвата, дефинитивно и трајно се признаје Република Српска и Срби.

А Унитарна Сарај Босна, одлази низ плитку и мутну Миљацку. Па све даље на Исток, одакле је и дошла.

Чиме пада и Политички Програм СДА, о укидању Ентитета.

Па и Бакир и његов Ердоганизам.