ОЧАРАВАЈУЋА

ПРИПАДНОСТ

ФЕДЕРАЦИЈИ

ЧЕГА ИЛИ ГА

Објављен је тужни и тешки податак да је на рачуну солидарности Републике Српске за помоћ поплављенима прикупљено четири и по милиона марака. А на рачун Федерације, такође за помоћ пострадалима, пристигло је петсто хиљада марака.

Дабоме, та средства неће моћи да отклоне посљедице ни у једном дјелићу али она симболично говоре о односу људи и уставних, националних и колективних ствари.

Могао бих сада да све размудрим објашњењем да је у Републици Српској било много више штете и страдалих него у Федерацији. Да кажем да је потопљено велико подручје, у сјеверном појасу који је настањен великим бројем становника.

Али разлику о висини прикупљене помоћи тиме није могуће објаснити.

Ради се о Припадности Федерацији и Припадности Републици Српској.

То су двије потпуно различите категорије.

Вашингтонско Недоношче, Федерација БиХ, није ништа. Није ни ентитет. Није ни Држава. Није ни равноправност двију нација од којих је састављена.

Синтагму Држава Федерација БиХ нико тамо не би смио да напише или изговори.

Федерација је Мртвац На Чекању.

Мртвац који чека да оживи Унитарна Држава БиХ.

Чека воз који доћи неће.

Република Српска је Држава која има своје присталице.

Њен Устав, њен народ и њена државност, неодвојив су колективитет.

То тројно јединство је издваја из блата и мемле Босне и Херцеговине.

Оно је снага њене Будућности и Самосталности.

Сарајевски Унитаристи, и њихове Интернационалне Слуге, треба да се замисле над овом чињеницом о количинама солидарне помоћи.

И Нудигузи и Потопници у Републици Српској, такође.

Уз додатак. Да размисле откуд толика средства да се уплаћују Режиму који краде, који је све упропастио и који је корумпиран, криминализован и неспособан.

I KUČAN VIDI RJEŠENJE
Bivši slovenački komunist, a kasnije i Predsjednik Dežele, izjavio je u Sarajevu da Srbi i Hrvati, osim Komšića, još BiH smatraju privremenom tvorevinom pa je treba urediti kao federaciju ali da je njena budućnost u EU, samo ne navarat-nanos da bi se zataškali problemi, i u građanskoj državi.
Sve skupa, klasični bezmudi slovenački komunist. Onakav kakve nikad nisam volio. Il si komunist, il si pička.
Ipak, sa udivlenijem, čitam to o federaciji. Još 2006. sam i ja govorio o tome.
Ali sa uzeblenijem se pitam da li je prošlo vrijeme za federaciju.
Jer, nastupilo je vrijeme raspada po više koordinata.
Država je počela da se otima sa entitetima za pare. EU i NATO izbjegavaju zagrljaje sa BiH. Sam Incko, inače uvijek ljigavo optimističan, kaže da se ne treba nadati EU deset godina. A za deset godina ni Grčka neće stati na noge. Turska se umiješala. Ustavne promjene padaju ko trule petrovnjače. Sejdić i Finci neće, kako je zapelo, ući ni u Veselu svesku a kamo li u Ustav.
Ako jedan narod, znate vi dobro koji, ponovo izabere dva člana Predsjedništva, BiH će se raspuknuti sa one a ne sa ove strane. Republika Srpska može mirno da posmatra procese.
Da je EU htjela jedinstvenu i cjelovitu BiH, ona bi je primila kroz prste, kao i Bugarsku i Rumuniju. Ali ona je drži izvan tora, kao Tursku. Time EU daje znak, prvo, da je BiH ne zanima, drugo, da može da se raspadne, rascijepi, raspoluti, rastroluti. Turska može pomoći. Ako osokoli Bošnjake i progura Silajdžića za doživotnog predsjednika Prvog entiteta, bošnjačkog, Srbija bi mogla pristati da taj entitet na Balkanu da Turskoj. Bolje nego Sandžak. Hrvatska bi, takođe, mogla pristati a da zauzvrat dobije Treći entitet za Hrvate. EU bi, tako, imala dvije turske kandidature pred vratima, ali to joj je manji problem od neprestane bezbjedonosne bombe na pragu.
Možda bi nešto pomoglo, u miroljubivoj federalizaciji i smanjenju tenzija, kada bi Komšić odustao od kandidature. Ali, pošto je on ektremno ljiljaniziran, to se ne može desiti.
U svakom slučaju, federalizacija, umilno, ili raspad, okrutno rečeno, kucaju na prozor.