ДОДИК

УБИВА

АМБАЖБАХУ

Шта је основни проблем у Обрачуну код ОК Амбасаде, између Додика и Амбице Кормак.

То што је Додик усамљен а иза Амбасаде и Амбасадорке стоји Бакир Изтебеговић.

Бакир Син је овдје смијешни лутак.

Иза Амбасаде и Амбасадорке стоји Амерички интерерс према исламском свијету.

Милиони страница је написано о Дејтону, о слову, о духу, о његовим циљевима, о прљавим намјерама, о правој држави босни, о европским интеграцијама на дејтонском путу и дејтонском уставу на бриселском путу.

Дејтон је, дабоме, употријебљен да се заврши рат у БиХ.

Главне ствари, које су требале, биле су постигнуте.

·        Разбијена је Југослвија

·        Формирана и очишћена Хрватска

·        Србија проглашена побијеђеном и припремљена за отимање Косова.

БиХ је у тој ситуацији постала онај кућни суд који можда још може да служи. Из старог циганског извикивања Крпимо шерпи, лонци, лавори.

Дејтонски споразум скрпио је БиХ. Држава Српска, коликогод била дивља и ессдеесована, унијела је своју комплетну државност, територијалност, устав и политичке институције у БиХ. Била је приморана на то.

Американци су и тада мислили да од БиХ треба направити друкчију државу. Али нису имали  времена и Русија је била јак играч на Балкану. Сјетимо се како су Руси журли да са својим моторизованим снагама, послије Дејтона, први стигну на Косово.

Касније се однос снага промијенио на штету Русије.

Србија је бомбардована.

Русија није могла да учини ништа.

Данас, Русија види да са Србијом, у овом политичком мозаику, не може да учини много. Да би задржала свој утицај на Балкану. Који је увијек имала и који јој је потребан. А потребан је и Балкану.

Русији је једини квалитетан пункт на Балкану, данас, Република Српска.

Стога је услиједио Вето на Резолуцију. Стога је МИП Русије подржао Референдум у Српској.

Иако је АмбРус у БиХ мало лутао.

САД, пак, знају да је битка у Србији добијена. Барем док се не појави успавани српски нацонализам, у Србији. Потребно је још сломити Републику Српску. Јер ће то олакшати и посао у Србији, на дужи рок.

И Русији, трајно, затворити стратешка врата на Балкану.

Грчку ће спалити, ако требадне.

У тој ситуацији Амбица Кормак, у својим Независним Америчким Новинама, пише о Уставној Реформи.

Држи предавање о Америчкој Историји. А Незавинсне најављују двапутнедјељно писаније све до конференције о 20 година Дејтона која ће се, у аранжамну НН, организовати у Бањалуци.

Чим Незавинсе Новине нешто организују, то је на воду Сарајева.

Још не знам све, али се бојим да се то не претвори у политичко гиљотинирање Српске, баш у Бањалуци.

Ако се заврши овако како је Кормак почела, неће бити добро.

Америчка Амбасада у Сарајеву никад није одустала од Уставних Промјена.

Велико политичко самозаваравање је да је Америка за конфедерацију или федерацију.

Њој треба БиХ којом се може управљати у Сарајеву. На релацији Амбасада – Садашња Зграда Предсједништва.

Успут ће свима причати, интерно, како је Америка муслиманима омогућила државу у Европи. И како би ћутали.

Сада су издејествовали заобилазни пут. Неће ићи директно на промјене Устава јер се тиме увлачи много, и вањских, играча. Ићи ће се путем Изјаве, Реформске Агенде и прилагођавања на бриселском путу.

Амбица Кормак зато наводи како су Словенија, Хрватска и други, мијењали своје уставе на том путу.

Да. Али они немају Србе и Српску. Ни у својој кући ни на путу.

Што значи само једно. Устав треба промијенити на штету Српске и Срба.

Додик је са Референдумом о Суду и Тужилаштву, који су недејтонски, неуставни и наметнути, уз присиљавање да се за њих гласа у ПС у Сарајеву, иако ПС није мјесто за такво одлучивање, потковао коња у око.

Сада је кренуо отворено против Амбице Кормак. Наводећи много уставних, политичких и правних аргумената. Које она не разумије. И не жели да уобзири.

Проблем за Додика може да буде то што је остао усамљен.

·        У односу на Србију. Пружена Рука неће ништа учинити да потпомогне Српску и Додика.

·        У односу на Савез независних социјалдемократа. Јер се и ту осамио, што сам, што су га оголили, недавно је од себе одбио и Душанку Мајкић, за усраних 28.000 марака, и јер нико из страначког руководства неће га подржати и рећи нешто против Америчке Амбасаде.

·        У односу на јавност и опозицију којој би на првом мјесту требала бити Република Српска, јер је створена клима да си, у борби против Додика, увијек за оне против којих је он.

·        Уз то, прераним и исфорсираним манифестационим Сабором, умртвљена је страначка организација Есенесдеа и ту се тешко може очекивати значајнија помоћ. Електропосланици, Шефиди, Купопродајаши, Менаџфеудалци, нити имају организацију, нити се желе истрчавати.

Посљедица свега може бити даље заобилажење Додика. А то значи и власти и Републике Српске.

Треба имати на уму да је Русија учинила све што је могла а да је Србија, у овом времену, даља од Русије, у односу на Српску.

Додик мора имати подршку велике мобилне страначке организације и Јавности.

А и то су, бојим се, веома удаљени фактори.

И ЕСЕНЕСДЕОВЦИ

МНОГИ, И ОПОЗИЦИЈА

КЛЕТА, ОСИМ ОТВОРЕНИХ

ПОТУРИЦА, ТРЕБАЛИ БИ

ДА СЕ ОБАВИЈЕСТЕ

О ДЕЈТОНУ

Дејтонски Споразум и Дејтонски Устав за БиХ, који је његов саставни дио, и који је, као и сав Споразум, непромјењив, јер су га организовале и потписале све Велике Силе, које више нико никад неће окупити око једне геополитичке ситнице величине Усране БиХ, и који је потписан на два важна мјеста, у САД и у Европи, дочекан је са озарјем. Рат је измучио људе у Босни и Херцеговини.

Миру се не гледа у зубе.

Осим оних који су подмукли.

Сарајевске Подмуклице, као и Странци Усранци Унитаристи, док су Србима и Хрватима исказивали љубазност Насвећетирстране, кренули су, истог јутра, у промјену Дјетонског Устава па и самог споразума.

Класична Есдеесовска власт није се много бавила Дејтоном. Осим професора Лукића. И професора Поповића. Које нису узимали много за озбиљно.

Странка Независних Социјалдемократа, формирана 96е, у свој политички програм је уписала БиХ – два ентитета и три уставна народа.

Прије двадесет година.

Па се онда разни отпадници, опозицинари, губитници, турцољуби и интергузичари, чуде 2006ој и политичкој сторији о Референдуму, чуде тези о Трећем Етитету, реже, ове 2015е, на Декларацију о Самосталности.

Када одбацимо политичко опозиционарство, које је у једној својој суштини увијек јевтино и смијешно, остане горка истина да људи нису прочитавали и промишљали Дејтонски Споразум и Анекс који се зове Устав БиХ. Који није мијењан нити може да буде мијењан.

Чак и Сузана Рађен, прва политичка виолина Беентевеа, на твитеру пише, мени, Ентитети нису државе. Кад сам рекао Држава Српска.

Чизна тебра, није читала Дејтонски споразум и Устав БиХ.

Јер тамо нема ништа против Есенесдеа па није занимљиво.

Од новинара који има своју политичку емисију, очекује се, минимално, да ствари зна боље од својих саговорника. Поготово од Опште Јавности.

Многи Есенесдеовац, такође, политички не познаје Дејтон и Устав БиХ.

Многи на власти се лако препусте сарајевској слаткорјечивости или иностраној а лажној мултиетничности, интеграцијалности, такође лажној, и пристаје на промјене и Дејтона и Устава. Који је његов недодирљиви дио.

Тако се у Босни и Херцеговини повећава разлика између Нормативног и Стварног. Која, увијек иде на штету мањег и небројнијег, а у корист јачег и бројнијег.

Јавност у Републици Српској, мора бити максимално опрезна и критична спрам Унитаризма Сарајева и Интеграцијације Странаца.

То нема везе са Есенесдеом који је многима толико мрзак и одбојан да би се сутра потурчили.

Ја ћу се побринути да им Странка издвоји довољно средстава за фесове.

Али морају сви чувати Дејтонски Споразум и његов Устав јер само то гарантује опстанак. Не само Републике Српске већ и Српског Народа Овдје.

У политичкој мржњи и сировој опозиционој борби, али и у свом незнању за политику и НДД Сферу, у свом лизалаштву и фелационарству Странцима, Интеграцијама и Натоцистима, многи Политички Србин спреман је на издају, свјесно или несвјесно, више него што је Класични Усташа За Дом Спреман.

Ертеерес, та Државна Телевизија Српске, требала би непрестано да организује емисије са стручњацима о томе шта је Дејтон и Устав.

Па да људи сазнају шта је у Дејтону Савјет Министара, нпр, а шта је сада у Нелегалној Стварности.

За почетак, им, могу да кажем.

Република Српска је у Дејтон отишла, или је одведена, са свим атрибутима Државе. Са својом Војском. Територијом. Парламентом. Полицијом. Влашћу. Новцем. Државном Администрацијом.

Таква је ушла у састав БиХ. Само БиХ. Јер тамо не пише Држава БиХ. Заједно са муслиманско-хрватском Федерацијом. Како је тада декларисано али је брзо избачено из употребе. Ну. Федерација је остала и до данас. Чега је Федерација. Пита учитељица. Није Федерација Бакира и Комшића. Или Хариса и Златагана.

Из Дејтона се Република Српска и вратила као Држава. Једино што није имала је међународно признање. Што је непотребно кад све претходно имаш. И што показује Косово.

То је, дакле, Самосталност Републике Српске. Унутар БиХ или изван БиХ.

Тиме би Општа Јавност, опозиционари, па и новинари, који су исти као и они, јер нико до тих Новинара, није ме подржао када сам, као министар, био против босанскохерцеговачке телевизије, која је неуставна и недејтонска, требало да зна и да заступа.

А да Есенесде препусте бирачима и изборима.

Свако ко је бескрајно дрзак и дрчан према Есенесдеу, нека одвоји једну прегрш и према Сарајеву и Странцима. Биће довољно.