ШЕСТ

СУШТИНСКИХ

ПИТАЊА

И СУВАРА

Жалосно је и анатомистично, истовремено, гледати како протуве постају актери јавне сцене а како их Јавност тројеручке грли и пригрљава, док читаве мале армије исподпросјечњака, аутиста и крајпуташа, који су се убацили, умислили, у орбиту важног друшвеног ангажмана без референци и покрића, уживају у средњовјековном катранисању и перјашењу, не видећи од једне перушке ни гушчију гузу а камоли гуску, и не схватајући, не знајући, да раздвоје битно од небитног, не виде суштинска питања која крај њих пролазе.

Дабоме, и овдје се провлачи умоболна теза да Власт има обавезу да буде поштена, морална и десетозаповиједна а сви ми можемо да будемо шта хоћемо и да будемо и на најпрљавијем дну.

Да Власт не смије да се брани никаквим средствима осим Оставкама и Поклон Изборима, ни дозвољеним а ни еквивалентима нападима.

Као што се провлачи, такође лажна теза, да Власт и Криминал припадају Владајућој Странци а све остало припада свима, од Телевизије до Цркве.

Оно што је битно, то сви заобилазе, или не виде, што их не оправдава. На тај начин су сви саучесници у уништавању Јавности и Јавног Система Вриједности.

·        По ком праву неко има могућност, па било то у кампањи и био то предсједик највеће опозиционе странке, да јавно говори да је неко покрао милионе и опљачкао Републику Српску, без валидне судске пресуде.

·        Како је велика политичка странка дошла до црног фонда и како располаже с њим, а би плаћала снимаче, прислушкиваче и подметнуте трећеразредне актере.

·        Како важни поједнци у великој полиитчкој странци могу да носају неевидентирану готовину преко држава.

·        Како никоме није битно Додикових 15 милиона које помиње један од тих трећеразредних актера. Да ли је то чињеница или кажњива подметнута манипулација.

·        Како може да прође некажњено медијска пошаст о Кили Злата коју је, по вођи опозиције, од неког безнисмена добио Предсједник Републике а то нико није доказао.

·        На основу које законске процедуре је неко сниман у другој држави и на основу којег параграфа и одлуке је све то објављено у јавности.

·        На основу којег се закона, правилника и одлуке надлжене иституције из заједничких органа БиХ, у све упетљао такозвани Министар Мектић.

Ако се нека Јавност бави само амбалажом а не и садржајем, смећем а не суштином, она губи право на било какву улогу коректива и презентовања подиока Јавног Морала.

Тешка посљедица цијеле ове кампање коју је предузео Савез За Промјене, који је подизвођач радова, јесте уништавање политичке сцене које је неисправљиво и некажњиво.

Јер се власт може казнити на Изборима а Опозиција се никако не може казнити.

3523.

РАЗОЧАРАВАЈУЋА

ПЛИТКОЋА

МУЉА

На којугод страну се окрнеш, дупе ти је позади.

Једна од чувених Маоцетунгових из давних црвених књижица револуционарне зајебанције.

Пратим цијелу седмицу, изузев ријетких свакачастних иступника, сву јаловину јавног децибелисања о једном питању које је озбиљно а које је укупна Јавност добила бесплатно и незаслужено. Да би, ако је баш жељна расправе о томе, на Страначку Организацију мислим, искористила тај подастирач за надграђујућу социолошку и политиколошку анализу, за слојевито сецирање демократије и утицаја страначке унутрашње технологије на вањске, друштвене релације, и обратно.

Јер, у јавности се можемо о свему зајебавати, о понечему можемо подјебавати, о многима можемо лагати, многе можемо вријеђати, површно се може надвикивати, колоквијално можемо загребати испод површине, али, озбиљно расправљати, износити стање, приједлоге и излазе, можемо само о ономе што знамо боље од других, или боље од већине, и о ономе чиме се бавимо.

Ми из Политичких Странака имамо спектар тема који покривамо знањем и праксом. То није пун круг. Ни близу. Исјечак тек. Дио тог спектра припада медијима и новинарима. Дио Плаћеницима. Дио камуфлажним служботајним спинерима. Дио интелектуалцима, политиколозима, правницима, уставњацима, економистима. Добар дио Културњацима.

Очекивао сам озбиљнији приступ свему.

Коликогод неко мислио да ја о себи мислим само најбоље, све најбоље и искључиво најбоље, спреман сам да устврдим да слојевитији, екстрактнији и конкретнији пресјек никада више неће бити понуђен јавности ни из које Политичке Странке.

Како је укупна јавност то прихватила.

Плиткомуљно.

Искористила плиткоумно.

Опет изузимам оне који се нису огријешили о чињенице а нису ме ни подржали, јер ми то и не треба.

Искористила је за инвентурисање, по милијардити пут. Ко мрзи Радојичића. Ко Васића. Ко Додика.

Господо јавна, то знамо. То сте толико пута саопштили да постаје дијагностички синдром. Постаје дегутантно. Постаје дисквалификујуће.

Сви постајете јавносници типа Бусраћ, Трефуновић, Стухало.

Дијелом зато што сте неспособни. Дијелом зато што сте монополизовали Јавни Простор. Дијелом зато што је Јавни Простор инвалидан и протезоидан.

НДД Сфера мора да попуни цијели свој спектар.

Тај круг почиње Будалашем а завршава се друштвеним интелектуалцем.

Не Будалашем за психијатрију већ оним што се карактерише као Ћоркан или као Сваки град уз наше море има свога лера.

Не Друштвеним Интелектуалцем по дипломи или катедри, већ мислеником који независно, неутицајно и необзирно анализира цијелу Сферу.

Шта ми имамо. Односно. Шта ви доказујете.

Наш круг на почетку има Будалаш, Будалаш, Будалаш, Будалаш. Па пет празних мјеста. Па опет Будалаш.

Понекад ми се чини да је то ради тога да би за све могли оптужити Додика, Босића и Тадића. Или неку другу тројку.

А сигурно је ради тога да се девастира сваки пункт, сваки појединац и свака вриједност. Да се јавна површина претвори у гранулат стиропора на површини воде, без икакве могућности да експандира.

  

3488.

ОДСУСТВО

ПОЛИТИЧКЕ,

ЕКОНОМСКЕ

И ДРУШТВЕНЕ

ОЗБИЉНОСТИ

-       СТРАХ ОД

ЈАВНОСТИ

Штогод прећутиш, сматраће се да се слажеш.

Све што имаш да кажеш може некоме послужити да смисли боље.

Све што добро кажеш, ако кажеш, неће нико отети од тебе.

Све што лупиш у јавности, може помоћи да се једном заувијек тога ријешиш.

Уназад двадесет година у Републици Српској Јавност, Јавне Обрасце и Јавне Актере, креира и трасира општа неодговорност за НДД Сферу. Нацију Државу Друштво.

Коријен тог анархорадикализма у јавним пословима налази се у рушењу Социјалистичког Самоуправљања, Југославије, Система Вриједности и вишеслојног Заједништва као неопходног темеља и једнодимензионалног и вишедимензионалних друштава. И у његовој тренутној замјени шареним лажама типа Вишестраначка Демократија, Приватизација, Капитализам.

Сви који су били дио бившег система проглашени су непријатељима разних нивоа и потпуно потиснути из јавности и професионалне егзистенције.

Нови Млади Лавови, образац је исти код свих нација и вјера, ступили су бескрупулозно на сцену Силе, Анархије, Отимачине, Богаћења, Тортуре и Диктатуре. А у миљеу крајње атомизације и дерегулације.

Они који су стварали систем, и које је стварао систем, потпуно су нестали са сцене, неки да сачувају живу главу а неки зато што нису умјели да раде у новој анарходерегулацији. Инетелктуалци, они који познају координате, нису имали прилику ни подијум. А нису се за њих ни борили. Универзитетски мозаик се потпуно промијенио. Тај Кенгурски Академизам, стизање до др, катедре и свега осталог, донио је све у једном скоку. Културњаци и ствараоци су потиснути по природи ствари. Јер је њима страна свака сила, и друштвена гужва, осим њихове стваралчке силе.

Тих двадесет година Јавност и НДД Сферу уопште, сад говорим о Републици Српској, карактеришу

-       Сирови инвидуализам

-       Масовна некомпетентност

-       Лажни и неутемељени академизам

-       Илегално стваралаштво и култура

-       Метаморфоза Новинарства у Медије

-       Нихилизам у свим сферама

-       Селфконформизам.

Немогуће је овдје образложити сав овај спектраријум.

Али је потребно нагласити да је недопустиво да данас, на стварној и болној прекретници 20ог и 21ог вијека, који ће се продужити, због неминовних процеса који слиједе, и мимо службених стотину година, да данас, дакле, нема озбиљних политичких, економских и друштвених мишљења и расправа у координатама Српске.

При чему никакво оправдање није у чињеници да смо ми мала НДД Сфера. Тријеска међу вихорове.

Јер би мали озбиљније требали да гледају своје мјесто и извиђају околину, него велики.

Великих има, па могу да праве и грешке.

Мали скоро да и немају права на једну грешку.

Данас о политици, економији, друштву, кроз кљакаве и сакате медије, као једини још преостали јавни и расправни полигон, дефилује Нихилизам најпримитивније врсте. Марширају сабљарске Дисквалификације без икакве обавезе не доказивања већ ни образлагања. Тутње падавичарске лажне Манифестације без суштине. Грми Деконцептуализам. Тону Оријентири. Укапају се Одговорност за пут којим идемо.

Као национална, економска, вјерска и културна заједница дошли смо до какофоније бесмисла и празнине.

Политика се објашњава једном ријечју. Режим.

Економија се објашњава једном ријечју. Пљачка.

Друштво се објашњава једном ријечју. Нихилизам.

Стога смо препуштени једној хајдучкој четици, банди, јавносника који узурпирају све јавне раскрснице.

Због тога многи не може да дође до семафора.

А многог је срамота да са таквим стоји на семафору.

Раскрсница, међутим, не може да чека своје пролазнике.

3469.

КОМПЛЕКСАШКИМ

ПОКРАЈЦИМА

ОПТИМИЗАМ

СЛУЖИ ЗА

ЗАЈЕБАНЦИЈУ

На Интернету постоји портал фронтал.ба. Који има Редакцију, СТЈ. Као што мој блог има борд директора. А на том порталу.ба постоји и извјесни Зарђан Пухало. Зарђан, јер је, по слици за своју тетку и њену комшиницу, коју фура на интеру, млад човјек. А зарђао. Иначе се виче Срђан. Пошто је као и ја, са тих брдусина, калиновичких кажу, по којима се људи вичу а не дозивају.

Некидан је објавио текстуљак о Љубави и Срећи у Републици Српској, са чим се он, у ствари недуховито зајебава. Итакото. Текст је, каже, написао поводом позива Предсједника Републике да јавно мнијење треба да буде позитивно а не депресивно.

На Интеру је његов текстуљак одмах похвалио Бранислав Бореновић, власник скупштинске дискусионе и репликанске биртије Код Два Папка.

Пуно сам текста потрошио на два небитна Рјаба Јавна.

Битан је тај Црни Талас Јавности.

Којег су овдје донијели странци, рат, разочарање људи општом пљачком и пропашћу, аматерски и болесни политичари, курсаџије новинарства, вјесници промјена и реформатори свега оног што не схватају и неразумију.

·         Црни Талас Јавности замијенио је Новинарство.

Најбољи новинар је онај који нађе седамнаесточлану породицу, од које је пола већ помрло од глади. А најбоља редакција, повлака Медиј, јесте онај који успије да сними изјаву како Влада за њих није урадила ништа.

·         Црни Талас Јавности замијенио је Политику.

Најбољи политичар онај је који умије што пластичније, репортажно, књижевно, да ослика пропаст. Све је пропало. А Власт сваког јутра устане и поново упропаштава све. Онај политичар који се извјешти у опису пропасти, тако да је и велику поплаву срамота што не може да уништава онако како он прича, такав се кандидује за најбоље функције.

·         Црни Талас Јавности замијенио је слободу медија и става.

Слобода медија је као и Она Ствар. Сви је воле и сви прочају о њој а само неколицина зна о чему се ради. Остали се јебу ко штуке. Покрајци, комплексаши, маргиналци, црноталасци, на стотине онаквих какве сам поменуо на почетку текста, мисле да је слобода медија и слобода говора само у црнилу. Срамота је рећи нешто позитивно. Да је неко запослио 50 приправника. Срамота је некога похвалити. Срамота је гласати за Буџет јер је повећана ставка битна за крај из којег долази посланик Перица Бундало. Посланик нема слободу става. Он мора да устане и каже да је Буџет који предлаже Влада Српске, најцрња пљачка Срба, Српске, БиХ, Мађарске и њемачке аутомобилске индустрије а да су премијерка и предсједник вође организованог криминала.

·         Црни Талас Јавности замијенио је јавну дискусију.

У таквом пројекторијуму сви слајдови су освијетљени прије развијања и само пројектују црнило. А у црнилу нема јавне дискусије. Има само јавне дисквалификације. Нема аргумената. Само лажи и моји извори. Владика иде у Америку. Игор има осам посланика.

·         Црни Талас Јавности замијенио је и прекрио јавне размишљатеље о политици, економији, друштву, култури.

Тако се Зарђан Пухало не стиди што и на његовом порталу има младих људи који се озбиљно баве неком темом. А он се бави просерицама. Како би се додворио једном Бореновићу.

То ме и брине.

Сад, кад га је јавно похвалио Народни Бореновић, заобадаће се преко седам њива. Његов ће комплексашки мозговник доживјети ерекције црних ганглија и успеће се на својој спирали барем један завој више. Можемо очекивати још зарђале духовитости и нихилизма.

Зарђан Пухало је производ иностране мреже за лов ситне рибе по сиротињским земљицама. Мали Плаћеник. Ебертовац. У јавности се представља, као и сви из тог кордона, црнилом, унитаризмом, пуна су му уста БиХ, нихилизмом, иселимо се, општом јевтиноћом у ставовчићима без увјерења, идеје и убјеђења. Само нек се сере по дворишту.

Јавности Републике Српске, као и свакој Јавности, потребан је Реални Оптимизам, Слободна Дискусија, Валидна Аргументација.

Стварност се састоји од већине позитивних састојака. Од вриједности које су изнад нуле и изнад површине. Од свијетлих тачака којих је више него црних. Иначе, не би, та Стварност, ни постојала. Постојала би Антистварност.

Хиљаде људи у овом тренутку нешто стварају, раде, унапређују, смишљају. Јебе им се за Додика, Есенесде, Пробосића, Власт и Пухала.

Дабоме, да Пухала то не могу да схвате. Они Стварност гледају кроз призму Додика. И кроз пластичне наочаре комплекса, вјероватно, што нису успјели да буду нешто важно код Додика. Па су постали важни код Еберта. И за њега играју Еберећке Ебертуте.

Ну. Додик није Стварност. Није Есенесде. Није Република Српска.

Онај ко није уз Додика има обавезу да не гледа Стварност кроз Додика. Имају и ону који су уз. Али овдје говорим о Успухалима као Друштвеном Црнокласју.

Али, пошто некима Ил говорио, ил прдио, треба сачекати ко ће похвалити Бореновића. Па онда ко ће похвалити Бореновићевог похвалитеља. И тако, Срле, ситније, Срле, црније, међу Интернетлије, напиши нам најбитније.