3454.

БОБАР

ЦРВЕНО

УПОЗОРЕЊЕ

Никаква вијест није да Бобар банка иде у ликвидацију.

Нарочито не у овој насеобинској мјешавини ратног профитерства, неолиберализма и девијације јавноприватног полуилегалног партнерства.

Панични ватромет о томе да без посла може остати 1000 људи, да остаје 200 људи на улици, да се остаје без депозита, да овај или онај субјект губи толико и толико милиона, потпуно су неважне чињенице.

Промјена цијелог друштвеног, економског и политичког система, сјетимо се да комунизам, повлака самоуправљање, никоме није ваљао, да су сви гласали за Данашњицу, омогућила је и мени да имам банку. То што ја то не знам, или можда нећу, то је срећа свих око мене. То што су многи вјеровали приватној банци, то је њихов ситнокапиталистички проблем.

То што тржиште и неолиберална економија у пеленама, немају механизме да ме спријече да и ја отворим Банку, то је проблем НДД сфере која није у стању да схвати да је бољи систем у блату него анархија у цвату.

Зашто, дакле, Ликвидација Бобар Банке није вијест.

·         Зато што је та банка већ одавно пропала. И што су вјестоноше то требале знати и објавити. Кад већ толико воле истраживачко новинарство.

·         Зато што се случај Бобар Банке користи за крволочну борбу против Власти, Режима, како воле да му тепају, а не анализира се са економске и друштвене стране.

·         Зато што су Власти требале на вријеме пустити да та банка пропадне. Кад имаш чир не стављаш преко њега нову кожу да он не би пукао.

·         Зато што је ово упозорење да Власници, Приватници, не требају да флертују са Властима. А да Власти не треба да играју улогу свемоћи и лијечења комплекса незнања и немоћи, па да се петљају у оно што не знају и у шта не требају да се петљају.

·         Зато што нико није смио да каже да економски није нормално јавна средства држати у банци инокосног приватника.

·         Зато што није било механизма да се спријечи Приватизација.

·         Зато што је ономе ко не зна нешто да ради од продати му, горе само нешто дати на поклон.

Бобар Банка је прича о пљачки јавних, државних, народних пара. О противприродном економском блуду Провинције и Власти. О меандрима Политичког Феудализма. О погубности заразе Екстерном Моћи. И о улози у којој се, не својом кривицом, нашла Бијељина, и то подручје и људи, у рату и послије рата, а којој нису дорасли.

Списак сљедећих ликвидација и пропасти, који сам одавно сачинио, закопан је код шесте шљиве у осмом реду, у мом воћњаку који је. Пропао.

3408.

ДОБАР ДАНКА

И БОБАР БАНКА

Добро. О покојнику само принудно.

Али. Тешко ће се до првог реда наслова ако се толеришу овакви случајеви као што је Бобар Банка.

Бобар Банка је требала бити затворена и раније. Цијела Бобар група је показна вјежба приваатизације која није успјела. То је једна од стотина хиљада тужних прича о томе како сваки појединац мисли да је паметнији и успјешнији до Комунизма. Од друштвеног власништва. Од државне имовине. Од Самоуправљања. То је једна од стотина хиљада прича о томе како Ратне Наплавине преузимају обалу.

Покојник је био један од егземплара Екстерне Моћи у политичким странкама и политичком животу.

Многи неодговорни важносници, због својих комплекса мање вриједности, због калкулантске политиканције, због такозване подршке јавности, због утицаја на вође мишљења, а без икакве валидне евалуације, од појединаца начине монструма Екстерне Моћи. По принципу узлазне орканске спирале, такви појединци, онда, у котловницу тог процеса ложе и више него што је потребно.

Екстерна Моћ се претвара у Моћ Екстерника. И шири се по принципу спојених посуда. Тамо, неко, негдје, додаје свој прилог да не би дошло до Погрешног Схватања. Да не би био какав минус, мрља, замјерка.

Хасо, којег је ударила Парњача на маневарском колосијеку у Какњу, у години када је пензионисан Алија Сиротановић, дао је одговор на све овакве и сличне случајеве девијација. Када се опоравио, сав поломљен и искасапљен, али социјалистички скрпљен, сједио је уз шпорет фијакер, са квргавим грабовим штапом. Фата, јадница, ставила чај да се кува. Модернизација. Чајник има пиштаљку која јавља да је вода проврела. А Хасо, кад је чајник пропиштао кано гуја љута, штапом, разбио и чајник и фијакер и сирова дрва која су чекала да се ложе. Шта уради, Хасо, болан. Животињу треба утући док је мала.

Када се дође до принудне управе банке, чајник се већ истопио, коло пукло а шпорет прогорио.

Знам да Саво Шеваљевић озбиљно ради свој посао. Имао је искуство са Ђоко Банком у Бањалуци, прије много година.

Али. Пресудно је одмах објавити све податке. О броју штедних улога, по износима. По општинама, ако већ не смију да се објаве имена. О депозитима свих величина. О потраживањима. О улагањима

Нарочито о Државним Депозитима. Депозитима јавних институција, предузећа и Владе.

За мене је кључно питање Шта ће Јавне Паре у Приватној Банци.

Приватник увијек хоће да зајебе Државу. Да ли је Држава имала намјеру да зајебе Приватника. У овом случају.

Не вјерујем. А било би легитимно.