2585.
ПОТЈОРЕЧЕ,
СРПСКИ СИНЕ
СА ПРАТЕРА РАВНОГ
Откривају се смради
Аустроугарске Монархије. И данас. А све се чини да изгледа као да почињу од
Сарајевског Атентата Гаврила Принципа. И Срба.
Одавно је сјај Беча
саздан на смраду аматерског колонијализма. Аустрија је имала ту несрећу да јој
је колонијализам досезао само до у Балкан.
Србија и Срби су ту
само несретни играчи на размеђу. И с ове и с оне стране аждаје су пјениле,
жељне колонијалистичког доказивања.
Чак и кад Пресе
тврди да је Принцип личност Двадесетог Вијека, колонијални одсјај је то. И жал.
Ништа Принцип није урадио за историју. Она је већ била трула а њени германски
актери су већ били на врхунцу крвожеђи.
Та логика да је
Принцип омогућио Стаљина и Хитлера, само је спирање кривице са Беча и Берлина.
Тактика о држању
Српских Сељана у летаргији а девастирању интелектуалаца и полуинтелектуалаца,
Срба, данас је превладавајућа технологија највећег дијела међународне заједнице
а Сараја поготову. Треба видјети како се подцјењивачки односе сарајски медији
према јавним и виђенијим Србима па препознати стољетни традиционализам.
По ко зна који пут,
овдје препоручујем феноменалну књигу Томислава Краљачића, Калајев режим... у
којој је описана политика Аустроугарске, Беча, према Србима. Та политика
примјењује се и данас.
Они који желе да
Србима и Српској учине јавно и политичко добро, морају их, коначно, извући из Аустроугарске.
По политици која се
води према Србима и Српској, Република Српска је и данас у Аустроугарској.
Једини начин да
изаађе из Аустроугарске јесте да изађе из Босне и Херцеговине.
А онда то Сметљиште
може да иде или Бечи или Истанбулу. ЈМС.
