БЕЗКООРДИНАТНИ СИСТЕМ
СРПСКЕ ОПОЗИЦИЈЕ
А И ОПОЗИЦИЈЕ У СРПСКОЈ

 
Вучић има, и износи, мишљење, о свему. Сутра ће изаћи о резултатима фебруарских мачијих јебалишта.
Србијска Опозиција нема мишљење ни о Косову.
Вучић није побиједио, и не побјеђује, зато што има мишљење о подсукњама Снаше Станојке.
Ну. Опозиција јесте изгубила, и губи, зато што нема мишљење о било чему.
Опозиција у Српској, још је гора. Јер нема подршку Запада, као Вучићева Опозиција. Њу Запад подржава у очувању Вучића на власти.
Опозицију у Српској презентују као Опозицију Српској, што она раздрагано прихвата.
Њу, Опозицију у Српској, не подржава Запад.
Подржавају је ситни западни кокошари и сарајски сокачки клошари.
У њиховој, опозиционој, немоћи, то им дође ко мува гладном у гујицу.
Опозиција у Српској се оглашава, годинама, мандатима, о темама које нису изборне.
Лајањем на звијезде и борбом против криминала, никада нико неће побиједити на Изборима.
Стога, све што добију Гласова, нису њихови Гласови, већ Гласови Против.
А таквих Гласова никада не може бити више.
Јер је Гласова За и Апстинената, збирно, увијек више.
У Србији, сада, Понош и нека сића, добили су искључиво Гласове Против Вучића.
Ни један једини свој.
Јер, Понош нема свој програм, нити Народна Странка у којој је био, има свој.
А и да има, за то кратко вријеме откако је кандидован, немогуће је презентовати Политички Програм.
Политички Програм се презентује упоредо са градњом Страначке Организације.
То не може да се презентује на Пинку.
На Пинку може само да се будалаше.
Опозиција у Српској се огласила честиткама Вучићу.
Ко зна да ли ће бити до октобра нечега око чега се може огласити.
Јасно је да је, ту Опозуцију, велики догађаји дробе и убијају уземљу.
Мораш да ћутиш. Јер немаш претходне Политичке Координате. На основу којих би изашао са ставом и оцјеном.
Подсвијест Бирача то упија.
Превод је, отприлике, зашто би гласали за ове јадника, да их четири године гледамо ко курац у ладној води.
Други, исто трагичан пар опанака, јесте унутрашња опозициона мељаја и тријерисање око Кандидата.
Недостатак Политичког Програма барем једне од двије важне опозиционе Странке у Српској, онемогућава било какав јединствен канддиатски договор и иступ.
Опозиција у Српској ће, на Изборима у окторбру, веома лоше проћи. Ако прође ко Вучићева, биће јој то пуна шака браде.

 

ДОДИК И ВУЧИЋ,
ТРЕБАЈУ ЈЕДНОМ КВАРТАЛНО,
ДОЗВОЛИТИ НЕКОМ ИЗ ОПОЗЦИЈЕ
ДА ИХ, ТРОФЕЈНО, УЈЕДЕ ЗА ГУЈИЦУ

 
Да тако постигну привид неког успјеха.
Јер, жалосно је, мени, барем, од епохалних Првих Вишестраначких Демократских Избора у Историји, гледати самоубиство Српске Опозиције, труљењем и самооглођавањем.
Мада Додик и Вучић нису исти технолози Власти. Засад и срећом.
Ну.
Заједничко им је то што имају исту, Српску Опозицију.
Кад видим каква је Српска Опозиција, знам да Власт не може да буде боља.
▪ Опозиција у Српској свакодневно напада Додика. Додик не ради толико да би га се могло нападати сваки дан. Данас је смијешна поплава изјава за лажну сједницу Предсједништва.
Тај примитивни кленовски дух наишао је, концентрисан, у једном дану.
▪ Непрестаним нападањем Додика, или Вучића, Српска Опозиција сугерише да је на сцени Режим Једног Човјека.
Што није тачно. И у Српској и у Србији, постоје демократски Избори и Парламентарна Демократија, какавгод им квалитет био.
▪ Опозиција показује анимално схатање политичке борбе.
Они нападају Алфа Мужјака. Желе превласт.
То је Социологија Чопора.
▪ Непрестаним форсирање кружног напада, којег животиње практикују кад су у већини, Опозиција показује немоћ.
▪ Њихово вишемандатно таргетирање једне политичке личности, доказује да нису способни за озбиљно политичко дјеловање, које, најприје, укључује изградњу Велике Странке.
▪ Ако немаш Велику Политичку Странку, у размјерима Српске или Србије, никад нећеш побиједити Додика или Вучића. Нити било кога ко је има.
▪ Та ситауција, Сви лају на Додика, Сви лају на Вучића, одговара Западу. Зато им то и сугерише.
На тај начин, Запад лакше управља и Додиком и Опозицијом.
Западу не одговара јака Српска Странка, била на Власти, била у Опозицији.
▪ Српска Опозиција таквим једнометним свакодневним акцијама, ствара илузију, код Бирача и Јавности, о постојању паралелног, невидљивог, Система Власти.
Што се код доброг дијела Бирача и Апстинената, подсвјесно прелива у представу о снази и моћи нападаног.
▪ Опозиција, тако, показује тешки аналфабетизам.
За побједу на Изборима, није довољно то што они имају. Треба још много онога што немају, треба упорности и подлога у Јавности, која се гради годинама, најмање деценију.
Потребна је невидљива залеђина. Иста она која је, нпр, довела до опстанка Републике Српске.
Неко невидљив стоји иза тога. А није Русија.
Као што је стајао и иза лансираног Референдума, 2006е.
*При свему томе, и при другоме, кукавно је гледати овај политички сумрак од ликова Српске Опозиције.
Српска Опозиција је поуздан знак да српски национални и државни послови не стоје добро.
 
 
 
 
 
 
 

 

МИ, ИЗ ОПОЗИЦИЈЕ...
И МИ, ЈАДНИ С ВАМА...

 
Говорим, дакле, о Српској Опозицији. Опозицији у Српској и у Србији. Једна је, у ствари, Опозиција Српској а друга је Опозиција Србији. Једна вјеша Додика, друга чува Вучића.
Све то је могуће зато што Запад, под који најприје убрајам Њемачку па Брисел, НАТО, Америчане... дјелује против Срба и Српства, Српске и Србије.
Свако ће, дабоме, рећи да је то Теорија Завјере.
Ну, Пракса Завјере је много видљивија и убједљивија.
Срба нема у Хрватској, у пола БиХ, на Косову, у Македонији. У Црној Гори су осакаћени преко пола.
Опозиција, Странке Опозиције, немају никакав Политички Програм.
Осим рушења Додика и чувања Вучића.
У Српској, ко шта ради, руши Додика.
У Србији, Маринике нападју Палме. Чиме штите Вучића. Јачају га, тако да може да ради шта хоће.
Јачају, овдје, и Додика. Али он не може да ради шта хоће. Друга је констелација.
Српска Опозиција нема никакав Политички Легитимитет. Нема покриће за Гласове које је добила. Не мора то да буде златно важење, могу и обећања. Али, ни обећања нема.
То што нема Политичког Програма, Националног Програма, за Српску и за Србију, може да се разумије. То није лако створити, нема образовања за то, то се ствара једном у педесет или сто година...
Али, то што има Политичког Страха, то се Српској Опозицији не може опростити.
Срска Опозиција не смије
◘ Да каже да у Сребреници није био Геноцид.
◘ Да каже да је Косово Србија.
◘ Да каже да је 1244 међународно сидро Србије.
◘ Да каже да ОХР и Високи Представници, ради за Сарајево и муслимане у БиХ.
◘ Да каже да Република Српска има Самосталност и по Дејтону.
◘ Да проговори о Мирном Разлазу БиХ, која је Српска Тамница, као она Гаврилова, у којој ће скапати од сипње.
Нико Србе не оставља у БиХ, да би БиХ била боља, да би БиХ успјела. Већ да би послужила са истребљење и елиминацију Срба, на било који од начина.
◘ Да зуцне о Русији.
◘ Да прозбори о сарадњи са Кином. Али, пуна су уста ЕУ и Америке, два Конгломераторијума Трулог Запада, чија силазна путања, само говори о томе да се неко пење другом, узлазном путањом.
Српска колаборација са Фашистима, довела је до пола вијека Комунизма. До чега ће довести српска колабирација са данашњим Западом.
◘ Да пробијели против ЕУ.
◘ Да одбије НАТО.
*
Шта смије.
Не смије ништа.
Коме треба таква Опозиција.
Србима не треба.
Треба Западу.