ЗАШТО ЈЕ ПРОПАЛА
СРПСКА
ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА
-ЗАТО ШТО НИЈЕ БИЛА
НАЦИОНАЛНА СТРАНКА

 
А има најсјајнији Национални Биљег у новијој Српској Историји.
Сада је вријеме коначног гашења свјетла за СДС и ПДП.
Добро, ПДП није пропао, он је створен као Пропаст.
У Есдеесу Пропаст нико није анализирао.
То је требало учинити прије 2006е, прије лизања са Педепеом на наговор Запада.
Сада је касно и то постаје ствар екстерних Хроничара.
Мјестимично ће да наводе разне разлоге.
▪ Отели нам Караџића и ухапсили
▪ Смјењивали и хапсили Функционере
▪ СНСД преузео наш Вокабулар...
Странка не може да судбински зависи од свог Лидера.
А борба Запада, и Сарај Чадора, била је борба против Републике Српске. Као што је и сада. И то је требало искористити за одбрану Републике Српске а не Функционера.
СНСД је од првог дана у свом Програму имао „Два Ентитета и три Конститутивна Народа“.
И тога се и данас држи. Држао се и 2005е. Ништа није преузео.
Не може се оптуживати СНСД за преузимање Програма, јер Програм Есдееса никада није био Програм Самосталности. То је увијек био програм унутар БиХ.
Дакле.
Есдеес није био Национална Странка.
Национално је било Руководство.
Национални су били Борци Војске Републике Српске, који нису били Чланови Есдееса али су гласали за Есдесес.
Страначка теренска машинерија Есдееса, ни видјела Нациоцналног није.
Они су сватили Власт као свој Шићар, свој Узлет, своју Пљачку, своју Економију...
Руководство то није могло да држи под технолошком контролом, као Политичку Странку.
Не може се бавити државним и страначким пословима, истовремено.
Када је отишао Караџић, задња шанса је била Биљана Плавшић. Задња Национална Шанса. Али су је одбацили Бизмисмени и Шићарџије, уз свесрдну помоћ Београдске Удбе. Да Биљана Плавшић није била Национална, никада је не би послали у Хаг.
Они што су из Есдееса отишли са њом, такође нису били Национални.
Па су и сљедећа Руководства Есдееса одустала од Националног и почели да се понашају као њихова локална и регионална машинерија.
Тргуј свиме. Све је Бувљак, од Сребренице до Војске.
Тако је дошло до Пробосића. И то је био крај.
Структура Политичке Странке мора, од врха до дна, да почива на Политичким Актерима.
Оџе  не иду у Цркву.
Фудбал не играју Кошаркаши.
Без тога, Политичка Странка се претвара у Интересни Конгломерат.
Есдеес је то од почетка био, Конгломерат који почива на Народном Покрету. Користи га.
У почетку то добро иде а касније настаје катастрофа.
Нација мора да има Политичке Странке, на технолошком а не на декларативном  и индуктивном постољу.
Без Странака нема Државе.
Без Државе нема Опстанка Нације.
 

 

СРПСКА
ДЕМОКРАТСКА
СТРАНКА
НЕМА, ВИШЕ, НИКОГА.
ДАНАС, НИ МИЛИЧЕВИЋ
НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ НОВИ СДС.

 
Српска Демократска Странка није доживила обичан пораз.
То је Пораз једног Пораза.
Пораз је била свака сарадња са Партијом Демократског Прогреса.
А то је почело када су подржали Иванића и Педепе, њихову Владу, а нису добили ништа.
Тада су ми извјесни Службаши рекли да Педепе на тај начин жели да уништи Есдеес, да политичка сцена остане нормална.
Јасно да је то било прикривање стварних намјера креатора Педепеа и свих Служби. Намјера преузимања Републике Српске.
Дакле, Педепе је тражио подршку Есдееса, прљавог, а, послије, није хтио да остане у власти са Есенесдеом.
То што Есдеес није разабрао све те догађаје, то их је коштало свих каснијих погрешних потеза.
И овог Пораза у Поразу.
Потпуно је неприродна сарадња једне Српске Демократске Странке, коликогод се деформисала, са једном инглеском Младен Иванић 6 Партијом.
То је као и Циципас и Катарина Вит. Плесни Пар на леду.
Ну.
Политичка Странка је онаква каквог јој Лидера одреде.
Есдеес је објавио да иде у брзе унутарстраначке изборе.
Шта то значи.
◘ Унутарстраначки Избори су неоспорно демократска сторија.
У овом случају тешко могу да дају резултат.
Долазе одмах иза велике ерупције лошег стања.
Поставља се питање зашта су Избори. На Изборима морају да постоје двије могућности.
Есдеес, сада нема ни једну. Нису могућности да остану са Педепеом или да на неки начин приђу Есенесдеу.
Могућности су Политички Национални Програм.
Он се не може креирати до фебруара.
Не може ни обичан Политчки Програм.
Ко ће га креирати.
Та групица руководитељства Есдееса, у којој само нема Шаровића, цијело вријеме је учествовала у тим процесима гангрене и некрозе ткива.
И сам Милан Миличевић.
Који се данаас закопао изјавом да нема сарадње „са Режимом“.
Нема сарадње са онима које Већина у Српској бира већ четири мандата. Већ пети пут.
Шта ће, дакле, унутар Есдееса, кога, бирати Чланови.
◘ Нема јединствене повезнице.
Шта данас повезује Есдеес, по терену, по општинама. Ништа.
То је група малих интереса.
Странку на власти, барем, повезује ланац гузица у фотељама.
Код Есдееса, неки Начелник којег имају негдје, мора да води рачуна о локалном односу снага и својој позицији. А о Есдеесу, ако стигне.
◘ Нема потенцијалног Лидера који је износио своје ставове о Странци и о томе којим политичким путем би требало да иде.
Свако од њих је учествовао, и учествује, у политичком бауљању. Па гдје избије.
◘ Нема довољног потенцијала, критичне масе, по општинским организацијама, довољно млађих, неукаљаних, политички зрелих и дугорочно упорних људи, од којих се може саздати, почети да зида, Нови Есдеес.
Зато ће унутарстраначки избори да буду само локална борба малих интерерса, који су већ запосјели неке полуге, и оних који су близу да их запосједну.
--------------------
Због свега тога, најизгледнија је даља ерозија Есдееса.
Треба очекивати и ерозију посланичке чете.
Не може ни једну Странку да држи на окупу, јаком и успонитом, само прокламована борба против Власти, против Режима.