ЈАКЕ ПОЛИТИЧКЕ
СНАГЕ САРАЈЕВСКОГ
КОРПУСА,
УСПЈЕШНО СУ
ОТВОРИЛЕ И
ДРУГИ ФРОНТ

 
То мора да је неко политички тешкое Умоболеније.
Јасно је да Сарајевски Политички Круг, СПК, губи Дуги Рат против Републике Српске.
Нема Амамба, нема Високог Представника.
То су довољни знакови на Ратишту.
Да се не помиње промијењен однос снага у геополитици, однос приоритета и намјера, прије свега, да се не анализира пливајући курс дезоријентисане ЕУ...
У таквој ситуацији која није од јуче, СПК је почео борбу, на широком хоризонту, против Хрвата у Федерацији, које од Дејтона држи у статусу Слуга. Не само кроз кориштење појма Хрвати за избор свог другог Члана Предсједништва БиХ.
Тај фронт укључује и Хрватску. Која је била Агресор на БиХ, јелтако.
Хрватска се, сада завратила.
У Сабору је донијета Декларација о полоажју Хрвата у Федерацији БиХ и БиХ.
Не помиње се предлагани Трећи Ентитет али се помиње Хрватска Изборна Јединица.
И сама Декларација је знак са Ратишта на коме Сарајево, Сарајмуслимани, СПК, губи Рат против Републике Српске.
Да Република Српска губи рат против политичких муслимана, Загреб не би мрднуо ни малим прстом.
СПК не схвата да је тај други Фронт, много опаснији од Фронта против Српске.
Најприје, он ће „ујединити“ Србе и Хрвате у БиХ.
Човићеве изјаве, некидан, у Мостару, очигледне су.
Фронт против Хрвата и Хрватске, изазваће пажњу ЕУ.
Лако је тортурисати Србе и Српску, кад знаш да Брисел неће да реагује. А богами ни Београд.
Хрватска је Чланица ЕУ. И може да користи тај механизам, каквагод је та несрећна ЕУ.
Одсуство Националног и Државног код Сарајмуслимана, почиње да се објелодањује и огољује.
И тешко ће их коштати.
Није могуће, више, заваравати се Ратом, лажним успјесима у Рату, статусом Жртве...
Потребно је водити Политику.
Коју никад нису имали.
 
 

 
САРАЈМУСЛИМАНСКА
ПОЛИТИЧКА СЦЕНА,
ГОРИЋЕ КО
БЛИСКИ ИСТОК
 

Неки падају, не могу се зауставити.
Нико се не успиње, не могу се пронаћи.
 
То није изненађење. То је посљедица систематског деструктивног дјеловања од потписа Дејтона у Паризу.
Ако стално рушиш, кадтад ће ти нестати идеја, могућности и излаза.
Више пута сам писао да на Политичкој Сцени Сарајмуслимана нема ништа.
Чињеница да још бивствују остаци Династије Изетбеговић, упоредо са колонама из Централног Комитета СК БиХ, објашњава све и сугериуше да нема никакве могућности осим дићи руке од сваке анализе.
Данас је Термин Никшић, један од оних Лагумџијин Цекајаша, поднио неку кривичну пријаву против Себије Изебеговић.
Нисам гледао о чему се ради.
То је беспотребно чинити.
Јер, Себија је концентрисани узорак понашања Сарајевске Политичке Сцене. И сваке сцене уопште.
Сарајево тако живи. То сви раде.
Разумије се да је то у борби против повратка СДА и Изетебеговића у Кандидатуре.
Јер. Ако нема Изетбеговића, остаје више Гласова за мање муслиманске Актере па и за неког Комшића.
Да ли напад на Себију може да спријечи Сина Бакира, није потребно питање.
Ако буду хтјели да га кандидују, кандидиваће га и побиједиће.
И у таквој ситуацији, то је пропаст за Дејотнски Троножац.
Бакир Изетбеговић не умије, као и сваки Сарајмуслиман политичког тока, да разгивара са Хришћанима, да гради неку лабаву дејтонску БиХ...
То не умију ни ови који су сада инсталирани, Бећир и Јарани.
Стање Сарајевске Политичке Сцене, Сарајевског Политичког Круга, Сарајмуслиманске Политичке Оптике, неће се промијенити. Ићи ће само стрму.
Зато то треба да буде сигнал Србима и Хрватима, Републици Српској и Херцег Босни, да гледају себе кроз дејтонску оптику.
Те дејтонске наочаре, дјелују мало застариле и демоде, али се кроз њих најбоље и најбезболније, види Будућност Срба и Хрвата на подручју Насеобине БиХ.

 

ЧАРШИЈСКИ МЕНТАЛИТЕТ
МУСЛИМАНА САРАЈЕВА
НИЈЕ ПОЛИТИЧКИ
МЕНТАЛИТЕТ

 
Говорим, дакле, о Сарајевском Политичком Кругу, о цијелом слоју те Жабокречине која вуче коријене уназад до отоманског присуства овдје и до првих прелазака на Ислам, а у који спадају политички, јавни, интелектуални, управљачки, изабрани, именовани, млади...
Свакодневни Људи, муслимани, нешто су друго.
Тај СПК, тако шире схваћен, наступа са
▪ Нацистичких позиција, изнад других је, има права која други немају.
▪ Територијалистичких позиција, јер промовишу БиХ као Босну а Босну као муслиманску. То је чиста Исламска Декларација Алије Изетбеговића.
То је, дакле, Територијалистички Нацизам.
Програм чишћења Територије БиХ од Хришћана и Хришћанства.
Све што заступа и подржава СПК, темељи се на том Територијалистичком Нацизму.
То, оркестрирано потпомажу сви, од агресивних Кликсаша до Универзитетског Интелекта.
Јуче је извјесни Сенадин Лавић, на Мрежи Х, објавио „честитику“ која је овако срочена:
Sretan Božić svim iskrenim vjernicima pravoslavlja. Četnike svetosavskog kova tu ne računam!!!
На налогу нема ознака да је пародијски или обожаватељски, што значи да се ради о универзитетком професору.
Али, то није ни важно.
Важан је Став који је изнијет.
Нацистички Сунетски Ум, дакле, одређује категорије унутар једне Вјере.
Ко може, ко не може.
Суштина трагедије, која је, прије свега, муслиманска, није у поптуној ишчашености из Вијека и Свијета. У том Самоаутизму који не може да води никуда из Котлине.
Суштина је да је таква Колективна Свијест, чаршијска, сокачка, окоџамијска, ограничена.
Она није Политичка Свијест.
Није способна да на Политичкој Равни комуницира са Свијетом и Вијеком.
Она нема другог зрачка у тој тами, осим елиминације свих осталих.
У БиХ је, то стицајем околности, Унитаризам, као прва степеница. Поништење Дејтона и Устава.
А након тога потпуна елиминација Хришћана.
Са таквом Колективном Свијешћу, ништа се у БиХ не може изградити, никакав облик Суживота, Заједништва, Државе.
СПК, Сарајмуслимани, само су чекајући фактор.
Који сваки дан погледа неког Окупатора, Поробљивача. Великог Тутора.
Једино под таквим стањем, могу да преживљавају у тој жабокречиначкој свијести.