ИСТОРИЈА ЈЕ НИЗ
ЈЕДНЕ ПО ЈЕДНЕ СИТНЕ ГРЕШКЕ,
САНЏАК РЕПУБЉИК

 
Србима не можете ништа.
Они никад неће да се предају.
Али. Могу бескрајно да се распродају.
Србија ће у овом Вијеку изгубити Санџак.
Зато што је то идентичан артефакт свим претходним историјским губицима.
Без обзира што је Партизан побиједио, синоћ, у Новом Пазару, Србија је изгубила. И утакмицу, и квалификације и турнир.
Изгубиће и Финале, кад дође.
Србија мирно прави грешке поводом Санџака. Којег иментује Рашка Област и заварава се да је све ријешила.
Пропуштају се прилике и праве се грешке.
Пропуштено је, допушптено, постројавање неке зелене паравојске.
Пропуштено је, неозбиљно посматрано, прелазак Оџе у Политичара.
Та порука је многозначна, када се у обзир узме улога Ислама у „националним“ и „државним“ а, у суштини, Територијалним Дјелима.
Кључна Ситна Грешка, која је начињена, јесте признавање Бошњака у Санџаку.
Тиме им је дата Нација и Језик.
Тиме су повезани са Сарајевом.
Та вјерска енклава нема снаге сама да се бори, унутар Србије и против Србије.
Али ће, како вријеме одмиче, имати узасе све што је потребно са Запада. Од Дроге, Оружја, Људских Права, Медија и Интернационализације. И Геноцид, ако затребадне.
Навијачи Партизана, фини, демократски, широкогруди, цивилизовани национални људи, дошли су на утакмицу са извиком Нож Жица Сребреница.
То је, коубило се, признавање Нације Бошњака у Санџаку. И повезивање њих и Сарајева.
Сребреница нема никакве везе са Србијом.
Поготово са Санџаком.
Али умјетници то могу да повежу.
Пошто Навијачи Партизана, као и други Навијачи, увијек дјелују самостално.
Ако не може себи да нађе Краља СХС, или Тита КПЈ, Србија ће наћи Санџак.
То, пак, говори о томе да Србија нема Националну Свијест и Способност Државе.
А Мађарска јој ту, преко Војводине само.