УЈЕДИЊЕЊЕ ОПОЗИЦИЈЕ
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ!!!
НЕМА УЈЕДИЊЕЊА
У БОРБИ ЗА ВЛАСТ.

 
А, пошто је Власт тешко освојити, може у Бањалуци, уз вишеструке манипулације и садејства, ради се о уједињењеу за Паре. Што је још мање могућа операција.
Било какав политички Разгледак, захтијева редање формалних артефаката.
Да би се неколико политичких фактора ујединило, око било чега, око подјеле позиција у Власти, или око доприноса и кандидатура на Изборима, са пројекцијом освајања Власти и подјеле позиција, потребно је да свако од њих има неки политички програм, барем формалан. Они већи да имају свеобухватан а они мали, да имају двијетри ставке.
Из тих политичких програма, издвоје се компатибилне поставке и оне се „уједине“.
Остале се прећуткују.
Какав Програм има било ко из тог Опозиционог Мозаика.
Есдеес је напустио све своје, па и Политички Програм.
Сада сви раде за Босну и Херцеговину, за Шмита, за Сарајунитаристе.
Само не смију да то напишу, ни у пољском Нужику, док су унутра, на дужности.
Дакле, на том основу не може бити Уједињења Опозиције.
Не ради се о Политичком Програму, о борби за Српске Гласове, да национални не помињем, већ се ради о Борби за Власт.
Борба за Власт, увијек је прљавија од борбе за останак на Власти.
Они који се боре да остану на Власти, он нешто и раде.
Они који се боре за Власт, приморанису само да руше.
У случају Опозиције Српске, ради се о бори за Позиције унутар Опозиције. Ко ће бити чији миљеник, ко ће постати чији миљеник, ко ће какву кесу дуката да добије. А да при томе не буде видљиво нагужен од других, прљавијих и подмуклијих.
Јер, Пропао Опозиционар, вишеструко је гадљивија и смрдљивија ситуација него Пропала Власт.
Тамо гдје се Паре броје и Гаће скидају, тамо је ситуација увијек на ивици крви и ножа.
Дакле, ни око тога не може да буде договора, уједињења.
Ситуација је тако песимистична, да и Додик позива на Уједињење Опозиције.
И, шта ће на крају да буде.
Балоначелник, на овим Општим Изборима, приредиће им Ритуално Нагуженије, са основним циљем да се добор позиционира и да на сљедећим Локалним Изборима опет побиједи у Балоњуци.
Ако га јалови СНСД не исуче у природној величини.
Они који Балоначелника држе, немају амбиције да владају Републиком Српском. Већ, само Бањалуком.
Ту је могућа Пљачка, Отимачина и Анархија.
Добронамјерно предлажем да Вукановић побиједи у Требињу, Јелена у Осмацима, Црнадак у Неџарићима, па да се онда уједињују.

 

ОПОЗИЦИЈА ПОСТОЈИ
РАДИ УНИШТЕЊА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Коначно би требало свима да буде јасно.
И универзитетским интелектима и пивцима иза продавнице.
Опозиција у Републици Српској не постоји ради свог Политичког Програма.
Њено постојање одређено је искључиво за поништење Републике Српске.
Она је зато и створена. Све те Странчице су индуковане са стране, са Запада или са Београда.
А Есдеес је, након дуготрајног разједања и самоуништења, приведен истој култури.
Постојање Опозиције у Републици Српској, омогућило је формално оправдање за Шмит-чаршијско насиље над Српском и Србима.
„Демократски Свијет ЕУ“, радо је прихватио аргумент да се „сецесионистичка власт“ мора уклонити и да постоји алтернатива која је демократска.
Постојање Опозиције онемогућило је унутрашње Национално Јединство.
Без обзира што Опозиција нема Гласова за неко равноправно вагање са онима који су на власти.
Опозиција је пристала да буде политички понижена само да би Република Српска била уставно, политички и национално понижена.
Одржавање пријевремених Избора, поништење је Устава Републике Српске и поништење њене Дејтонске Позиције.
То је директна посљедица дјеловања Опозиције Републике Српске.
Та Опозиција нема за циљ да изгради неку Политичку Странку која ће национално представљати бирачко тијело.
Нема за циљ да побиједи на Изборима.
Опозицији је циљ само да руши Републику Српску.
То се не може прикрити борбом против Милорада Додика.
Против Додика се боре они који нису били ни рођени када је он ушао у Политику.
То је позната технологија.
Ми се боримо против Гадафија и за Либију.
На пријевременим Изборима се ништа неће постићи.
Али ће Општи Избори сљедеће године, покушати да се искористе за даље девастирање Републике Српске.
Треба очекивати разне сценарије. Од румунског до молдавског.
Запад се неће смирити док нека Санду не буде Предсједник Републике Српске.
Националне Снаге морају да се окупе и реорганизују.
Нема много времена.

 

ОПОЗИЦИЈА
У СРПСКОЈ НИЈЕ
ПОЛИТИЧКО ПИТАЊЕ

 
То је социолошко-дијагностичко питање.
Њено дјеловање није могуће објаснити сегментирано.
▪ Издајом
▪ Колаборационизмом
▪ Потуриштвом
▪ Плаћеништвом
▪ Уцјеном.
Не може ни узимајући у обзир заједно све ове елементе, као да сви постоје.
Чак ни да су их Инглези снимили на групном сексу.
Сви гологузи на камари, на хрпи, на купи, а онда се из ћошка залијеће гологузи трбласти Црнадак и наскочи на ту пирамиду тјелеса. Бореновић само кмекну.
Двије су константе, код њих, присутне.
● Класична српска јетрвска Мржња према Србима.
● Политичка Болест дугогодишње немоћи.
Тиме се може објаснити процес да се, на сваку активност Републике Српске, за нешто своје, нешто државно, нешто што јој је отето, Опозиција диже крволочније него актери унитаристичког Сарај Чадора.
То је Лудило Подсвјесног Страха да ће опет остати немоћни, небитни и превазиђени.
Њихова Подсвијест налаже им константну крволочност и србомрзилаштво као начин опстанка и површинске егзистенције између Избора.
Рационализам ту не може да помогне.
Шта Опозиција има од тога што се не усвоји Закон о заштити Уставног Уређења Републике Српске.
Нема ништа.
Бирачи и не знају, нити их занима, да ли су они гласали За или Против.
То може да буде само Психолошко-политички Поремећај Личности.
Неке своје мањкаве, ризичне, сегменте Личности, које има свако, они транспонују у Политичку Активност.
Република Српска већ има свој Устав и своје Уставно Уређење.
Република Српска је Држава.
Посве је нормлано да се Устав и Држава опреме пратећим Законима и Институцијама.
То није никаква дјелатност против њиховог омиљеног и љубљеног Сарајева.
То није дјелатност против нечијег мишљења или става. Они немају ни мишљење, ни став, ни политички програм.
Али, не можеш бити Држављанин Републике Српске, да не кажем њима неразумљиву ријеч, Србин, а радити против Републике Српске.
Српска Издајничка Опозиција руши Републику Српску.
То је резултанта њихове петнаестогодишње активнсти.
Они немају жељу да побиједе на Изборима.
Њихови прохтјеви су само, рушење, деструкција, девастирање, ометање.
Они и не могу да побиједе на Изборима.
За Побједу је потребно
▫ Страначка Организација  на цијелом подручју Српске
▫ Политичко Вријеме за Побједу, за преокрет, за заокрет.
Када су мудри српски Издајници и Западаши, увалили Мандат Додику, 2005е, имали су намјеру да СНСД преда Полицију Републике Српске а, онда, Иванић се врати у Белом Оделу.
СНСД тада није имао Организацију за Побједу.
Али, није дао Полицију Републике Српске.
У крвавој политичкој борби, ризичној за главе.
Долазе Избори 2006е.
И Вријеме Заокрета. Јавност и Бирачи су схватили шта се догодило и СНСД је побиједио. Убио.
Тада је почео да гради организацију која може да прихвати такву Побједу и такву подршку Бирача.
Остало је историја трагедија данашње Опозиције.
За њих, Вријеме Побједе неће никада доћи.
Њихов задатак је да, само, усеру Републику Српску, ко немоћна израђена Волусина, шталска врата.

 
ПОЛИТИЧКА
КОМУНИКАЦИЈА
ОПОЗИЦИЈЕ СРПСКЕ
ИМА СУШИЦУ

 
Најбоље резултате постижу када неко саопштење или објаву Лидера, редигују 762 пута.
Тада неодољиво подјсећају на Грок.
Можда га и питају, Хеј, Грок, шта ми мислимо о Дејтонском Споразуму.
Тако је Милан 400.000, објавио објаву како је он, они, нејасно је, обзиром на све догађаје на Главном Одбору, за очување Дејтонског Мировног Споразума и Републике Српске те свих Континената.
То је био велики удар.
Као Коко Шанел 5 да је искочио из септичке јаме. Класик и Класик.
Јер. Есдеес, Педепе и Запир, никад се не изјашњавају о својим појединачним Политичким Програмима или о некој заједничкој Платформи, укључујући и капитална политичка питања Републике Српске и процесе Унитаризације у БиХ.
Разумљиво.
▫ Ниједна од тих Странака нема Политичке Програме. Имају, или на сајту или су од њих толико одступили да се ни Програми ни оне не могу препознати.
▫ Никада нису сачинили заједничку Платформу за дјеловање за Републику Српску. Јер дјелују за муслиманско Сарајево и за БиХ. А то је мало непријатно саопштити. Ми, Босанци и Херцеговци, из мањег беха ентитета, залажемо се...
▫ Они се не обраћају Бирачима и Гласачима Републике Српске, не зависе од њих, па немају ни обавезу да дају Програме на показ и да полажу рачуне, да ли су по томе радили и шта су урадили.
Они зависе од Сарајмуслиманског сокачког миљеа и Отпада Западашких Протува у Сарај Чадору.
А добијају гласове Против.
Против Власти, Против Есендеа, против Додика...
Те Гласове ништа не занима, осим да самозадовољавајуће ставе Крстић Против.
То је Тројки довољно за преживљавање на Изборима. И лаган пад, баш толико лаган да сами не примијете да пропадају.
-------
Усљед свега тога, и наравне неспособности због тоталног мањка Политичких Актера у тим Странкама, њихова саопштења и „важни“ иступи су лажни и вјештачки. И ријетки.
А најмасовнији облик тог опозиционог дјеловања је гађање Милорада Додика.
Понашају се као сеоска дјеца која иду путем па накупе камења и бацају се на Јабуку у међи, небили како која пала, да је се дочепају и да не остане ни Огризак.
Разумијем да то служи као Улазница код Ага Сарајлија и шесторазредних Западаша, као што је покојни Марфи или живи леш, Шмит.
Али би они морали да разумију да је то контрапродуктивно.
Тај Макадамски Инфантилизам у Политици спада у преддјечије болести.
На дну те лепезе облика иступа Опозиције Српске, Српске Издајничке Опозиције, налази се лично обраћање Додику, „преко новина“.
Милораде...
То је посебна врста приградског, поровинцијалног, комплексашког, Нарцизма.
Толико је, јадник, важан да се мора обратити директно, јер са другима не жели да се расправља.
Што је природно, јер само он може да замијени односног.
------
Такви никада неће побиједити на Изборима.
Такви мисле да ће Шмит да побиједи умјесто њих.
Такви су спремни на све.
Издаја је весела свеска.

 

КОЛИКО ЈЕ СРПСКА
ОПОЗИЦИЈА СРПСКЕ

 
Та Пиздуљопоклапачка Тројна Група, састављена од два дијела која су формирана да не буду Српска Опозиција, и једног дијела који био најчистији српски који може бити, али се временом изродио и напустио своје претходнике који су хапшени, тамничени, умирали у завторима, због Српства искључиво.
Сада су то Три Странке, СДС, ПДП, ЗАПИР, које су мало веће НВО, које финансира Усаид, без обзира што је тај Усаид умро.
Срђан Мазалица им је у Народној Скупштини рекао очигледну ствар. Оно што сви виде и осјећају. И њихови Чланови. Већина.
А они се узбихузурили, ко да су већ постали турци.
Та Српска Опозициона Тројка, љути се на констатације Издајништа и Несрпства.
Када се површно дневно погледа, немају никаквог разлога да се љуте. Они то свјесно раде.
Данас, они не присуствују, у Народној Скупштини, када Предсједник Републике Српске говори о Дејтонском Споразуму, тридесет година и стратешкој оријентацији Републике Српске.
Они не признају Дејтонски Споразум.
Да признају, они би се држали Републике Српске.
Друго. Они се непрестано боре против Додика.
Ни једну другу Политичку тему немају, за коју се боре или против које се боре.
Они никад нису рекли нешто пресудно за Републику Српску, за њен опстанак, за њен интерес.
Они никад нису имали неку штету од своје политичке борбе за Републику Српску. Јер немају те борбе.
Шта су тражили од Сарајевске Тројке.
Да ли су тражили да одбије Шмитова нелегална, неуставна, наметања.
Да ли су тражили да подрже наш Изборни закон и нови Устав.
Да ли су тражили да се прекине са Апелацијама неуставном Уставном Суду БиХ.
Да ли су тражили да се одмах подрже велики Пројекти у Српској, односно, скину блокаде...
Да би они, та Српска Тројка, ушла са њима у Власт.
Шта су тражили од ХДЗ, на Купресу.
Осим што је недојебани Кикирез тражио да сједи у челу кафанског стола. Ко да је Наполеон.
Нису ништа тражили.
Тако да, штогод каже Милановић, значи Великосбовштину у односу на тај српски јад.
Орбан, којег је Мазалица јучер, такође, поменуо, дође у Републику Српску.
А они, Усрана Опозиција Српске, не могу да дођу у Народну Скупштину. Сто метара од хотела.
Када се све сабере, њихово опозиционарство у овом мандату има искључиви циљ да Џукан буде Министар.
Када се саберу сви њихови опозициони мандати, њихов рад против Републике Српске је очигледан и константан.
У питању је Континуирана Издаја Републике Српске.
Они, у тим протеклим и у овом мандату, имају Српства, ко црвено мајмунско дупе, длака.