ИЗБОРНА КАМПАЊА,
ЈЕДНИ ЛАЖУ,
ЈЕДНИ ОКУПЉАЈУ
 

На Изборима учествују Бирачи, међу њима, Гласачи.
Не учествују Политичари, Лидери, Кандидати.
То је скоро немогуће схватити.
И велики и мали Лидери сву мисао врте око себе.
Попну се на замишљену висину, па сиђу и гледају себе на висини. И уживају.
То схватају Будале, као ја.
Који дјелују у Организацији, који се срећу са великим бројем Чланова и великим приливом Нових Чланова.
У СНСД, у години Избора, крене повећан прилив Чланства.
Колико знам, никада није вођена организациона акција за Нове Чланове.
Сада их има 216.000.
Таква ситуација намеће два задатка.
▪ Нови Чланови, као и дотадашњи, морају се некако прихватити, окупити, организовати, уважити.
Није довољно рећи, Постали сте Члан, хвала, довиђења.
▪ Повезати разуђену и разностепеничну Структуру Странке, са Чланством.
Ако се то не успије, једни иду друмом, једни шумом.
Оба та задатка, говоре да Странка мора да се повеже са Људима, не само са Члановима.
Нарочито у Изборној Кампањи.
А ја сам покушао да успоставим Перманентну Изборну Кампању, да томе прилагодима Странку и Организацију.
Будала.
СНСД је сада са Људима.
Та Кампања изгледа класична, утабана, уобичајена, досадна.
Напорна.
Шездесетчетири је Града и Општине, а тридесет дана, два мање.
Имају Сељани Филозофију.
Ако идеш код Чојека, или нешто тражи или нешто понеси. Немој ићи нако.
Онај ко нема шта да тражи или шта да понесе, он иде у Медији.
То је нако.
А са Билборда, малих Радија, Огласа по разним порталским просторима, спотова на ТВ... можеш да причаш шта хоћеш, и оно што не можеш кад изађеш пред Људе.
То су Поплаве Лажи.
Та Кампања је прастара, превазиђена.
У Српској се ових дана непрестано Лаже Људима.
Све што у Кампањи кажеш да ћеш, нећеш.
Јер то није могуће. Нико сам не рјешава нешто нити одлучује.
Најмања ствар мора да прође Процедуре.
Аматери Аналфабети Анархисти, немилице лажу.
Срећа, ово су ко зна који Избори, девети Општи, само, чини ми се, тако да су се Бирачи извјештили.
Али Кампања Лажи оставља посљедице на Политичкој Сцени. Девастира је и снижава критерије. Уништава Процедуру кандидовања. Такве Кандидате, за Листе, мале Странке и Покрете, углавном кандидују Тајна Друштва. Невидљиве групе прикључене на Маркаспираторе.
А, онда, кад они који у Кампањи окупе двјеста или триста хиљада Бирача, у четири недјеље, побиједе, сви ће скочити и рећи да су покрали те Гласове јер су и током Мандата били Криминалци.
 
 

 

У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
ВРИЈЕМЕ ИЗБОРНИХ КАМПАЊА
ЗРЕЛО ЈЕ ЗА ТРАНСФОРМАЦИЈУ

 
За успјешну, или успјешно видљиву, Изборну Кампању, треба много Људи или много Пара.
Увијек, код Бирача и по Гласовима, прође онај ко има много Људи.
Та Војска Активиста, Актера и Акцијаша, ненадмашна је само ако је везана за одговорајућу Организацију.
У овој Кампањи за Локизборе, у Српској, видљив је одређени Замор.
Чим се Велики Играчи, Епохални Политичари, Политички Свјетионици, кандидују за носиоце одборничке листе.
Нема другог начина да се добију Избори, осим да дођеш до Бирача.
Ако имаш Тоталитуру на располагању, дакле све ти је на руку и подређено теби, можеш се припомоћи Манипулацијама.
Тамо гдје је више Странака, гдје нико, осим Запада и Лопова, не држи Медије, мораш на Игралиште.
Садашњи Актери Локизбора, још увијек воде Изборну Кампању као да је Рат завршен прије три године а Демократија у великом успону и сјају.
Ну.
Интерес за Демократију, Изборе, Митинге, Велике Скупове, Билборде, ТВ Спотове, Бодљавине и остала срања са западне стране, нису више таква.
Бирачи не допуштају да их се прави будалама.
Као што је 2010е, Бакир Алијин добио 162.000 Гласова а Жељко Лагумџијин 337.000.
Један или два Лидера, у Локизборима, морају се појављивати сваког дана и свуда. Али то не доноси Гласове.
То само скреће пажњу са оних са мањим рејтингом и дометом.
Главни посао мора да обавља организација.
Кандидати за Одборнике, Начелнике и Градоначелнике, морају да оду до сваког божијег подручја.
То не може да се изведе преко Шатора и других Аматерских Попевки.
Много Кандидата се појављује први пут и за важна мјеста.
Они нису сви Мала Мајмунчад да су их Медији сваки дан објављивали.
Људи их не знају а важно је да их упознају.
Те поставке сам разрадио у мојој књизи Политичка Странка Перманентне Изборне Активности.
Политичке Странке ће морати да се оспособе за Организацију а Организацију за вођење Изборне Кампање.
Објављивање Огласа на хрватском Индексу, нпр, обична је будалаштина.
Мораће много више да знају о колективној и појединачној Политичкој Свијести.
Иначе ће у тај простор да уђе неко други.
Са Парама, са Будалама, са Преварама.

 

ИЗБОРНА КАМПАЊА
КАО СТРШЉЕНИК
АНАЛФАБЕТА

 
Могао бих свашта да се сјетим, из тих Кампања.
Којима сам се почео да бавима откако се Рат завршио.
Неко ме се сјетио па каже, Бил писо Саопштења.
И да будеш на сједницама Главног Изборног Штаба.
Једно јутро, панични аларм: Подерали су нам све Плакате.
То је било вријеме ноћног лијепљења Плаката по бандерама, дрвећу, излозима, капијама... и тамо гдје се ни птица не може посрат. И Уличних Банди које их скидају и деру.
Па је, онда, у страначком рангирању било важно рећи, Ја сам више Плаката подеро него што си ти књига видио.
Неко сљедеће јутро, Јунак Изборног Штаба каже, Данас треба написати ово и ово, то је јако паметно. Кажем, то сам написао јуче. Онда, данас треба написати нешто још паметније.
То је било вријеме када смо директно из Рата, Лагања о болестима, скривања по Србији, Хрватској и Иностранству, ушли у Демократске Изборе.
Ми нисмо знали ништа о Изборима а онда је дошао Запад и уништио нам сво знање.
Запад је донио хаос и циркус.
Од почетка је циљ био да се укључи што више странака, покрета, група у изборе и што више кандидата.
И данас чујем бројке о десетинама хиљада кандидата за ове Локалне Изборе.
Избори нису када имаш четрдесет хиљада Кандидата. Нећеш никог изабрати.
Избори су када имаш дватри добра и јака.
Тако се Политика као озбиљан друштвени и државни посао, претворила у вашар, Бодљавину Јалових Бакова.
Плакати су у томе имали огромну улогу.
Та појавна јевтина Драперија сугерише важност и снагу, доводи до самозаваравања и преваре Бирача.
Уз то иду и Слогани који не значи ништа осим што показују општу политичку неписменост.
Најчешће су то рогобатне реченице које немају значење, из незнања или због незамјерања Западу.
Изборни Слоган је Филозофија.
За то мораш имати Хегела.
То не може да уради Агенција која четири године рекламира Паштете и Жваке.
Нико о Странци не зна боље од Људи који су у њој.
Политичка Странка мора да буде оспособељна да сама организује, креира и води Кампању. Само физичке занатске и практичне послове да обављају други.
То је знак да Странка има Организацију.
Дабоме да треба и манифестативни дио.
Јер он показује Моћ. Неколико Великих Скупова ће обавити тај посао. А главни је већ обављен у Организацији, на Терену.
У Републици Српској, неко мисли да ће му гласове донијети Долари, неко мисли да ће их донијети Удба а највећи дио мисли да ће их донијети Додик.
Долара ће увијек бити. Као и Удбе.
Једино Додик није  тако трајан.
То је искусио СДС.