НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ
ПАРЛАМЕНТАРНЕ
ДЕМОКРАТИЈЕ
ЈЕСТЕ КОНТРОЛА
ПОСЛАНИКА

 
У Републици Српској се то своди на сљедеће упозорење.
Ако Посланика не контролише Српска, контролише Запад.
А служи Сарај Унитаристима.
У досадашњим Мандатима, Посланике Есдееса, Педепеа, Правде и реда... није контролисала Република Српска.
Зато су они радили за Државу БиХ, за Државу Шмит, за Државу ЕУ Неонациста...
То може да буде груба констатација.
Још је грубља, и погубнија, да нису радили за Републику Српску.
То се не може сакрити борбом против Режима. Борбом против К&К...
Опозиција мора да се бори за Гласове.
Ништа не доноси борба против Власти.
Опозиција није Истрага, Суд, Тужилаштво.
Власт, која је изабрана од оних који Гласове не дају Опозицији, није Режим.
Република Српска и у овај мандат улази са великом количином Мандата у Народној Скупштини, које нико неће контролисати.
Који неће служити Републици Српској.
Мале Странке, уопште, добијају мали број Гласова. Њих не веже никаква Идеја, Идеологија, Интерес. То су Гласови Нако.
Штагод уради изабрани Посланик, добро, лоше, за Српску, против Српске, нико неће реаговати.
Они који су гласали за њега, то су већ и заборавили.
Дио Посланика малих Странака контролише се Коалицијом Власти.
Али, велики дио остаје у пливајућем курсу.
Да су сви Посланици, Срби, радили за Републику Српску, Српска не би у прошлом Мандату прошла то што је прошла. А Опозиција би добила више Гласова на овим Изборима.
Запад је то, углавном, ријешио поларизацијом на двије велике Странке.
Овдје, код Срба, Срби се продају Вијековима.
Тако ће бити, у Српској, и у овом Мандату.
Потребно је да Национални Монолит Власти, ради на привлачењу, у Народној Скупштини, оних који ће задржати свој Национални Оријентир.
Да не оду Издајницима.