НИЈЕ У ПИТАЊУ
ЗАСТАВА ТЗВ АРМИЈЕ
РЕПУБЛИКЕ БиХ,
ВЕЋ СИМБОЛИ
ЖРТВЕ МИРА
И ОРГИЈАЊЕ

 
И Ћамил Дураковић је ископао Ров и формирао кружну одбрану око Заставе Љиљануше.
Издао налог Народној Скупштини Републике Српске, да се повуче из процедуре Закон о употреби симбола Усташког Неонацизма и Противсрпске Жртве Мира.
Издао Налог, СТЈЖ.
Шта је на ствари
▪ Застава Љиљануша није Застава тзв Армије тзв Републике БиХ. Која је законом уважена као и друге двије заставе из доба рата.
Застава Љиљануша није законом уређена.
▪ Застава тзв АРБиХ, може се употребљавати тамо гдје се може употребљавати. Не може се употребљавати у манифестацијама у граду или на фудбалским утакмицама.
Чак, дакле, и да је Застава Љиљануша идентична Застави тзв АРБиХ, не може.
▪ Цјеломјесечна манифестација муслимана, у БиХ и изван БиХ, под Заставом Љиљанушом, чиста је муслиманска агресивна манифестација. Да не помињем поподршку Палестини, на утакмици у САД.
Ако је муслимани у Сарајеву, изједначавају са Заставаом тзв АРБиХ, онда су то ратне манифестације.
▪ Застава Љиљануша је симбол муслиманске Жртве Мира за БиХ.
А та Жртва Мира је само промотивна синтагма Освајачког Рата за заузимање Српске Територије, Републике Српске и других дијелова који су били изван Српске.
▪ Застава Љиљануша је одбацивање Дејтонске БиХ.
То је политичка манифестација и нико не може да се позива на „славну армију републике БиХ“.
То је пријетња Србима у БиХ и пријетња Републици Српској.
То је пријетња Ратом.
▪ Ови, који сада, бране Заставу Љуљанушу под фирмом Заставе тзв АРБиХ, покушавају да сакрију чињеницу да се ради о одустајању од Дејстонске БиХ и да се ради о пријетњама.
----------
Хистерија Заставе Љиљануше, добра је за Разлаз БиХ.
Српска ту активност треба да пажљиво каналише у том смислу.