ПРИЈЕТЊЕ
САРАЈЕВСКЕ
АМЕРИЧКЕ АМБАСАДЕ

 
Апсурдно.
Америка их је, Дејтоном, спасила од капитулације, оставила неки оквир Насеобине која се зове „БиХ“, да се не би осећало носталгично, све им изградила... и сада може све да им сруши.
Сарајмуслимани, Сарајевски Политички Круг, немају способност да схвате своју важност и важност других.
То их трајно елиминише из могућности да имају Нацију и да имају Државу.
СПК је увијек сматрао своју важност већом од важности Америке.
Тако су се наивно завадили са свима у „БиХ“ и са свима око „БиХ“. Јер су најважнији.
Доспјели у позицију Зеленског.
ЕУ, Њемачка, Инглеска и онај Макарончић, покушавају да користе Сарајево против Америке.
А Сарајево се уживило, као и Зеленски.
Стога јуче ПИК, фантомско самопроглашено тијело, којег Америчани, у овој фази, још увијек признају, није предложило кандидата за Високог Представника који би могао проћи у СБ УН.
Нису прихватили оно што су предложили Америчани.
Зато је данас стигло, наизглед, дипломатско, кратко саопштење из Амамб у Сарајеву.
Европска неодлучност и одустајање ПИК-а од властите дужности према БиХ присиљавају Сједињене Америчке Државе да преиспитају своју улогу у тренутном међународном присуству у БиХ, истиче се у саопштењу Амбасаде САД-а у БиХ.
Ради се о Пријетњи.
Може се то сто пута читати на дипломатски начин.
У Трампизму, међутим, немогуће је пронаћи Дипломатију.
Ну.
Шта ће то све значити за „БиХ“, њену унутрашњу слагалицу, за Сарајмуслимане и Унитаризам, за Републику Српску.
Питања су на која није могуће ни скицирати одговор јер се морају сачекати неки конктретни потези и конкретне реакције на њих.
А то неће ићи тако брзо.
Америка, пак, не може да се повуче из „БиХ“, затвори Амбасаду и баци кључ у Миљацку.
Јер би то значило пораз пред Тројком ММЛ, Мерц, Макрон, Лејен.
Британци, сортирајући и координирајући ЕУ, раде за Америку, само се то још не види.
И, наравно, против Русије.
Америка ће, дакле, имати конкретне потезе. Да ли ће они бити српски или неће, није битно. Јер неће бити босански и унитаристички, што је довољно.
Стога је важно кога ће Република Српска изабрати на Изборима у Октобру.
Важно, јер мора да разумије токове и догађаје, да се бори, а не да млитави по страни.
И да не буде Издајник.
Република Српска има шансу какву није имала од потписа у Дејтону и Паризу.