БОРБА ПРОТИВ
ОХАЕРА, БОРБА ЈЕ
ЗА СРПСКУ,
НИЈЕ ЗА СВОГ ЛИДЕРА
 

Ситни Политичари могу да разједу сваку Националну Борбу.
Јер не разумију, нису у Политику дошли са Националне Позиције. Јер стално гледају коме би се додворили, ко би им помогао да не буду ситни, да буду крупни.
А, такав не постоји.
Распарава у Народној Скупштини Републике Српске о Декларацији о затварању Охаера, истјерала је на површину, опет, милијардити пут, сву политичку пиљеж и ситњарију.
Они из Есдееса србују, од Кулина Бана. Помињу Шаровића. Нисам регистровао да ли помињу Караџића.
Онај Ћоркан Вукан опет нашао прилику да прави циркус од Народне Скупштине. И при томе лаже, како Република Српска стално изазива тензије са Федерацијом, па ОХР мора да буде ту.
Нико не изазива тензије са Федерацијом.
ОХР изазива тензије са Србима и Српском.
Декларација о затварању ОХР, неће ништа промијенити.
Она за то није и обликована у идеју.
То је хиљадита прилика да се покаже Политичко Национално Јединство.
Политичко и Национално Јединство би била Порука која би отишла на више адреса. Сарајунитаристима, Неонацистичкој ЕУ, њемачким територијалистичким апетитима, Западу уопште, нашим  пријатељима у Москви и Пекингу...
Да је тог Јединства било, њемачка се не би усудила да наметне Шмита без процедуре у УН.
Овако, знали су да га овдје чекају Шмитуље и Шмитаљи и да ће му оправдати сваку његову уставну и неправну крволочност према Србима и Српској.
И, данас, Јединство, опет, не може.
Само Српски Издајници могу да се баве Политиком а да никада не кажу шта хоће, зашта су, како би радили.
Република Српска је у Рату Опстанка поднијела огромне војничке и цивилне Жртве.
У Миру, данас, такође стално подноси велике Жртве.
Због ових Кордона Ситних Политичара.
Националних Издајника.
Брабоњака.