РЕПУБЛИКА СРПСКА
ЈЕ ИМАЛА
СПОСОБНОСТ ДА
ФОРМИРА ВОЈСКУ

 
Српски Народ је ту Војску прихватио и био уз њу све до међународне потврде Опстанка Републике Српске.
Није сваки Народ способан да има Војску.
Војска проистиче из Колективне Свијести једног Народа, његове способности да преживи, да подноси жртве и да, на крају тог процеса, има Државу.
То је капитална способност Српског Народа овдје.
Као и сви Срби, имао је прилику да колективно оде.
А није.
Сјећам се.
Људи су мирно ишли у Рат, на своје зборно мјесто, у своју јединицу.
То што је било дезертера, шверцера, спонзора, то је занемарљиво. А ионако се на њих не би могло рачунати и да су дошли у неку Јединицу.
Са Линија није било дезертерства и бјежања.
За прво Ратиште, Западна Славонија, добио сам Позив.
Рекли су на неком Штабу у Општини, да сам Извиђач и да је то добро јер Извиђачи први гину.
За друго Ратиште, за цијели Рат, добровољно сам отишао по Позив и нисам се враћао док ме нису демобилисали, пред први мај 96е.
Моје учешће у Рату је најбољи дио мог живота.
Свако ће рећи да то само будала може да каже.
Ну.
Линије на којима сам био, још увијек стоје као Границе Републике Српске.
Све остало, што сам радио у животу, било је много угодније, познатије, али је, на неки начин, отишло у вјетар.
И то нико не признаје.
За Границе, Ровове и Линије, не треба ми признање.
То ми признаје Република Српска.
Рат је Филозофија Егзистенцијализма.
Јесте велико страдање и велика жртва.
Али је драгоцјена људска способност.
Говорим о Рату Опстанка.
Не говорим о освајачким, унитаристичким, окупационим, поробљивачким, Ратовима.
Војска Република Српске борила се против свих.
То је познато.
Имала је огромну дужину Фронта.
Имала је и много Војника али често није могла све да затвори.
Војска Републике Српске, била је класична Војска.
Због природе борбе за Опстанак, због Територије и Становништва које треба да заштити., због оружја и оруђа којим је располагала.
То је била Војска Моје Куће.
Један Хрват, који је са нама провео цијели Рат у Рововима, рекао ми је, једном, на Добоју, да је нормално да је он, Мато, у Војсци Републике Српске.
Иза Линија је моја кућа, моја имање, моја породица...
Док је живих Срба Овдје, треба да будемо поносни на Војску Републике Српске, на Народ и на цивилне и војне Жртве које смо поднијели.
Збоге свега тога, желе да нам забране да помињемо Генерала Младића.
Желе да пониште те наше способности за Нацију, За Војску, за Државу.
Зато су фомирали Хаг, само за Србе.
Нацисти.