СМРДЉИВИ
САРАЈЕВСКИ
НАЦИЗАМ
 

Двоје усраних сарајских „новинара“, још усраније телевизије, називају званичне, изабране Србе, у Парламентарној Скупштини БиХ, „правим четницима“.
Они, дабоме, нису никакав узорак, репрезентатив. Нити интелектуалне и политичке јавности, нити раје на улици.
Ну.
Они су концентрисани угљеник сарајевсве Колективне Свијести, антидијамант, не дијамант, већ концентрисани Смрад.
Тако мисли Сарајево, тако живи.
Зато су пошли за Алијом, у сулуду Жртву Мира.
Муслиманску Страдију.
БМК што нас овдје зову Четницима.
Али Срби, на том простору Насеобине БиХ, прошли су све Голготе, под другим ознакама. А не под четничким.
Највише су страдавали због обичне ознаке Србин.
У Јасеновцу нису клали Четнике. На Козари нису опкољавали и истребљивали Четнике.
Нису Четнике бацали у Пребиловце и у Дрину.
Није то Усрано Сарајево Четнике возом слало у Јасеновац.
Већ Србе.
Када усрани новинарчићи у Сарајеву титулишу неког правим четником, они испољавају свој свакодневни егзистенцијални борбени поклич у непрестаном рату изгона и истребљења Срба. Свој перманентни Нацизам.
То је Територијалистички Нацизам.
Не требају им Срби, треба им Српска Територија.
Због тога су Срби, након Дејтона, отишли из Сарајева.
Колективна Свијест Срба, носи у себи сва страдања и има непогрешиву детекцију опаснисти.
Може неко говорити да је то наредио Крајишник, или онај српски изрод издајник, да је све то „ноторна лаж“.
Република Српска треба прекидати све односе са Сарајевом. Бити тамо само кад се мора и коликмо се мора.
Треба колективно, сви са Националне Политичке Сцене, да одмах прекину контакте са Сарајмедијима. Не бојкот, трајно прекинути контакте.
Нека им иду класични мали српски смрдљиви Издајници из Опозиције.
И тако раде за Сарајмуслимане.