ДИПЛОМАТИЈА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Некад смо у Влади Република Српске имали и Иностране послове.
Дејтон и Устав БиХ, који је дио Дејтона, омогућује то Републици Српској и Федерацији БиХ.
Ну.
Реформски Унитаризам отимао је и одузимао надлежности за Усрану Државу БиХ.
Постигнут је неоспоран успјех.
Да није било тога, данас Усрана БиХ не би имала такву дипломатску Громаду као што је, Елмедин Дино Креветовић. Који је надмашио и Црнатка и ону Жабетину.
Република Српска је, упркос тој отимачини и општој изолацији, па и санкцијама, успјела да у посљедње двије деценије изгради своје међународне односе.
Доспјела је тамо гдје „БиХ“ никад није и никад ни неће.
Дошло је вријеме да се то систематизује.
Канцеларија Републике Српске за Међународну Сарадњу, можда не звучи као Министарство Иностраних Послова, али је важан корак спрам позиције Српске у међународним односима.
Нове односе у свијету и своје позиције у односима са малим и великим Државама, Република Српска мора институционално пратити и уобличавати.
Та канцеларија мора да буде чвориште свих односа са Иностранством. Да користи као испомоћ владиним и другим службеницима, да указује на отворене путеве, да прикљупља информације о свим разговорима и контактима са странцима...
Република Српска треба, у свему, да користи предности чињенице да је Јединствена Држава, у односу на Федерацију БиХ, која је Федерација два народа и десет Жупанија и Кантона.
У неким подручјима, Федерација никад неће моћи да постигне оно што природно може Република Српска.
Одвајати се и узимати своје.
А помоћи ће и Елмедин, кад види да смо успјешни.