четвртак, 19. септембар 2024.

 

ПАПИР У БРИСЕЛ,
БОРЈАНЕ КРИШТО,
ЈАКО ЈЕ ДОБРА СТВАР

 
То говори о томе да од БиХ нема ни Их.
Ради ко шта хоће.
Иде куд ко хоће, неко у Брисел, неко у Турску, неко у Русију, неко у Мађарску.
Само Пленковић долази у Херцеговину.
Лаже ко стигне.
Те Геноцид, те имамо Хеликоптере, те имамо Дронове, те купујемо Дронове од Турака...
Данас у Босни и Херцеговини ништа није могуће договорити и остварити.
Два су разлога.
Узети су „државни“ послови којих нема у Дејтонском Уставу и Дејтонском Споразуму.
Нико није мислио да за те Послове, Надлежности, Државу, требају уставни и сви други механизми.
Надлежности које су отете, не може да реализује никаква Војна Сила. А о Политичкој, да не говорим.
Схватање Америчке Амбасаде као Отоманске Империје, која ће остварити неуставне Надлежности, задњи је стадијум самоуништења муслиманског политичког живота.
Други разлог су Бабице и Родиља која није трудна.
Бабице су од Сарајмуслимана направиле, у њиховој свијести, не реално, главни Политички Фактор на Балкану а и шире.
У Бабице убрајам ОХР, Америчку Амбасаду, ПИК...
Родиља је муслимански Сарај Чадор.
Дијете би требало да буде Држава БиХ, Унитарна Исламска Декларација.
Ну.
Родиља  није трудна.
Јебана јест, али трудна није.
У таквој ситуацији, важно је гледати себе, Републику Српску.
То не значи да нема још опасности.
Република Српска је доиста у тешкој ситуацији.
Хрвати су везани за Хрватску.
Муслимани никад ништа неће имати од БиХ али ће увијек имати Сарај Котлину.
Републику Српску желе да испразне и пониште. Јер је дио Дринског Српског Крвотока.
И, јер им треба послушна Територија.
Са оне стране Дрине помажу Западу да то учини.
За то је потребно да нам све очи буду отворене.
А ово овдје, Борјана, Писмо, Савјет Министара... то треба пустити да се кисели и само надгледати да се отров не излије на нашу страну.

Нема коментара: