РЕПУБЛИКА СРПСКА
ТРЕБА ОВЕ ГОДИНЕ
ДА ЈАВНО ИЗНЕСЕ
ЗАХТЈЕВ ЗА НЕЗАВИСНОСТ

 
Чим се конституише Народна Скупштина.
Побједничке Националне Снаге треба да на свечаној сједници Народне Скупштине, усвоје текст јавног захтјева, упућеног сусједима, потписницима Дејтонског Мировног Споразума и Устава БиХ, и тзв Међународној Заједници, прије свега, Уједињеним Нацијама, Кини и Русији, па онда и ЕУ, као нужном злу.
То може да се назове Декларација о Независности, Декларација о Самосталности, Проглас Националног Захјтева.
Устав СФРЈ садржавао је одредбе о праву Народа, свих Народа који живе у СФРЈ, на самоопредјељење до отцјепљења.
Словенија и Хрватска су то конзумирале.
Повеље УН и цијели низ међународних правних аката, омогућавају самоопредјељење, отцјепљење, самостаност и независност.
Међународни Суд Правде је одавно изашао са међународним правним ставом да за отцјепљење Народа и Територије, није потребна дозвола „централних власти“.
Република Српска је међунароно призната Држава Српског Народа.
БиХ није Држава. БиХ нема Централну Власт. БиХ има Мозаички Конзорцијум неколико уставних Институција које имају свега Десет Уставних Надлежности.
То су Предсједништво, Трочлани Савјет Министара, Уставни Суд, али не овакав, са волунтаристуичким комедијским надлежностима, дејтонски привремен, са странцима, већ национално трипартитан, и ПС БиХ. Парламентарна Скупштина. Парламентарна Скупштина. Не ДРжавна, не Народна, не, чак, ни Савезна.
Република Српска је силом, и силом прилика, натјерана да се уклопи у територијалну заједницу, Насеобину, БиХ, са другом Државом, Муслиманско – Хрватском Федерацијом.
То је поптуна асиметричност.
У којој Република Српска трпи Тортуру Муслиманског Унитаризма.
Републици Српској се натура непостојећи кавез Јединствене Централне Државе БиХ. Која није могућа. Јер је састављена од једне Централизоване Државе и друге Федерације.
Сво Међународно Право је на страни Републике Српске.
Дејотонски Споразум и његов Устав, златно су важење наше Самосталности и Независности.
Тај Проглас Националног Захтјева Републике Српске не треба да има рок.
Геостратегија је синхронизована или несинхронизована процесија, која је спора.
Ну. Ако не истакнеш Захтјев, нећеш ни ти, ни они, знати ни куда идеш.
Република Српска мора изаћи из ове заврзотине са Сарајевом и Пет Амбасада Запада.
Да не  би дошла у позицију Хрвата у Федерацији.
Гдје их Сарајево непрестано заварава дајући им властити реп да га јуре.
Проглас Националног Захтјева остаје као оријентир свакој Политичкој Странци, Јавности, Институцијама Српске.
Затвара наш однос према БиХ.
Ми не желимо да будемо дио БиХ.
Јер је то западна приручна магаза унитаризације и нестанка Срба и Српске.
Нема потебе да Република Српска и сљедећи мандат троши непродуктивна натезања у којима сви рјешавају своје позиције а она стагнира или, у позицији, иде назад.
Уз Проглас Националног Захтјева, треба усвојити и установити властите Изборе, властите Порезе, повлачење из ОС БиХ...